- Poruka
- 11.141
http://www.nspm.rs/hronika/milos-markovic-povratak-turske-na-balkan.html
Предавање “Од балканских ратова до балканског мира - Турске пројекције Балкана” о новој спољној политици Турске према Балкану и ревизији историје Балканских ратова
Балканске земље ове године славе стогодишњицу Првог балканског рата у коме су Грчка, Бугарска, Србија и Црна Гора ослободиле Балкан од вишевековне окупације Османског царства, а Турска повучена на линију Енос - Мидија. Међутим, ове године неће само ове земље обележавати стогодишњицу рата и ослобађања, већ ће то учинити и поражена Турска, али овога пута као кандидат за лидера у региону који ће ујединити и повезати балканске земље.
Милош Марковић, познавалац турске спољне политике, који је магистрирао на Институту друштвених наука универзитета у Анкари, у предавању на Институту за европске студије у четвртак на тему Од балканских ратова до балканског мира - Турске пројекције Балкана, указао је на одступање турских власти од принципа Кемала Ататурка, реисламизацију ове земље и све већу улогу на Балкану.
Главни статег нове турске спољне политике је данашњи министар иностраних послова Ахмет Давутоглу, али још од осамдесетих година прошлог века почиње реисламизација Турске.
Све до 1982. године турска спољна политика ослањала се на два Ататуркова принципа, западњаштво и антиревизионизам. После војног удара 1980. године Турска почиње да се реисламизира, а ту се могу наћи и разлози напуштања политике добрих односа са Југославијом крајем осамдесетих година, а посебно са Србијом након избијања ратова деведесетих. Циљ је стварање новог Балкана који ће представљати другачије окружење за Турску, наводи Марковић.
Балкански мир 2012.
У оквиру нове спољне политике Турске је и пројекат балканског мира који се заснива на три тачке: нормализација историје, што у ствари значи преиспитивање историје на начин на који је види Турска, затим нормализација односа између градова на Балкану и трећа тачка је нормализација односа између држава.
Политика нормализације историје инсистира да се не евоцирају патње из времена владавине Турске на Балкану, већ добре стране. Истиче се да векови проведени под османском влашћу нису криви за неразвијеност ових земаља и касније сукобе, већ да је тај период у ствари златни период Балкана. Према изјавама Давутоглуа, све до краја 19. века балкански народи нису видели ратове. Занимљива је анегдота из 1989. године када је Милошевић организовао прославу 600-годишњице Косовског боја. Тада је од свих земаља НАТО-а дошао само турски амбасадор. На питање зашто, одговорио је да жели да обележи велику турску победу. Иначе, у последње време турски званичници све чешће говоре о стварима о којима раније нису говорили. Тако се изједначавају улоге свих народа у Балканским ратовима, а Давутоглу истиче турске жртве у том рату. Говоре да нема османских архива, Грчка, Бугарска и Србија не би имале историју. Приликом сваке посете турске делегације обилазе туска војна гробља којих има од Летоније до Бурме, а позната је и изјава где год се налазе турски шехиди ми ћемо поставити амбасадоре, описује Марковић новоосманску спољну политику Турске.
Турске власти покушавају да прогурају још једну тезу, да су Балкански ратови покренули конфликте који и данас трају, а да је под Османском владавином владао мир и просперитет, а према Марковићу, врхунац цинизма је да Турска намерава да обележи 1.000 година од доласка на ове просторе и почетак рата са Византијом 1071. године.
У Турској постоји осећај да су народима на Балкану дали све, а онда су им ови забили нож у леђа, јер је на Балкану и то баш у Србији почео талас устанака против Турске у 19. веку, објашњава овај политиколог.
Величању османске прошлости и нормализацији односа последњих година доприноси и турска кинематографија, а сви смо сведоци великог успеха турских серија која се баве тематиком везаном баш за ове просторе. Познат је и овогодишњи блокбастер Фетих 1453 који говори о освајању Цариграда од стране Турака и у коме се показује турско поимање историје.
