Обилић
Elita
- Poruka
- 17.396
Борјан је рођен у Книну, где је почео да тренира у локалној Динари.
Почео је као нападач, али је касније због оца који је био голман и он прешао на ту позицију.
Због рата у Хрватској је са породицом 1995. године избегао у Београд,
где је озбиљније почео да тренира у ФК Раднички Југопетрол.
У Београду је био 5 година, да би се онда 2000. године са породицом преселио у Канаду.
Годину дана је живео у Винипегу, а после је породица прешла у Хамилтон.
Ту је заиграо за локални Маунт Хамилтон.
Већ са 16 година одлази у аргентинског великана Боку јуниорс где је тренирао месец дана са омладинцима.
Каније проводи годину дана у уругвајском Насионалу из Монтевидеа,
да би онда прешао у великог Бокиног ривала, Ривер Плејт.
Ту је углавном тренирао са Б тимом, а у неколико наврата је био и са првом екипом.
У јануару 2008. године прелази у тадашњег аргентинског друголигаша Килмес
где је остао до краја сезоне 2007/08. али без прилике да дебитује.
У јануару 2009. прелази у београдски Рад где је првих шест месеци само тренирао,
а свој деби у екипи „Грађевинара” је имао на почетку сезоне 2009/10.
За Рад је бранио у наредне две сезоне, поставши притом један од бољих голмана Суперлиге Србије.
У лето 2011. одлази у турски Сиваспор.
У Сивасу је почео одлично бранити, док у једној утакмици није добио црвени картон.
Након тог губи место стандардног чувара мреже и одлази на позајмицу у румунски Васлуј.
Са Васлуијем осваја друго место у шампионату Румуније
и враћа се у Сивас где је опет почео одлично бранити.
По доласку Роберта Карлоса на место тренера,
Борјан губи место у првом тиму и убрзо раскида уговор са Сивасом.
У септембру 2014. прелази у бугарски Лудогорец.
Одиграо је само две утакмице у шампионату Бугарске а забележио је и један меч у Лиги шампиона против Ливерпула.
Други део сезоне 2014/15. је провео у нишком Радничком и био стандардан одигравши 15 утакмица у Суперлиги Србије.
У јуну 2015. се вратио у Лудогорец, потписавши трогодишњи уговор са бугарским клубом.
На почетку свог другог мандата у овом клубу је био стандардан али је касније изгубио место међу стативама,
да би други део сезоне 2016/17. провео на позајмици у пољској екипи Корона Кјелце.
У јулу 2017. је потписао уговор са Црвеном звездом.
Статистички гледано, био је најбољи голман групне фазе Лиге шампиона 2018/19.
у којој је Црвена звезда обележила велики успех упркос последњем месту у групи.
У мају 2019. је изабран у идеални тим Суперлиге за сезону 2018/19.
Са Канадом је учествовао на КОНКАКАФ Голд купу 2011. и 2013. године.
Од 2021. је и званично капитен Канаде.
Почео је као нападач, али је касније због оца који је био голман и он прешао на ту позицију.
Због рата у Хрватској је са породицом 1995. године избегао у Београд,
где је озбиљније почео да тренира у ФК Раднички Југопетрол.
У Београду је био 5 година, да би се онда 2000. године са породицом преселио у Канаду.
Годину дана је живео у Винипегу, а после је породица прешла у Хамилтон.
Ту је заиграо за локални Маунт Хамилтон.
Већ са 16 година одлази у аргентинског великана Боку јуниорс где је тренирао месец дана са омладинцима.
Каније проводи годину дана у уругвајском Насионалу из Монтевидеа,
да би онда прешао у великог Бокиног ривала, Ривер Плејт.
Ту је углавном тренирао са Б тимом, а у неколико наврата је био и са првом екипом.
У јануару 2008. године прелази у тадашњег аргентинског друголигаша Килмес
где је остао до краја сезоне 2007/08. али без прилике да дебитује.
У јануару 2009. прелази у београдски Рад где је првих шест месеци само тренирао,
а свој деби у екипи „Грађевинара” је имао на почетку сезоне 2009/10.
За Рад је бранио у наредне две сезоне, поставши притом један од бољих голмана Суперлиге Србије.
У лето 2011. одлази у турски Сиваспор.
У Сивасу је почео одлично бранити, док у једној утакмици није добио црвени картон.
Након тог губи место стандардног чувара мреже и одлази на позајмицу у румунски Васлуј.
Са Васлуијем осваја друго место у шампионату Румуније
и враћа се у Сивас где је опет почео одлично бранити.
По доласку Роберта Карлоса на место тренера,
Борјан губи место у првом тиму и убрзо раскида уговор са Сивасом.
У септембру 2014. прелази у бугарски Лудогорец.
Одиграо је само две утакмице у шампионату Бугарске а забележио је и један меч у Лиги шампиона против Ливерпула.
Други део сезоне 2014/15. је провео у нишком Радничком и био стандардан одигравши 15 утакмица у Суперлиги Србије.
У јуну 2015. се вратио у Лудогорец, потписавши трогодишњи уговор са бугарским клубом.
На почетку свог другог мандата у овом клубу је био стандардан али је касније изгубио место међу стативама,
да би други део сезоне 2016/17. провео на позајмици у пољској екипи Корона Кјелце.
У јулу 2017. је потписао уговор са Црвеном звездом.
Статистички гледано, био је најбољи голман групне фазе Лиге шампиона 2018/19.
у којој је Црвена звезда обележила велики успех упркос последњем месту у групи.
У мају 2019. је изабран у идеални тим Суперлиге за сезону 2018/19.
Репрезентација
Борјан је од 2011. године члан репрезентације Канаде.Са Канадом је учествовао на КОНКАКАФ Голд купу 2011. и 2013. године.
Од 2021. је и званично капитен Канаде.
Poteralo ga dve LŠ, LE grupe i nokaut faze.
