Metju Peri, glumac iz serije "Prijatelji", umro je od utapanja u 54. godini

[Belgradeboy]

RIP.

 

[spavach]

 

[Обилић]

Au brate,jese zna ko ga je udavio

Непријатељ неки изгледа.

 

[Zauz]

54g pa nije ni nešto mator.....

https://twitter.com/x/status/1718562399832211934

Mozda stariji od cetrdeset nisu spremni da odu te im zato on deluje "mlad" da ode "rano",strah od odlaska Gore mozda raste vremenom ili imaju ti sto tako smatraju mnogo toga cime su zadovoljni (zadovoljne)na ovom svetu te im se ne odlazi..

 

[DJ 5ak]

https://twitter.com/x/status/1718562399832211934

Mozda stariji od cetrdeset nisu spremni da odu te im zato on deluje "mlad" da ode "rano",strah od odlaska Gore mozda raste vremenom ili imaju ti sto tako smatraju mnogo toga cime su zadovoljni (zadovoljne)na ovom svetu te im se ne odlazi..

Pa realno neko sa 50-ak godina je svakako premlad za odlazak s obzirom da su u tim godinama ljudi jos uvek u nekom naponu snage (mnogi u tim godinama se tek zene, dobijaju decu, osvajaju Mont Everest i tek prave neke planove).
Inace ovo poslednje je upravo obrnuto, upravo oni sto su nezadoviljni zivotom se najvise boje smrti jer znaju da nisu jos proziveli nista kako treba i da tek treba da postave stvari na svoje mesto i ne zele da odu dok te ne obave i ne osete mira za zivota dok oni koji su zadovoljni svojim zivotom, koji smatraju da su ga proziveli maksimalno ili koji su ostavili neku zaostavstinu ili delo po kome ce ih pamtiti oni se osecaju mnogo spokojnije i dosta mirnije to prihvataju.
Recimo jedan porodicni prijatelj od mojih roditelja je umro sad letos, pre par meseci i imao je oko 70-ak godina i mi jos ne mozemo da poverujemo da ga vise nema i mislimo da je mlad otisao (iako je preziveo teski srcani udar krajem prosle godine i maltene nije vise mogao na noge i bio je bas lose poslednjih nekoliko meseci plus je preziveo i tezak mozdani udar pre 20-ak godina gde je pravo cudo bilo kako se u potpunosti skroz oporavio ali valjda je bio mladji i jaci) i bas jednom pre par godina mozda kaze mu jednom moj cale posto je ovako voleo da pusi, da cirka viski i to (iako naravno nije smeo) i imao je tako neke lose i nezdrave navike cega je verovatno i on bio svestan, eee covece polako moras malo da pripazis na sebe, nismo vise mladi kao nekad, batali to a on mu kaze, ma ja sam vec proziveo svoj zivot, uzmi sad globus i stavi prst na bilo koju tacku i nema te tacke na kugli zemaljskoj gde nisam bio, para sam zaradio i potrosio za 3 zivota i eto cak sam docekao i unuke da setam sto nisam verovao da cu docekati i prema tome sta ja sad ima jos da cekam i zasto bi ja sad tu nesto strepeo nad sobom.........i odprilike to je neka filozofija nekog ko smatra da je imao ispunjen zivot i da ga je proziveo maksimalno.

 

[Zauz]

Pa realno neko sa 50-ak godina je svakako premlad za odlazak s obzirom da su u tim godinama ljudi jos uvek u nekom naponu snage (mnogi u tim godinama se tek zene, dobijaju decu, osvajaju Mont Everest i tek prave neke planove).

Sta znam,posle cerdeset bilo sta u plusu je plus veliki kao kuca,jos kad osobama krene lepo to zna da bude bas fino inspirativno.

