Минa Караџић особена жена свога времена

[Sensei]

Портрет Мине Караџић, Јован Исаиловић млађи (Фото:Википедија)

Вилхемина Мина Караџић Вукомановић, књижевница и сликарка, седмо од тринаесторо деце Вука Караџића и Ане Марије Краус рођена је на данашњи дан 12. јула 1828. године у Бечу. Била је изузетно образована за тадашње прилике, позната по својој лепоти и лепим манирима. Оцу је пуно помагала, путовала са њим. Говорила је течно више језика. Прво је научила немачки, па француски, потом италијански. У 15. години почиње да учи српски, четири годинe касније и енглески језик. Ишла је на часове клавира и сликања, о њеном образовању бринуо се Јернеј Копитар.

 

[Sensei]

Дом породице Караџић посећивали су умни људи : Бранко Радичевић, Ђура Даничић, Јернеј Копитар, Петар Петровић Његош, Јакоб Грим, кнез Михаило Обреновић, историчар Леополд Ранке, Прота Матеја Ненадовић, сликар Урош Кнежевић… Са Бранком Радичевићем имала је посебне „вибрације“. Међу њима постојала је скривена љубав, хроничари бележе, да је била његова муза и да јој је посветио песму „Певам дању, певам ноћу”. После Радичевићеве смрти написала је текст „Сећање на Бранка”, насликала је много његових портрета и гајила нежне емоције према овом тананом песнику.

 

[Sensei]

Године 1858. са мајком и оцем, Вилхемина Мина Караџић допутовала је бродом из Беча у Земун. У Београду је прешла у православну веру и добила име Милица. Удаје се за братанца кнегиње Љубице, Алексу Вукомановића, професора књижевности на Лицеју у Београду. Остварила се као мајка. Добили су сина Јанка. Сликала је портрете у уљу, аквареле и цртеже кредом, слике са религијским мотивима. Најпознатије њене слике су: „Аутопортрет”, „Портрет брата Димитрија”, „Марко Краљевић са топузом”, „Портрет девојчице са црвеном марамом“…
Превела је књигу „Српских народних приповједака” на немачки језик. Писала је песме и прозу...

 

[jolemisa]

Године 1858. са мајком и оцем, Вилхемина Мина Караџић допутовала је бродом из Беча у Земун. У Београду је прешла у православну веру и добила име Милица. Удаје се за братанца кнегиње Љубице, Алексу Вукомановића, професора књижевности на Лицеју у Београду. Остварила се као мајка. Добили су сина Јанка. Сликала је портрете у уљу, аквареле и цртеже кредом, слике са религијским мотивима. Најпознатије њене слике су: „Аутопортрет”, „Портрет брата Димитрија”, „Марко Краљевић са топузом”, „Портрет девојчице са црвеном марамом“…
Превела је књигу „Српских народних приповједака” на немачки језик. Писала је песме и прозу...

Mnogi pricaju kako su Srbi bili nepismeni,a u gornjem postu,pokazuje koliko je velikih i pismenih ljudi bilo u Vukovom domu.

 

[Black_star]

Mnogi pricaju kako su Srbi bili nepismeni,a u gornjem postu,pokazuje koliko je velikih i pismenih ljudi bilo u Vukovom domu.

Oni su bili boomeri pre boomera, verovali u razvoj i napredak... Danas, ceo svet, ne samo mi, i naginje ka nepismenosti ili digitalnoj demenciji.