Via egnatia
Друга тачка турске спољне политке према Балкану је такозвана нормализација односа између градова. Марковић истиче да се овде ради о повезивању градова као што су Једрене, Пловдив и Солун и њихово извлачење из слепе улице расцепканости. Турци оживљавају и идеју виа егнатиа, пута којим су Римљани спајали данашњи Драч и Истанбул, и који је пролазио кроз Македонију, Грчку и Турску. Данас су заинтересовани за изградњу аутопута Солун-Истанбул, али и изградњу саобраћајне инфраструктуре у Македонији, где ће ускоро преузети контролу над свим аеродромима, Албанији и Србији.
Нормализација односа међу државама је трећа тачка турске политике у Србији, објашњава Марковић.
Турска жели да продубљује регионалне интеграције и инсистира на мултикултуралности, верској толеранцији и економској сарадњи. Занимљив је предлог турског посланика албанског порекла Рифата Саита о стварању Балканске парламентарне скупштине (БАЛПА). У турској владајућој партији траје унутар страначко позиционирање ко ће бити задужен за Балкан између Рифата Саита и Хусеина Бургија. У оквиру државе постоје агенције задужене за спровођење све три нормализације, а то су пре свега Агенција за сарадњу и координацију, Директорат за верска питања и Директорат за Турке у расејању, али и компаније, као што су авиокомпаније, спроводе циљеве спољне политике. Иако се Турска у пројекту Балкански мир 2012 представља као неутрална и пријатељ, проблем је што неке воле више од других. У књизи Ахмета Давутоглуа, Стратегијска дубина, види се јасно ко су стубови балканске политике, а то су Албанци и Бошњаци. Наводи се да је линија Бихаћ-Тракија турска геополитичка жила куцавица. Међутим, турски интереси на Балкану су дијаметрално супротни од интереса Грчке, Србије, па и Бугарске. Питање је зашто би они онда учествовали у овом пројекту, закључује Марковић.
Професор Дарко Танасковић подсетио је да су још почетком деведесетих година на скупу турских научника о историјским учењима, закључили да је још тада постојало нездраво поистовећивање са Османлијама и одступање од Ататуркове републике.
За време Ататурка прикупљани су подаци о Балканским ратовима и критички представљани јер су они били доказ погрешне идеје државе Османског царства. Како је почела неоосманизација, из научних истраживања губи се Балкан. Данас се Балкански ратови поново појављују, али са хуманитарног становишта. Обрађују се злочини над муслиманским становништвом, пре свега од стране Бугара, а затим и Грка, Срба и Црногораца, а Турци се представљају као жртве. Истицањем ових погрома рачуна се на сензибилитет међународне заједнице о хуманитарном праву, што је изгледа данас најважније право, рекао је Танасковић.
Македонија стратешка тачка на Балкану
У политици Турске према Балкану занимљиву улогу има Македонија. На геополитичкој жили куцавици од Бихаћа до Тракије, Македонија се налази у средини. Марковић подсећа на изјаве Турака да је БиХ истурена предстража Турске према средњој Европи, али је Македонија кључна јер раздваја Србију и Грчку, а Турска страхује од повезивања ове две земље.
Чак се прича и да је Турска финансирала мегаломанске грађевине у античком стилу у Скопљу. У Македонији је и највећа концентрација Турака на Балкану, где их има 100.000. Искрено говорећи, Македонија, поред САД, има да захвали на постојању и Турској која им је помагала 1990-их година. Занимљиво ће бити како ће се Турска односити према захтевима Албанаца у Македонији, истиче Марковић.
На крају, да ли случајно или не, у исто време када је Русија покренула пројекат Јужног тока и Турска је активирала своје присуство на Балкану. Марковић то тумачи идејом да се покаже балканским земљама да поред Брисела и Москве имају још једну алтернативу. Осим тога, будући да је Турска под великим америчким утицајем, није немогуће да се тиме жели спречити повећање утицаја Русије у региону.