Inace ovo poslednje je upravo obrnuto, upravo oni sto su nezadoviljni zivotom se najvise boje smrti jer znaju da nisu jos proziveli nista kako treba i da tek treba da postave stvari na svoje mesto i ne zele da odu dok te ne obave i ne osete mira za zivota dok oni koji su zadovoljni svojim zivotom, koji smatraju da su ga proziveli maksimalno ili koji su ostavili neku zaostavstinu ili delo po kome ce ih pamtiti oni se osecaju mnogo spokojnije i dosta mirnije to prihvataju.

To nekako nisam sigurna da li ide tako jer ako nisam zadovoljna postoji nada da se necu ni probuditi,dusa ide Gore u vecni zivot a nase vreme na Zemlji je ionako kratko,prolazno.
Pre je tu strah od praznine,monotonije koju zivot donosi u krug te odlazak Gore deluje kao izbavljenje od svega neprozivljenog ovde,osecaja poraza.
Takodje ako je razocarenje enormno,svakodnevno znaju osobe svakog dana onom Gore da se mole da ih uzme jer je osecaj nepodnosljiv.
Postoji to da kad nade dugo nema ne vidi se svetlo sledi odustajanje jer nema svrhe kad se uvek vrti isto.

Recimo jedan porodicni prijatelj od mojih roditelja je umro sad letos, pre par meseci i imao je oko 70-ak godina i mi jos ne mozemo da poverujemo da ga vise nema i mislimo da je mlad otisao (iako je preziveo teski srcani udar krajem prosle godine i maltene nije vise mogao na noge i bio je bas lose poslednjih nekoliko meseci plus je preziveo i tezak mozdani udar pre 20-ak godina gde je pravo cudo bilo kako se u potpunosti skroz oporavio ali valjda je bio mladji i jaci) i bas jednom pre par godina mozda kaze mu jednom moj cale posto je ovako voleo da pusi, da cirka viski i to (iako naravno nije smeo) i imao je tako neke lose i nezdrave navike cega je verovatno i on bio svestan, eee covece polako moras malo da pripazis na sebe, nismo vise mladi kao nekad, batali to a on mu kaze, ma ja sam vec proziveo svoj zivot, uzmi sad globus i stavi prst na bilo koju tacku i nema te tacke na kugli zemaljskoj gde nisam bio, para sam zaradio i potrosio za 3 zivota i eto cak sam docekao i unuke da setam sto nisam verovao da cu docekati i prema tome sta ja sad ima jos da cekam i zasto bi ja sad tu nesto strepeo nad sobom.........i odprilike to je neka filozofija nekog ko smatra da je imao ispunjen zivot i da ga je proziveo maksimalno.

Naravno a ima onih koji su svoj maksimum dali a nemaju te neke velike zelje jer nema dovoljno para,nema fizickih mogucnosti a ne boje se odlaska vec stalno "voleo bih da sam otputovao u Rio za karneval" uz "da li cu ja doziveti unuce".
Stignu godine,lekari,lekovi od kojih se zivi (prepisani,obavezni) pa tako.

Imali smo mi nekog kao iz tvoje price,radio za mnogo para,pio mnogo,dugo,stan dobijen od firme na konkursu,decu odskolovao,penzija taman kad ono bolnica,izadje iz nje te zavrsi u svom stanu na pragu kupatila.
Nije imao unucice a eto,zavrsio covek kad su svi pricali da mu stizu mirni dani za uzivanje u penziji.

 

[DJ 5ak]

Sta znam,posle cerdeset bilo sta u plusu je plus veliki kao kuca,jos kad osobama krene lepo to zna da bude bas fino inspirativno.

To nekako nisam sigurna da li ide tako jer ako nisam zadovoljna postoji nada da se necu ni probuditi,dusa ide Gore u vecni zivot a nase vreme na Zemlji je ionako kratko,prolazno.
Pre je tu strah od praznine,monotonije koju zivot donosi u krug te odlazak Gore deluje kao izbavljenje od svega neprozivljenog ovde,osecaja poraza.
Takodje ako je razocarenje enormno,svakodnevno znaju osobe svakog dana onom Gore da se mole da ih uzme jer je osecaj nepodnosljiv.
Postoji to da kad nade dugo nema ne vidi se svetlo sledi odustajanje jer nema svrhe kad se uvek vrti isto.

