Meseceva igra

Kada noć spusti svoje neodlučne
prste na moju kožu,
bosonoga plesem,ples ljubavi,
odbegla od sna,dok me
meseceva svetlost obasjava
i plese zajedno sa mnom.
To je igra u kojoj uvek dobija
onaj ko se ne plaši.
Dodir ljubavi
Iz slomljene case,
na usnama orosenim
crvenim vinom cije kapi
se zaustavljaju na
mojim stopalima.
Sanjiva je sreća o kojoj snim
Tvoji dlanovi topli
Tamo gore,
u toploj tišini.
Zaigracu na kartu
ugladjenih manira
zapetljati se u mrezu svojih
zelja i vratiti se u krevet,
brisem korake,
kao da me nije ni bilo,
cekajuci da me nadjes
jer ja sam senka
koja ostavlja trag
u tebi...

 

[zxy]

 

[bud@]

Iza chaske, ne vide se vashke!

Da te citiram:
Iz slomljene case,
na usnama orosenim

Da te vidim? Oooo, voleo bi rado?

 

[Tijara]

Budo, hvala na komentaru,mozda zaista nisam napisala to kako treba, ali pokusacu da ti pojasnim, nisam mislila da ce neko to shvatiti bukvalno, dodir ljubavi iz slomljene case bi predstavljao moju ljubav prema otrgnutoj mi porodici, smrcu mojih najmilijih,bol kao da pijem upravo iz slomljene case, a usne orosene...predstavljaju zelju za zivotom...jer oni nisu uspeli ni kap od tog zivota da iskuse ,crveno vino su moje suze kojima natapam svaki svoj korak...Ova pesma je bila prejaka zelja za nemogucim...da mi se vrate...

Dodir ljubavi
Iz slomljene case,
na usnama orosenim
crvenim vinom cije kapi
se zaustavljaju na
mojim stopalima.

Mislim da te chaske i vashke...nekako ne idu, zar ne Budo...moje postovanje Vama.

 

[Tijara]

Zxy... da bas ta muzika,