Milena Pavlović Barili

[Lada]

Киша ми капље у собу
у собу која није моја
(у било коју собу).
Чује се како трчи попут миша.
Тако сам задовољна кад замишљам
како палим месец
како га палим да плане и изгори
и видим како црни и одлеће
као мали угљенисани лептири
спори и коси
који не мењају ништа у тишини.
Али треба се чувати облака
јер са њима
он може да нам умакне
заувек.
Треба их се чувати упорно,
упорно
као што чине и остали.

 

[Lada]

Долазак бујице вода
избледео је краљевски пут.
Али за нас
који не можемо ходати
важни су само хоризонти.
Живећемо у миру
непомичног надирања
у којем лежи спокој.
Нећемо покушавати да схватимо више од тога
јер речи
нису наша природа.
Оседећемо
на дну заједничке сенке
без покрета,
у тишини
пустићемо да оде
терет за који смо мислили да је наш.