комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
I u Titovo, i u Miloševićevo doba bio je nemali broj nikogovića na značajnim položajima. Ni mi se, posle 5. oktobra, u pojedinim slučajevima nismo proslavili, ali ovo danas je carstvo bašibozluka. Nema nijedne osobe od formata koja je uz vlast, nekmoli da je za nešto nadležna. Ko umišlja da ima napretka sa nepismenim, neškolovanim i nepametnim, taj daleko neće stići. U ovoj zemlji nema prolaza za sposobne i vredne da bi bilo prolaza za anonimuse. Naši najbolji su rasuti po belom svetu, zato nam vladaju najgori - istakao je u intervjuu za Direktno.rs Milan St. Protić, istoričar, pravnik, diplomata i nekadašnji ambasador naše zemlje u SAD i Švajcarskoj.
Miloš Živković 11. 01. 2021.
Režim Aleksandra Vučića hara Srbijom već osam i po godina. Kako ste videli njegovu vladavinu i sve ovo vreme od 2012. na ovamo? Može li da se poredi sa nekim prošlim vremenima?
- Svako istorijsko poređenje je nezahvalno i klizavo. Po mom sudu aktuelna vlast u Srbiji je rezultanta dva faktora: tegobnog Miloševićevog nasleđa i neuspeha vladavine DOS. Poznato je moje izrazito rđavo mišljenje o današnjem režimu. Što više vreme odmiče, ovaj režim pokazuje sve gore osobine. Ono najgore za šta nosi krivicu jeste ubijanje ono malo demokratije izborene teškom mukom 2000. Da je uveren u svoju snagu i popularnost ne bi morao da sve poluge vlasti i sve ključne medije podređuje svojim interesima. Naprotiv. Prihvatao bi ravnopravnu političku utakmicu i ohrabrivao delovanje opozicije. Na sramotu, ovim vlastodršcima izgleda da je ideal vladanja onaj u kom oni raspolažu apsoulutnom, ničim ograničenom i ničim kontrolisanom vlašću. Istorija nas uči da se takvi pokušaji, pre ili docnije, završavaju porazom. Ali šteta koju nanose tokom svoje vladavine neće biti nadoknađena. Što jedna usijana glava može da upropasti, stotinu mudraca ne može da popravi. A u Srbija ima premnogo usijanih glava i premalo mudraca.
Šta treba da se dogodi za novi "Peti oktobar" i koliko su ovo vreme i aktuelna situacija slični, a koliko se razlikuju od vremena pred pad Slobodana Miloševića sa vlasti?
- Realno, situacije nisu uporedive. Jedino što se nameće jeste činjenica da je i danas potrebna izborna pobeda kako bi se stvari promenile. Tu se postavljaju tri suštinska pitanja. Prvo je, naravno, da li je moguće ostvariti izbornu pobedu ukoliko su uslovi za političko delovanje do ove mere nepovoljni? Drugo, kakve su garancije da će pobednici izvesti istinsku demokratsku revoluciju i na kakve otpore bi na tom putu naišli? I treće, verovatno najvažnije, da li ovaj naš narod uopšte želi temeljne promene ili je, ustvari, zadovoljan ovakvim stanjem? Srbiji su neophodni hirurški zahvati najozbiljnije vrste. Nisam siguran da je njeno građanstvo spremno za to. Nekad mi se učini da je ovde prihvatljivije sporo umiranje nego suočavanje sa stvarnošću. Volimo iluzije, a to se skupo plaća.
Mnogi zameraju pripadnicima DOS-a i dan-danas ne mogu da im oproste na nekim greškama zbog kojih "nikad nije svanuo 6. oktobar". Šta je pogrešno urađeno tada i šta nikako ne bi smelo da se ponovi iz tog vremena od pre 20 godina?
- Neki od petooktobaraca su iskreno hteli demokratsku revoluciju. Zoran Đinđić je zbog toga izgubio glavu. Drugi su sve radili da jedan takav poduhvat osujete paktirajući sa moćnicima prethodne vlasti, vidljivim i nevidljivim. Naši dojučerašnji saborci, preko noći su nam postali politički protivnici. U tim okolnostima, možda je moglo da se deluje pametnije, odsečnije, hrabrije, mada su rizici, pokazalo se na Đinđićevom primeru, bili ogromni.
Pojedini analitičari smatraju da je Aleksandar Vučić namesnik, a ne vladar, da je postavljen od strane Zapada kako bi završio ono što traže od njega vezano za Kosovo i Metohiju. Kakav je Vaš stav po tom pitanju, da li je Vučić zaista obećao nezavisnost Kosova i da će ga upravo to koštati i vlasti?
- Ne verujem u teorije zavera, niti mislim da će ova vlast preduzeti ikakav odlučan potez. Velikim silama, ne samo zapadnim, u Srbiji odgovara mediokritet na čelu države. Takav odgovara i domaćim vladarima iz senke. Kosovo je mantra kojom se mađija ovaj nesrećan narod koji o sopstvenoj istoriji pojma nema. Mogućno mu je, otud, plasirati svaku laž i obmanu. O Kosovu, na prvom mestu.
Kako komentarišete aktuelni sastav državnog vrha, Vlade Srbije i svega onoga što svakodnevno gledamo u parlamentu? Da li ste mogli pre 10 ili 15 godina da zamislite da bi ovako nešto moglo da ispliva na površinu i da će ovako izgledati kako Vlada, tako i Skupština Srbije?
