- Poruka
- 393.699
Pesma ustaničkog kapetana Milisava Čamdžije sa osvojenog turskog topa koji je branio Stambol kapiju, u zoru na dan Svetog Andreje Prvozvanog 1806, označila je povratak Srba u svoju prestonicu Beograd posle nekoliko vekova.
Milisav Čamdžija (? - 1815) rođen je u selu Borak u beogradskoj nahiji. Nadimak čamdžija je dobio pošto je prevozio ljude preko reke Save u čamcu.
Danas je malo poznato da je Čamdžijin podvig osvajanja turskog topa koji je branio palisade bio presudan za oslobađanje Beograda.
Ustanici su još od 1804. uspostavili opsadu oko snažno utvrđenog grada koji je branila osmanska posada sa 300 topova. Ni u jesen 1806. vožd se nije usuđivao da juriša na grad sa samo 40 topova, a hladnoća i slabo snabdevanje lomili su moral ustanika.
Knez Sima Marković, iz Velikog Borka, kod koga je Milisav bio kapetan, vojvoda Vasa Čarapić, Zmaj od Avale, Uzun Mirko Apostolović i Konda Bimbaša su prelomili i samostalno krenuli u odlučnu bitku.
Čamdžija se zakleo da će prvi ući u varoš. Na dan Svetog Andreja, odlučni ustanici su krenuli na gradske bedeme, ali se grupa koja je jurišala na najutvrđeniju Stambol kapiju pokolebala kad je smrtno ranjen vojvoda Vasa Čarapić. Preokret je donela gromoglasna pesma Čamdžije koji je osvojio i zajahao turski top: "Hej braćo Srbi, krila sokolova k meni, k meni, ja sam na jendeku!"
Čarapić, Zmaj od Avale je izustio: "Ne bojte se. Eno peva Čamdžija", a poziv Čamdžij začuo je i Karađorđe na Tašmajdanu i, po svedočenju svog posilnog, povikao: "E, sverova Milosav, po duši ga. Juriš, junaci, i mi da ne budemo poslednji."
Kad je 1815. počeo Drugi srpski ustanak pod knezom Milošem, Milisav se odmah uključio i u osvajanju današnjeg Obrenovca (tadašnji Pelež) gde je 1815. bio ranjen. Posle dva dana je umro.Sahranjen je po svojoj želji u svom voćnjaku ispod jednog oraha, pored brata. Njegovi savremenici se slažu da je bio veliki junak, nije tražio odlikovanja ni titule, želeo je samo bitku sa Turcima.
Nadgrobni spomenik Milisava Čamdžije je spomenik kulture.
Nadgrobni spomenik Milisava Čamdžije nalazi se na imanju Branislava Ivankovića (potomka Čamdžijinog brata Ivanka) u Velikom Borku. Pored ovog, nalazi se i nadgrobni spomenik njegovog brata Ivanka. Oblikom i ornamentikom spomenik predstavlja tipski nadgrobnik beogradske okoline sa početka XIX veka (u obliku kvadera sa zaobljenim gornjim delom i ispupčenjem na sredini). Spomenik je bez natpisa sa dekoracijom izvedenom u plitkoj plastici. Pored pismenih podataka i usmenog predanja, dvovekovni kameni beleg na grobu Milisava Čamdžije predstavlja autentično svedočanstvo o čuvenom junaku iz vremena Prvog srpskog ustanka.
Milisav Čamdžija (? - 1815) rođen je u selu Borak u beogradskoj nahiji. Nadimak čamdžija je dobio pošto je prevozio ljude preko reke Save u čamcu.
Danas je malo poznato da je Čamdžijin podvig osvajanja turskog topa koji je branio palisade bio presudan za oslobađanje Beograda.
Ustanici su još od 1804. uspostavili opsadu oko snažno utvrđenog grada koji je branila osmanska posada sa 300 topova. Ni u jesen 1806. vožd se nije usuđivao da juriša na grad sa samo 40 topova, a hladnoća i slabo snabdevanje lomili su moral ustanika.
Knez Sima Marković, iz Velikog Borka, kod koga je Milisav bio kapetan, vojvoda Vasa Čarapić, Zmaj od Avale, Uzun Mirko Apostolović i Konda Bimbaša su prelomili i samostalno krenuli u odlučnu bitku.
Čamdžija se zakleo da će prvi ući u varoš. Na dan Svetog Andreja, odlučni ustanici su krenuli na gradske bedeme, ali se grupa koja je jurišala na najutvrđeniju Stambol kapiju pokolebala kad je smrtno ranjen vojvoda Vasa Čarapić. Preokret je donela gromoglasna pesma Čamdžije koji je osvojio i zajahao turski top: "Hej braćo Srbi, krila sokolova k meni, k meni, ja sam na jendeku!"
Čarapić, Zmaj od Avale je izustio: "Ne bojte se. Eno peva Čamdžija", a poziv Čamdžij začuo je i Karađorđe na Tašmajdanu i, po svedočenju svog posilnog, povikao: "E, sverova Milosav, po duši ga. Juriš, junaci, i mi da ne budemo poslednji."
Kad je 1815. počeo Drugi srpski ustanak pod knezom Milošem, Milisav se odmah uključio i u osvajanju današnjeg Obrenovca (tadašnji Pelež) gde je 1815. bio ranjen. Posle dva dana je umro.Sahranjen je po svojoj želji u svom voćnjaku ispod jednog oraha, pored brata. Njegovi savremenici se slažu da je bio veliki junak, nije tražio odlikovanja ni titule, želeo je samo bitku sa Turcima.
Nadgrobni spomenik Milisava Čamdžije je spomenik kulture.
Nadgrobni spomenik Milisava Čamdžije nalazi se na imanju Branislava Ivankovića (potomka Čamdžijinog brata Ivanka) u Velikom Borku. Pored ovog, nalazi se i nadgrobni spomenik njegovog brata Ivanka. Oblikom i ornamentikom spomenik predstavlja tipski nadgrobnik beogradske okoline sa početka XIX veka (u obliku kvadera sa zaobljenim gornjim delom i ispupčenjem na sredini). Spomenik je bez natpisa sa dekoracijom izvedenom u plitkoj plastici. Pored pismenih podataka i usmenog predanja, dvovekovni kameni beleg na grobu Milisava Čamdžije predstavlja autentično svedočanstvo o čuvenom junaku iz vremena Prvog srpskog ustanka.