Nedelja - Mihailo Medenica
Doručak kod Gadafija
Zahvaljujući Čedomiru Jovanoviću, konačno je raskrinkana diplomatska mafija, za koju se godinama znalo, ali se zarad koalicionih kompromisa ćutalo
Mihailo Medenica
Zadubljen u prazninu svojih misli, izgubljenih u bespućima liberalno-moždane mase, Čedomir je za skupštinskom govornicom obznanio ono o čemu odavno bruje kuloari Ministarstva spoljnih poslova (MSP) - pod izgovorom žive diplomatske aktivnosti na Crnom kontinentu, Vuk Jeremić zapravo godinama šuruje sa kanibalima, prinoseći im kao žrtve članove svoje delegacije!
Naravno, dušebrižnici su odmah pohitali da Čedomira optuže za govor mržnje, zaboravljajući da je on pelcovan od tog zla odmah po rođenju, nepun minut pošto ga je babica nespretno ispustila na pločice, uplašena što novorođenče odbija da diše dok mu se pupčana vrpca simbolično ne preseče ključevima džipa, il' dupleksa, umesto skalpelom...
Da na Čedinom jeziku osim bakterija nema ni trunke mržnje, potvrdile su Nataša Kandić i Sonja Biserko, mašući rezultatima brisa koji su nedvosmisleno dokazali da je liberalno momče upotrebilo metaforu, kojom nije potencirao suštinski već politički kanibalizam, kojem su afrički lideri skloni.
- Gospodin Jovanović je želeo da istakne kako tamnoputi državnici jedu isključivo političare, a ne obične ljude, pa otuda taj termin politički kanibalizam. Opšte je poznato da u MSP-u sa strahom izvlače slamčice pred svaki put u Afriku, i da onom ko izvuče najmanju priređuju oproštajnu zabavu... Jeste li primetili da u kabinetu Vuka Jeremića nema gojaznih? Ljudi iz straha odbijaju da nabace koji kilogram kako ih ministar ne bi kaparisao za naredno putovanje u Afriku. Znaju siroti šta znači kada im šef kaže: „Okupaj se, idemo sutra u Keniju na večeru" - objasnile su nevladine konkubine, insistirajući da gospodinu Jeremiću postavimo pitanje zbog čega su za njegovog mandata agremani počeli da se štampaju u vidu jelovnika.
Zapravo, prašina se podigla jer je Čedica samo slikovito pokušao da objasni kako se naša spoljna politika bazira više na saradnji sa nekolicinom afričkih gurmana, umesto sa jevanđeljskom silom koja nedeljama pokušava da projektilima utera nešto demokratije u živote napaćenog libijskog naroda.
Mišljenja je da i Srbija mora makar da podrži borbu pravednika, ako ne i da se aktivno uključi u nju.
Doduše, Gadafi nije kanibal, ali činjenica da ga ne voli Amerika trebalo bi da bude dovoljna svim zdravorazumnim snagama da ga ne vole ni oni.
S druge strane, iako Barak Obama potiče baš iz jedne od država na čijem je čelu ljudožder, ta činjenica jednako zdravorazumnima ne sme da pomuti moć rasuđivanja, jer je opštepoznato da kanibalizam nije nasledna bolest, tako da ubijati civile s pristojne daljine nije ni približno gnusno kao kuvati ih s nepristojne blizine...
Dakle, Srbija bi zaista trebalo da uzme učešća u lirskoj akciji „Posejdonova zora" i makar simbolično stavi na raspolaganje svoj borbeni potencijal zapadnoj vojnoj koaliciji.
Sve tri protivgradne rakete, bez premišljanja. Ispaliti ih put Libije, pa dokle stignu.
Poslati i jednu džoger diviziju da riba palube američkih, francuskih i britanskih razarača, ili pohapsiti onu šačicu izmanipulisanih što na mitinzima pružaju podršku Moameru Gadafiju, i zapretiti libijskom vođi da će im Jelena Trivan držati govore sve dok ne pristane na kapitulaciju i predaju vlasti.
Zanimljiva je, međutim, izjava predsednice parlamenta povodom Jovanovićevog istupa za govornicom. Ona, iako je u trenutku Čedinog naricanja nad mikrofonom vodila sednicu, nije ništa čula, kako tvrdi.
- Jao, verujte mi, toliko sam se zadubila u ukrštenicu da zaista nisam obratila pažnju na Jovanovićeve reči! Ostalo mi je bilo još samo pod 1 uspravno: „ime rok pevača Idol", pa sam se zamislila da li da upišem Ivica ili Slobica, mada je za oba manjkalo kvadratića. Inače, da sam čula šta Čeda lupe.. pardon, govori, naravno da bih najoštrije reagovala - zapušila bih uši i sa gađenjem napustila sednicu, sačekavši njen kraj u bifeu - obrazložila je Slavica Đukić-Dejanović svoje viđenje situacije, napomenuvši da je čak i kanibalizam prihvatljiv ukoliko je ustavno utemeljen i vodi napretku države.
- Pa šta i ako pojedu ponekog čoveka, moliću lepo?! Mi smo pojeli čitavu naciju, ali sve je to za njenu dobrobit! Napredak podrazumeva određene žrtve, ne može se u Evropu sa gojaznima - zaključila je gospođa Sveže-Ulje-Na-Platnu.
------------------
Heroj i genije, covek je jednostavno duhovit, ubitacno satirican, mislim da mu nema ravnog u ovom fahu u novinarstvu..
