- Poruka
- 393.900
Milica Tepić, rodom iz Komlenca, poznata i kao Majka Knežopoljka, ovekovečena je na ratnoj fotografiji Žorža Skrigina u januaru 1944. godinekoji je na jednom polju u Knežici kod Kozarske Dubice a podno Kozare uslikao je ženu heroja - majku Milicu Tepić koja svoju decu Dragicu i Branka spasava od fašističkog terora i zločina skrivajući se na Kozari, koja je tih godina spasila mnoge ljudske glave od ustaškog pira.
Srpska majka, Milica Tepić koja je prikazana na ratnoj fotografiji najveći je simbol stradanja i istorije našega naroda.
Pored fotografije kao svedočanstva borbe za opstanak samohrane majke, o njenoj sudbini, posvedočio je njen sin Branko u intervju datom 2008. godine dnevnom listu Politika. Po njegovoj priči majka je zbog pretnji Ustaša, 1942. godine, u vreme kad je njegov otac bio borac Kozarskog partizanskog odreda i koji je ubijen, izbegla iz Bosanske Dubice u Garešnicu, u Moslavini. Kuća u kojoj su živeli do odlaska u izbeglištvo bila je spaljena i oni su se do kraja rata kretali po Kozari tražeći smeštaj i pomoć u hrani. Tom prilikom u jednom od zbegova, u okolini sela Knežica, sreo ih je Skrigin i napravio nekoliko fotografija. Posle rata vratili su se na okućnicu, gde je posle tri godine Milica umrla, a deca bila smeštena kod ujaka u Bosansku Dubicu.
Skrigin je slikovito opisao kako je nastala ova fotografija:
„Januarsko zubato sunce diglo se dosta visoko kada smo dobili obaveštenje da krenemo prema Knežopolju…Gostoprimivi Kozarčani hteli su da nam olakšaju ovu ofanzivu, pa smo dobili čak i konje za jahanje…Zajedno sa nama kretao se i veliki zbeg. Svi su oni bili natovareni stvarima potrebnim za duže vrijeme. I kada smo sišli u Knežpolje, video sam jednu ženu koja je išla izolovano od ostalih. Ona je vodila jedno dete za ruku, a drugo joj je bilo privezano na leđima. Ona, osim djeteta, nosi i neophodne stvari za odbranu od zime i duže ofanzive. Tu su bili: jorgan, torba sa hranom, pa čak i lonci. Jašući pored nje čekao sam priliku da je bolje snimim…Otrčao sam dvadesetak metara ispred nje i legao u travu, čekajući da naiđe. Duboko zamišljena ona se približavala, držeći i dalje ruku na licu. I konačno izraz koji sam hteo sa snimim, bio je ispred mene”.
Kada je Skrigin pitao Milicu gde se zaputila, ona mu je odgovorila:
„Muža su mi ubili, sad su i kuću spalili. Eh da mi nije ovo dvoje, znala bih ja kuda”.
Fotografija kao svedok stradanja i borbe za opstanak nalazi se kao jedan od eksponata u Muzeju holokausta u Aušvicu , prema pisanju medija
