Nauka je je religja materije, klasične religije su nauke emocija, filozofija je mentalistička disciplina a metafizika je navodno duhovno nauka iako ona to nije.
Očigledno je da ni jedna od ovih disciplina nije obuhvatila celokupni oseg života, što znači materiju, emocije, Mentalna znanja i ona koja pripadaju duhovnoj oblasti.
Zato imamo da se čovek vrti u krug ne znajući kako da izađe iz zatvorene čaure pa se zato prve tri navedene discipline najviše znaju zagnjuriti u metafiziku očekujući od nje da im da objašnjenje a ona, sama od sebe nema šta da pruži. Zato svi ljudi koji se bave njima znaju reći da su duhovne oblasti za njih nesaznajne oblasti.
Imajući u vidu da čovek u svakoj fazi inkarnacionog ciklusa ima rano fizičko sazrevanje (adolescentno doba) i ima relativno rano mentalno sazrevanje oko svoje 24-te godine ti čovek uvek bude sposoban da bar donekle razume materijalnu nauku.
Današnje religije uglavnom se vrte oko emocija čoveka čime dokazuju da čovek nije u mogućnosti da u njih prodre, bar ne svako zato što se emocionalna zrelost doseže posle velikog broja inkarnacija (života).
Prethodno pomenuta mentalna zrelost odnosi se na spoljašnu memoriju čoveka (ego svest ili ličnost) to čovek ne sagledava da njegova prava mentalna zrelost za rad uma u punijem kapacitetu doseže se tek posle više inkarnacija nego što je potrebno za bilo koju zrelost to kaže da i dobri filozofi nisu tako česti, Ipak, filozofi nikada ne mogu izaći izvan mentalne oblasti jer um ne može dosegnuti čisti duhovna znanja. Za ta znanja potrebna je duhovna zrelost koja se doseže mnogo kasnije, posle svih pomenutih, pa je zato duhovno znanje ili pravo znanje dostupno bilo onim malobrojnim pojedincima. Ma koliko nastojali da ga iznesu ljudima ovi ga nisu mogli shvatit5i jer za to nisu imali kapaciteta.
Tako se metafizikom bave svi ranije pomenuti jer niko nije mogao niti može izaći izvan oblasti vmaterije, energije, prostora i vremena. Otuda, metafizička znanja čak i ako su drugačije sagledavana ona su uvek u okviru zatvorenog sistema i pripadaju psihičkim svetovima.
Zato, želi li neko pravo znanje neophodno je da koristi duhovne metode jer je u tim, duhovnim oblastima pravo znanje. Zato moramo reći da je čovek na nižemn stupnju svog razvitka izmišljao ili zamišljao bogove ali kasnije sa duhovnom zrelošću on je bio u mogućnosti da spozna Sebe kao pravo duhovno Biće a onda je spoznavao i pravog Kreatora, Boga, sa realizacijom odgovarajućeg stanja svesti.
Tu leži jedna velika nevolja.
Koja?
Spoznajom Boga ili dosezanjem Bog svesti pojedinac postaje jednostavan i izlazi iz one filozofske rečitosti i kopleksnog načina komunikacije gde mentalisti/filozofi vrednuj ulepu reč i lepa izražavanja toliko komplikovana da više ni sami ne znaju šta su sve time rekli. Kada biu pred njih stao pravi znalac života i Boga njima je on bio neprepoznatljiv jer nisu mogli da sagledaju da je prava istina u najvećoj jednostavnosti.
Zašto?
Zato što najviša jednostavnost znači i najviši stadijum ljubavi a ljubav se ne doseže mentalističkim metodama. Um mora biti sluga čoveku vi da ga čovek podčini sebi i umiri do te mere da čovek može slobodno crpiti znanje iz večitog izvora i da ume i može mirno razmišljati, jer, pre toga čovek iako veruje on nije sposoban razmišljati svojim punim kapacitetom. Njegovo razmišljanje korumpirano čulima, emocijama, nagonima i mnogim pasijama uma.
O metafizici ne treba posebno priučati, Ona je tamo gde je ljudi stalno prevrću kao kvočka što prevrće na smetlištu svakog dana i nikada ne nađe ništa novo.
Otuda, ima li velikih filozofa, metafizičara, naučnika i religijskih lidera danas i kojih i kakvih je bilo u prošlosti?
Velikih je bilo samo duhovnih poznavalaca ili duhovno uzdignutih pojedinaca kjoji su jedva nalazili po nekoliko osoba kojima bi mogli preneti nešto od svog znanja. Takvi su znali Boga a da ih javnost nije prepoznavala za ono što su bili. Takvih je bilo u svakom trenutku postojanja života na ovoj planeti jer bez njih, (ovo čovek današnjice, kao ni ranije nije spreman sagledati i prihvatiti,) život na ovoj planeti jedva da bi mogao postojati, ber ne u humanom obliku.
Zašto?
Probajte otkriti sami.
)