Naravno a ima onih koji su svoj maksimum dali a nemaju te neke velike zelje jer nema dovoljno para,nema fizickih mogucnosti a ne boje se odlaska vec stalno "voleo bih da sam otputovao u Rio za karneval" uz "da li cu ja doziveti unuce".
Stignu godine,lekari,lekovi od kojih se zivi (prepisani,obavezni) pa tako.

Imali smo mi nekog kao iz tvoje price,radio za mnogo para,pio mnogo,dugo,stan dobijen od firme na konkursu,decu odskolovao,penzija taman kad ono bolnica,izadje iz nje te zavrsi u svom stanu na pragu kupatila.
Nije imao unucice a eto,zavrsio covek kad su svi pricali da mu stizu mirni dani za uzivanje u penziji.

A sta lupas, odakle ti ideja da je posle 40-te sve "kao kuca", mislim ne znam odakle ti uopste ta ideja (inace skroz pogresna) da zivot "prestaje" posle 40-te i da maltene ljudi vec posle 40-te maltene samo cekaju da umru, mislim van pameti, pa tad su ljudi u nekim najboljim godinama, jos u naponu snage i mnogi ljudi tek tad ono planiraju da se zene/udaju, zasnivaju porodicu, da se kuce, da se oprobaju u necemu ili da zapocnu nesto i da ostvaruju neke svoje zelje, snove i sta ja znam.
Mislim ko sa ne znam 40 i nesto godina razmislja o smrti i svodjenju racuna to ne znaci da je mator vec da je u teskoj klinickoj depresiji.

Inace da ima ljudi kojima se smucio zivot, koji vise ne veruju ni u sta i koji smrt vide kao izlazak iz te neke agonije ali ja ne pricam o tim nekim mracnjacima i depresivcima i ljudima koji pate od klinicke depresije vec o psiho-fizicki zdravim ili relativno zdravim osobama.

 

[Troubleshooter]

54g pa nije ni nešto mator.....

Ка'ви црни матор? Дечкић. Ја сам у његовим годинама тек правио планове шта ћу све даље да радим.

 

[topmodelsica]

54g pa nije ni nešto mator.....

Da. Žao mi je. Gledala sam Prijatelje, ne znam ko nije.

 

[Zauz]

A sta lupas,

Uverenja se sticu vremenom iz iskustva.

odakle ti ideja da je posle 40-te sve "kao kuca", mislim ne znam odakle ti uopste ta ideja (inace skroz pogresna) da zivot "prestaje" posle 40-te i da maltene ljudi vec posle 40-te maltene samo cekaju da umru,

Zensko sam te mi to kao ostalima porucuju,da sam zavrsila kad napunim te godine,sta je bilo do tad bilo je a posle nista.

mislim van pameti, pa tad su ljudi u nekim najboljim godinama, jos u naponu snage i mnogi ljudi tek tad ono planiraju da se zene/udaju, zasnivaju porodicu, da se kuce, da se oprobaju u necemu ili da zapocnu nesto i da ostvaruju neke svoje zelje, snove i sta ja znam.

Ovo je lepa motivaciona poruka,treba tako,zanimljivo je a tada bas treba skupiti hrabrost kao musko te naci posao da ide radni staz kako bi bilo kakve ~ takve penzijice.
Ako majka nema penziju (platu) a sestra je anksiozna,socijalno fobicna,depresivna zbog vidljivo izgubljenog nekog zuba brat treba da se zaposli.
Ako majka nasledi muzevljevu penziju ona se smanjuje tada te brat treba da se zaposli te radi petnaest godina da obezbedi penziju,treba on i sestra od necega da prezive jednog dana.
Ako su otac,majka tu te svi zive od oceve penzije (plate) onda sinovi treba da se zaposle kako bi jednog dana imale od cega da zive majka,sestre.
Ako se zivi od babine,dedine penzije dok otac,majka rade za dnevnicu onda sinovi treba da se zaposle.
Ako je sin jedinac a majka domacica,zive od oceve plate (penzije) onda on svakako treba da se zaposli sa cetrdeset da bi sklepao nekako petnaest godina rada za penziju a sve preko je uspeh.

