Miloš Šobajić-1945-2021.

[Poli46]

Milos Šobajić je srpski slikar. Rođen je 1945. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu.
Završio je Akademiju vizuelnih umetnosti u Beogradu 1970, da bi se dve godine kasnije preselio u Pariz.
Od 2005. godine predaje na Umetničkoj akademiji u Šenjangu u Kini, a istovremeno postaje redovan
profesor Megatrend univerziteta u Beogradu. Izlagao je u mnogim gradovima, a najviše u Parizu.
U februaru 2012. godine dobio je Vukovu nagradu Oženio se 2012. godine Draganom del Monako.
Preminuo 24.aprila 2021 godine u Beogradu.

Sam za sebe kaže da je preživeo devet života: „Čini mi se da sam, u ovom jednom svom životu,
proživeo mnogo više različitih sudbina, zatvarajući za sobom vrata posle svakog perioda, kao da
je svako to iskustvo bilo sasvim dovoljno da se ispuni ceo jedan život. Osećao sam na kraju svakog
od tih života da sam zaista umro, da bih se ponovo, kao Feniks, opet rađao, potpuno nov i spreman
da idem dalje.“RIP

 

[Poli46]

Slikar i vajar..

 

[Poli46]

Protrčao je Šobajić kroz ružne i lepe događaje, kroz smrti i radosti, uspehe i padove.
Sretao je važne ljude, Zuko Džumhur bio mu je prvi učitelj slikanja, njegova dela
izlagana su u svim delovima sveta, od Kine, preko Evrope, do Amerike. Stigao je
i da voli: Lotku i Maju. A njegovi politički stavovi, zalaganje protiv globalizma u svetu,
i želja da zaštiti umetnost od pokušaja da se njome upravlja iz svetskih centara moći.

Miloš Šobajic-Autorska seriografija

 

[Poli46]

O radu Miloša Šobajića je objavljeno pet monografija kod izdavača u Parizu, Beogradu
i Londonu, čije su tekstove pisali Alen Žufroa , Nobelovac Peter Handke, Edward Lucie-Smith
Edvard Lusi Smit i drugi. O njemu je objavljeno preko šest stotina tekstova u domaćoj i
svetskoj štampi, kao i niz televizijskih emisija.

Miloš Šobajić

 

[Poli46]

Bez naziva

Slike koje pokušava da naslika kako bi pre svega sebi objasnio šta vidi često su ga dovodile do beznađa. Propadao bi zbog njih u duboke bunare iz kojih se teško izvlačio. Zato je pitanje koje
bi mu obično postavljao Momo Kapor „Šobaja, kako ti to uspevaš da živiš u belom svetu samo
od slika“ predstavljalo i za njega zagonetku.

 

[Poli46]

Koga ste sve poznavali u Parizu od umetnika?

- Koga nisam... Druženje u Parizu je bila vrlo bizarna stvar. Kad sam bio sasvim mlad
i na početku, dosta sam se družio i u druženju sam nalazio neke moje izlaze i mogućnosti.
Međutim, kako je vreme odmicalo, sve više sam se osamljivao i video sam da i drugi, moji
vršnjaci slikari, isto to rade, kristališu odnose sa okolinom. Prvih desetak godina sam visio
po svim izložbama, jurio kupce, bio aktivan. Svake noći u Parizu ima oko 400 izložbi, to ne
može da se postigne, nego izaberem dve-tri. Posle se oko pola noći skupimo u kafani
„La palet“, pijemo vino i pričamo šta je ko video. Ne možete vi da se družite sa 150 ljudi,
što sam ja u početku radio kao mladi tikvan iz Beograda koji hoće sve da vidi, da čuje,
da bude na svakom mestu.

 

[Black_star]

Nisam znao da ima ovako neobicnu tehniku. Kao retusirana umetnicka kolaz-fotografija..

 

[Lancier]

Volim njegove slike. Veliki slikar je bio. Večnaja pamjat.,

 

[Poli46]

Volim njegove slike. Veliki slikar je bio. Večnaja pamjat.,

Poznavala sam Šobajića..

 

[Wuka]

Баш ми је жао!
Тако је много дивнох људи отишло међ анђеле у последњих пар година.
Диван господин.

 

[Lada]

Zao mi je! Ostace upamcen ! Slava mu!

 

[Poli46]

Zao mi je! Ostace upamcen ! Slava mu!

Nema praznine odlaskom slikara..ostaju slike da govore u njegovo ime.

 

[Poli46]

Ovako je razmišljao i govorio Šobajić..

Šta oni forsiraju, koju vrstu umetnosti?

- Forsiraju to što sistem brani, forsiraju takozvanu vizuelnu umetnost. To može da bude sve,
može da bude ništa. Vizuelna umetnost je jedan toliko širok pojam koji su oni uzeli i brane
sve ono što nije likovno. Vizuelna umetnost je sve ono što nije likovno, ali se kriju pod skutima
likovne umetnosti.