Аутор Милош Обрадовић
(Балкан магазин)
Предавање “Од балканских ратова до балканског мира - Турске пројекције Балкана” о новој спољној политици Турске према Балкану и ревизији историје Балканских ратова
Балканске земље ове године славе стогодишњицу Првог балканског рата у коме су Грчка, Бугарска, Србија и Црна Гора ослободиле Балкан од вишевековне окупације Османског царства, а Турска повучена на линију Енос - Мидија. Међутим, ове године неће само ове земље обележавати стогодишњицу рата и ослобађања, већ ће то учинити и поражена Турска, али овога пута као кандидат за лидера у региону који ће ујединити и повезати балканске земље.
Милош Марковић, познавалац турске спољне политике, који је магистрирао на Институту друштвених наука универзитета у Анкари, у предавању на Институту за европске студије у четвртак на тему Од балканских ратова до балканског мира - Турске пројекције Балкана, указао је на одступање турских власти од принципа Кемала Ататурка, реисламизацију ове земље и све већу улогу на Балкану.
Главни статег нове турске спољне политике је данашњи министар иностраних послова Ахмет Давутоглу, али још од осамдесетих година прошлог века почиње реисламизација Турске.
Све до 1982. године турска спољна политика ослањала се на два Ататуркова принципа, западњаштво и антиревизионизам. После војног удара 1980. године Турска почиње да се реисламизира, а ту се могу наћи и разлози напуштања политике добрих односа са Југославијом крајем осамдесетих година, а посебно са Србијом након избијања ратова деведесетих. Циљ је стварање новог Балкана који ће представљати другачије окружење за Турску, наводи Марковић.
Балкански мир 2012.
У оквиру нове спољне политике Турске је и пројекат балканског мира који се заснива на три тачке: нормализација историје, што у ствари значи преиспитивање историје на начин на који је види Турска, затим нормализација односа између градова на Балкану и трећа тачка је нормализација односа између држава.
Политика нормализације историје инсистира да се не евоцирају патње из времена владавине Турске на Балкану, већ добре стране. Истиче се да векови проведени под османском влашћу нису криви за неразвијеност ових земаља и касније сукобе, већ да је тај период у ствари златни период Балкана. Према изјавама Давутоглуа, све до краја 19. века балкански народи нису видели ратове. Занимљива је анегдота из 1989. године када је Милошевић организовао прославу 600-годишњице Косовског боја. Тада је од свих земаља НАТО-а дошао само турски амбасадор. На питање зашто, одговорио је да жели да обележи велику турску победу. Иначе, у последње време турски званичници све чешће говоре о стварима о којима раније нису говорили. Тако се изједначавају улоге свих народа у Балканским ратовима, а Давутоглу истиче турске жртве у том рату. Говоре да нема османских архива, Грчка, Бугарска и Србија не би имале историју. Приликом сваке посете турске делегације обилазе туска војна гробља којих има од Летоније до Бурме, а позната је и изјава где год се налазе турски шехиди ми ћемо поставити амбасадоре, описује Марковић новоосманску спољну политику Турске.
Турске власти покушавају да прогурају још једну тезу, да су Балкански ратови покренули конфликте који и данас трају, а да је под Османском владавином владао мир и просперитет, а према Марковићу, врхунац цинизма је да Турска намерава да обележи 1.000 година од доласка на ове просторе и почетак рата са Византијом 1071. године.
У Турској постоји осећај да су народима на Балкану дали све, а онда су им ови забили нож у леђа, јер је на Балкану и то баш у Србији почео талас устанака против Турске у 19. веку, објашњава овај политиколог.
Величању османске прошлости и нормализацији односа последњих година доприноси и турска кинематографија, а сви смо сведоци великог успеха турских серија која се баве тематиком везаном баш за ове просторе. Познат је и овогодишњи блокбастер Фетих 1453 који говори о освајању Цариграда од стране Турака и у коме се показује турско поимање историје.