Mislim ko sa ne znam 40 i nesto godina razmislja o smrti i svodjenju racuna to ne znaci da je mator vec da je u teskoj klinickoj depresiji.

Licno iskustvo,sa osamnaest mi je otisla Gore bivsa drugarica od galopirajuce leukemije,rekli pokusali da je spasu,donacije,nije uspelo.
Neko nas je u tim godinama zavrsio,srusio se,kraj odjednom a lekari posle rekli da ni oni ne bi mogli da ga spasu da su bili tu jer su se dva udara desila jedan.za drugim.
Eno momka od dvadeset dve sto je poginuo na radnom mestu,a drugi radnik je imao cetrdest dve.
https://nova.rs/vesti/hronika/premi...na-borio-za-zivot-iza-njega-ostalo-malo-dete/

Tako da ima smisla kad realno pogledas.

Inace da ima ljudi kojima se smucio zivot, koji vise ne veruju ni u sta i koji smrt vide kao izlazak iz te neke agonije

To je vecina jer ima od kovida na ovamo dosta psihickog nasilja,finansijskog nasilja a onda se desavaju poskupljenja.
Sve teze prezivljavanje iz meseca u mesec a laboratorija,hirurg za zubne implante,operacije neke na koje ne sme da se ceka,zdravstvena stanja koja zahtevaju specijalistu zahtevaju pare.
Te pare mnogi nemaju te su bolesni,bez nekog zuba,bez operacije,bez specijaliste.
Bezizlazno stanje nije uvek fikcija,dosta puta se tu radi o realnosti od koje se okrece glava ili lepe etikete sto je.jos gore kad nisu tacne.

ali ja ne pricam o tim nekim mracnjacima

Ili su realisti jer im je svet sjeban bez sanse za boljitak jer kad je nekome sve sjebano rodbina,drustvo okrenu ledja,ponasaju se kao da ih se ne tice?

i depresivcima i ljudima koji pate od klinicke depresije

Kad musko tako nesto ima a sa cetrdeset treba da se zaposli muke su to zive,em je tesko naci posao da se granici sa nemogucim em mnogo naporno podrzavati takvog,izvlaciti ga iz takvog stanja jer racuni svakako stizu.
Kad se zaposli svaki put namoliti da ustane,uradi posao te kad dodje neka spava,u pravu si da je to ogroman psihicki teret,bas razoran.

vec o psiho-fizicki zdravim ili relativno zdravim osobama.

Realnost je da da mnogi sklapaju sve od jedne plate ili jedne penzije a posao za stalno je pretesko naci kad musko nema vezu a nije pripadnik zna se cega.
Posle kovida jos je veci strah od gubitka posla,jos se teze nalazi za muske posao,jos je napornije da gledaju belo (bez ikakvog razgovora,gledaju kao kroz njih) musko koje hoce da konkurise (npr.u postama,bilo prosle godine).
Cene cesto povecavaju dok te neke pare,neka vrsta zarade ostaju iste te je pretesko preziveti.

 

[Straks92]

Imao je najveće promene izgleda, kažu na vrhuncu droge i alkohola bio je u trećoj sezoni što se vidi po tome koliko je u kilaži izgubio.

 

[Straks92]

Inače, Peri je bio jedan od najplaćenijih glumaca Holivuda i iza sebe je ostavio bogatstvo u milionima.

Metju Peri je za svaku epizodu u 7. i 8. sezoni 'Prijatelja' dobio 800 hiljada dolara, a za svaku epizodu 9. i 10. sezone i do milion dolara. Procjenjuje se da je za ulogu Čendlera Binga zaradio oko 90 miliona dolara, piše "Story.hr".