- I u Titovo, i u Miloševićevo doba bio je nemali broj nikogovića na značajnim položajima. Ni mi se, posle 5. oktobra, u pojedinim slučajevima nismo proslavili. Ovo danas je carstvo bašibozluka. Nema nijedne osobe od formata koja je uz njih, nekmoli da je za nešto nadležna. Ko umišlja da ima napretka sa nepismenim, neškolovanim i nepametnim, taj daleko neće stići. U ovoj zemlji nema prolaza za sposobne i vredne da bi bilo prolaza za anonimuse. Naši najbolji su rasuti po belom svetu, zato nam vladaju najgori.
Bili ste svojevremeno ambasador naše zemlje u SAD. Sada je Marko Đurić ambasador u Vašingtonu. Kakvo je Vaše mišljenje o njemu i kakve kvalifikacije treba da ima osoba koja bi bila ambasador u stranoj zemlji, naročito u Sjedinjenim Državama?
- Nemam običaj da komentarišem pojedinačna imena. Uzdržaću se i ovom prilikom. Ne postoji recept za dobrog diplomatu. Postoje samo neophodne veštine i znanja za obavljanje tog posla, tzv. predispozicije. Od vrhunskog, i aktivnog i pasivnog, poznavanja više svetskih jezika, nadalje. Ali, nijedan diplomata, makako potkovan i snalažljiv, neće uspeti u svom zadatku ukoliko je spoljnja politika njegove matice nemušta i kontradiktorna. Amerika je specifična sredina u svakom pogledu. Nije uvek lako razumeti je iznutra i spolja. Gotovo da ništa što vredi za Evropu, ne vredi za SAD. I obratno. Tamo je "Novi svet" za razliku od ovog našeg "Starog sveta". To je država-kontinent, savez pedeset nejednakih federalnih država sa jednakim ingerencijama. Amerika je, istorijski gledano, ophrvana neverovatnim kontrastima i neverovatnim dostignućima. Na jednoj strani segregacija i rasizam, na drugoj Tenesi Vilijams, Endi Vorhol, Noam Čomski…
Šta pobeda Džoa Bajdena može da donese Americi, svetu i Balkanu, da li će se nešto promeniti u odnosu na eru Donalda Trampa?
- Teško je zamisliti goreg predsednika SAD od Donalda Trampa. Ovi poslednji skandali sa upadom u Kapitol predstavljaju kulminaciju njegovog katastrofalnog četvorogodišnjeg mandata. Trampovo je ponašanje zaista sramotno za državu kakva je Amerika. Posmatrano sa šireg gledišta, za njegovu administraciju bi se moglo reči da je bila jedan eksces. SAD su u svojoj istoriji prolazile kroz strašna iskušenja i rascepe od građanskog rata šezdesetih godina 19. veka, preko ekonomske krize 1929-1933, rasnih protesta šezdesetih, Vijetnamskog rata i nasilnih demonstracija, do Votergejtske afere i iznuđene ostavke predsednika Niksona. Amerika je ogromna zemlja, u mnogo čemu nerazumljiva oku stranca. Od izabranog predsednika Bajdena može se očekivati politika na liniji Klintonovih i Obaminih administracija. Iznenadio bih se ako bi se dogodilo nešto fundamentalno drugačije.
Veliki deo opozicije u Srbiji bojkotovao je izbore i smatraju da ubuduće neće izaći ukoliko ne budu fer i pošteni. Kako ste videli parlamentarne izbore koji su održani u junu 2020. godine i da li očekujete da će se u nekom momentu stvoriti relevantni izborni uslovi, makar i posredstvom EU?
- Nisam optimista. Bojkot je bio iznuđen potez zato što u Srbiji nema ni najelementarnijih uslova za bavljenje politikom. Osnovno svojstvo demokratije jeste u tome što svi učesnici u javnom životu, bili u datom trenutku vlast ili opozicija, prihvataju jasna i ravnopravna pravila igre, svesni da je smisao u tome da je vlast smenjiva i da tako treba da bude. Današnji vlastodršci u taj temeljni princip ne veruju. Oni žele da vladaju večno, jer je vlast izvor vlastodržačkih privilegija. Prosto, da prostije ne može biti. Rekoh već, za mene je veliko pitanje, posle svega, smatra li naš narod demokratiju za najviši nacionalni cilj koji omogućuje stabilnost i napredak. Nekad mi se učini da smo toliko dugo živeli u autoritarizmu da smo se na to navikli. Panično se bojimo bilo kakve promene, bilo čega novog, bilo kakvog iskoraka. Biramo, svesno ili nesvesno, “Dugo putovanje u noć”, rečnikom Judžina O'Nila. Bez sinhronizovanog pritiska spolja i iznutra, ovaj režim neće ustuknuti. U to sam siguran. Ovako, neprekidno se vrtimo u krug.
link
Милан Ст. Протић није тзв."српски националиста". Он је Србијанац тј. прави Србин који не мора да "доказује" измишљено "српство", поготово не на начин на који то чине Вјекослав Шешељ, Муслиу или Додиг. Милан Ст. Протић није десничар из комунистичког солитера. Он је десничар са традицијом, одрастао у дорћолском "салонцу" изграђеном пре Другог светског рата.