Via egnatia
Друга тачка турске спољне политке према Балкану је такозвана нормализација односа између градова. Марковић истиче да се овде ради о повезивању градова као што су Једрене, Пловдив и Солун и њихово извлачење из слепе улице расцепканости. Турци оживљавају и идеју виа егнатиа, пута којим су Римљани спајали данашњи Драч и Истанбул, и који је пролазио кроз Македонију, Грчку и Турску. Данас су заинтересовани за изградњу аутопута Солун-Истанбул, али и изградњу саобраћајне инфраструктуре у Македонији, где ће ускоро преузети контролу над свим аеродромима, Албанији и Србији.
Нормализација односа међу државама је трећа тачка турске политике у Србији, објашњава Марковић.
Турска жели да продубљује регионалне интеграције и инсистира на мултикултуралности, верској толеранцији и економској сарадњи. Занимљив је предлог турског посланика албанског порекла Рифата Саита о стварању Балканске парламентарне скупштине (БАЛПА). У турској владајућој партији траје унутар страначко позиционирање ко ће бити задужен за Балкан између Рифата Саита и Хусеина Бургија. У оквиру државе постоје агенције задужене за спровођење све три нормализације, а то су пре свега Агенција за сарадњу и координацију, Директорат за верска питања и Директорат за Турке у расејању, али и компаније, као што су авиокомпаније, спроводе циљеве спољне политике. Иако се Турска у пројекту Балкански мир 2012 представља као неутрална и пријатељ, проблем је што неке воле више од других. У књизи Ахмета Давутоглуа, Стратегијска дубина, види се јасно ко су стубови балканске политике, а то су Албанци и Бошњаци. Наводи се да је линија Бихаћ-Тракија турска геополитичка жила куцавица. Међутим, турски интереси на Балкану су дијаметрално супротни од интереса Грчке, Србије, па и Бугарске. Питање је зашто би они онда учествовали у овом пројекту, закључује Марковић.
Професор Дарко Танасковић подсетио је да су још почетком деведесетих година на скупу турских научника о историјским учењима, закључили да је још тада постојало нездраво поистовећивање са Османлијама и одступање од Ататуркове републике.
За време Ататурка прикупљани су подаци о Балканским ратовима и критички представљани јер су они били доказ погрешне идеје државе Османског царства. Како је почела неоосманизација, из научних истраживања губи се Балкан. Данас се Балкански ратови поново појављују, али са хуманитарног становишта. Обрађују се злочини над муслиманским становништвом, пре свега од стране Бугара, а затим и Грка, Срба и Црногораца, а Турци се представљају као жртве. Истицањем ових погрома рачуна се на сензибилитет међународне заједнице о хуманитарном праву, што је изгледа данас најважније право, рекао је Танасковић.
Македонија стратешка тачка на Балкану
У политици Турске према Балкану занимљиву улогу има Македонија. На геополитичкој жили куцавици од Бихаћа до Тракије, Македонија се налази у средини. Марковић подсећа на изјаве Турака да је БиХ истурена предстража Турске према средњој Европи, али је Македонија кључна јер раздваја Србију и Грчку, а Турска страхује од повезивања ове две земље.
Чак се прича и да је Турска финансирала мегаломанске грађевине у античком стилу у Скопљу. У Македонији је и највећа концентрација Турака на Балкану, где их има 100.000. Искрено говорећи, Македонија, поред САД, има да захвали на постојању и Турској која им је помагала 1990-их година. Занимљиво ће бити како ће се Турска односити према захтевима Албанаца у Македонији, истиче Марковић.
На крају, да ли случајно или не, у исто време када је Русија покренула пројекат Јужног тока и Турска је активирала своје присуство на Балкану. Марковић то тумачи идејом да се покаже балканским земљама да поред Брисела и Москве имају још једну алтернативу. Осим тога, будући да је Турска под великим америчким утицајем, није немогуће да се тиме жели спречити повећање утицаја Русије у региону.
Аутор Милош Обрадовић
(Балкан магазин)