Prema pisanju stranih medija, pretpostavlja se da je u trenutku smrti imao oko 120 miliona dolara. Uz to, Metju Peri bio je poznat i na tržištu nekretnina u Kaliforniji pa je tako tokom 2015. i 2021. godine prodao čak četiri nekretnine od kojih je svaka vredela više od 10 milona dolara.

S obzirom na to da Metju Peri nije imao dece i nije bio oženjen, svo bogatstvo pripada njegovim roditeljima, Džou Benetu Periju (koji je i sam glumac) i majci Suzan Langford.

 

[Straks92]

- Ja ću umreti sam - rečenica je koju je Čendler izgovorio jednom prilikom u seriji, i tako otkrio svoj najveći strah.

Ipak, iako je Čendler imao srećan kraj, te uživao u porodičnom životu, Metju je doživeo upravo njegov najveći strah i preminuo sam utopivši se u đakuziju, te se može reći da je ovo ipak tužna ključna razlika između gospodina Binga i glumca Perija.

Iako se nagađalo da li je Metju bio pod uticajem droge u trenutku smrti, prvi testovi obdukcije pokazali su suprotno.

 

[Belgradeboy]

Inače, Peri je bio jedan od najplaćenijih glumaca Holivuda i iza sebe je ostavio bogatstvo u milionima.

Metju Peri je za svaku epizodu u 7. i 8. sezoni 'Prijatelja' dobio 800 hiljada dolara, a za svaku epizodu 9. i 10. sezone i do milion dolara. Procjenjuje se da je za ulogu Čendlera Binga zaradio oko 90 miliona dolara, piše "Story.hr".

Prema pisanju stranih medija, pretpostavlja se da je u trenutku smrti imao oko 120 miliona dolara. Uz to, Metju Peri bio je poznat i na tržištu nekretnina u Kaliforniji pa je tako tokom 2015. i 2021. godine prodao čak četiri nekretnine od kojih je svaka vredela više od 10 milona dolara.

S obzirom na to da Metju Peri nije imao dece i nije bio oženjen, svo bogatstvo pripada njegovim roditeljima, Džou Benetu Periju (koji je i sam glumac) i majci Suzan Langford.

Šta će im to bogatstvo bez njega? Posle godinu ili dve očekujem da neko snimi film o njegovom zivotu. Pazite šta sam rekao biće kad - tad. S obzirom da su mnogo gledani, jer za ovih godinu i po dana prikazuju se 4 puta. Trenutno na B92 i Prva plus. Ja sam da dobije neku ulicu da se zove po liku iz serije.

 

[Belgradeboy]

Imao je najveće promene izgleda, kažu na vrhuncu droge i alkohola bio je u trećoj sezoni što se vidi po tome koliko je u kilaži izgubio.

Pogledajte prilog 1439162

Pogledajte prilog 1439163

Na svim ovim slikama je mršav od belog? Treća sezona je bila 96/97.

 

[Straks92]

Problem kod droge i alkohola je u tome iako se sa toga skineš prave posledice dolaze upravo posle pedesete godine. Verovatno nema zavisnika koji dočeka 55+ ili su baš retki.

 

[Straks92]

 

[Belgradeboy]

Ja gledam trenutno i ranije sam gledao seriju. Ja prosto ne mogu da skontam kako pijan i drogiran glumac moze onako da glumi kao da je cist? Ne pricam samo za njega nego i za druge glumce. Sigurno on nije jedini koji to radio u Holivudu.

 

[Straks92]

 

[savasavanovic]

Што се нијe вакцинисао Спутњиком V ?

 

[savasavanovic]

Ка'ви црни матор? Дечкић. Ја сам у његовим годинама тек правио планове шта ћу све даље да рад

Некада су се људи у његовим годинама припремали за заслужену пензију.

 

[Troubleshooter]

Некада су се људи у његовим годинама припремали за заслужену пензију.

И ја сам поднео Захтев за старосну пензију ПИО. Чекам Решење. Е сада, заслужена или не, припада ми по Закону.