Meritokratija

buudala:
Uvek se sposobniji izbore za odgovarajući tretman.

Druga stvar je kad neko misli da je sposoban.
Kliknite za proširenje...

Malo o tome iz istorijskog ugla:

"Kad sebi predstavimo sve potkupljene govornike, masu neizvrsenih odluka, ljenjivce i razvratnike, Sikofante i lazne svjedoke, uplitanje neduznih u kriminalne procese, ucutkivanje kroz ubistvo onih koji imaju preimucstvo na osnovu prava, onda se zapanjujemo s kojom abnormalnom drskoscu ovde zlo nastupa. Ovo stanje ima svoje paralele u francuskom teroru 1793/4; u Atini je moralo stalno biti mnogo vise beskrupuloznih i pri tome djelatnih ljudi u najvisem stepenu nego proporcionalno u sadasnjim velegradovima, U to vrijeme je svako bio spreman na bilo koji nacin da dodje do uzivanja, pa je i drzava tezila ka uzivanju, i tad je pocela vladavina Eubula koja je od 354 trajala 15 godina."


U jednom hedonistickom dobu, gdje vladaju samo zivotinjska uzivanja, svi zlocini su dozvoljeni i najzad se za ovo doba kaze da u njemu "najboljima je najgore, a najgorima najbolje".

Pa vi vidite ko je za vas "najsposobniji" i sta je za vas "sposobnost"!!!! -> Posmatram te!
 
"sposobnost" najgorih je popularna jer je hrana za neuke ka bržem robovanju koje je obavijeno velovima uspeha za kratko vreme i na "lak-nezakonit" način
taj lepak je bačen da se anarhija raspline i neko treći "nasladi"

inteligencija, kvalitet i rezultati bi trebalo da su prioriteti uvek, bez presedana, i primeri za liderstvo
( da li samodgovorila temi?..)
 
Gde bas na zenama moja omiljena tema :lol:

Najcesce se pod meritokratijom podrazumeva najpravedniji drustveni poredak jer vlast imaju oni koji imaju najvise znanja, zasluga, postignuca, jednom reci najsposobniji. Kako se pomenuti atributi tretiraju kao licne vrline to bi odredilo meritokratiju i kao vlast na osnovu vrlina. No u drustvu se te vrline i vrednosti ne dovode u pitanje prilikom tumacenja pa cesto ti atributi budu medjusobno sinonimi i tu lezi dio kritika upucen meritokratiji.
U zavisnosti od toga sta se smatra pozeljnim znanajem meritokratija uzima razlicita lica: tehnokratija, birokratija, ideokratija, scijentokratija, ekspertokratija te zasebni oblici vlasti poput plutokratije, korprokratije, militokratije i sl. (mada one imaju i druge izvore, ne samo meritokratske)
Obzirom da hipostazira znanje ona je u sukobima sa neoaristokratijom, partitokratijom, politokratijom, mediokratijom, gerontokratijom a realno je i pozeljniji oblik vladavine od pomenutih.
Osim u politickoj sferi, sferi drzavne vlasti i relacija sa demokratijom meritokratski fenomen narocito je prisutan u sociologiji (npr. skola) ili ekonomiji. (mozda da iskuckam primere u nekom drugom postu)

Mnogo je pozitivnih vrlina meritokratije, sagledanih prije svega sa polja liberane filozofije: nudi jednakost sansi svim clanovima drustva, otvorena prema nauci i strucnjacima u svim sferama socijalne egzistencije, Volcer smatra da je neprevazidjen model za zaposljavanje u javnim sluzbama, superiorna je u odnosu na one vlasti koje pocivaju na populizmu itd.

Kritiku meritkoratije najpreciznije je izneo Darendorf: npr. "Plutokrate i gerontokrate koji su pozicije zahvalili stalezu i dobi zamenjujemo meritokratima. No da li su oni svi sa znanjem na palubi meirotkratije i da li meriotkratija moze resiti sve probleme drustva? Jer demokratija bi trebala osigurati najbolje zivotne prilike najveceg broja ljudi?" (moze li drustvo znanja zameniti drustvo rada i sl filozofsko naucne dileme)
"I zaista, meritokratija danas izgleda kao druga verzija nejednakosti koja karakterise sva drustva. Ona u stvari moze biti izrazito surov oblik nejednakosti posto oni koji ne uspeju ne mogu tvrditi da su bili nesrecni ili da su ih na dnu drzali ljudi sa VLASTI. Umesto toga oni moraju zakljuciti da su promaseni kao pojedinci i da ih nikakav napor ne moze spasiti"
Meritokratija moze voditi i ka dehumanizaciji (hiperracionalnost, opsesija modernizacijom i komercijalizacijom)

Meritokratija u bilo kojoj sferi drustva na kraju se svodi na vlast, drzavu i politiku. Najpozeljnije bi bilo naci neku optimalnu granicu zadiranja meritokratije u demokratiju, suprotno onima sto tvrde da je meritokratija esencija demokratije. Jer kada se radi o vodstvu drzave potrebno je imati i druge kvalitete a ne samo diplomu najviseg ranga :)
 
Hmm, mislio sam da je tripartitni sistem, odnosno republika sastavljena od aristokratije, demokratije i monarhije ono sto najbolje odslikava meritokratiju.

EnjoytheSilence:
Gde bas na zenama moja omiljena tema :lol:

Najcesce se pod meritokratijom podrazumeva najpravedniji drustveni poredak jer vlast imaju oni koji imaju najvise znanja, zasluga, postignuca, jednom reci najsposobniji. Kako se pomenuti atributi tretiraju kao licne vrline to bi odredilo meritokratiju i kao vlast na osnovu vrlina. No u drustvu se te vrline i vrednosti ne dovode u pitanje prilikom tumacenja pa cesto ti atributi budu medjusobno sinonimi i tu lezi dio kritika upucen meritokratiji.
U zavisnosti od toga sta se smatra pozeljnim znanajem meritokratija uzima razlicita lica: tehnokratija, birokratija, ideokratija, scijentokratija, ekspertokratija te zasebni oblici vlasti poput plutokratije, korprokratije, militokratije i sl. (mada one imaju i druge izvore, ne samo meritokratske)
Obzirom da hipostazira znanje ona je u sukobima sa neoaristokratijom, partitokratijom, politokratijom, mediokratijom, gerontokratijom a realno je i pozeljniji oblik vladavine od pomenutih.
Osim u politickoj sferi, sferi drzavne vlasti i relacija sa demokratijom meritokratski fenomen narocito je prisutan u sociologiji (npr. skola) ili ekonomiji. (mozda da iskuckam primere u nekom drugom postu)

Mnogo je pozitivnih vrlina meritokratije, sagledanih prije svega sa polja liberane filozofije: nudi jednakost sansi svim clanovima drustva, otvorena prema nauci i strucnjacima u svim sferama socijalne egzistencije, Volcer smatra da je neprevazidjen model za zaposljavanje u javnim sluzbama, superiorna je u odnosu na one vlasti koje pocivaju na populizmu itd.

Kritiku meritkoratije najpreciznije je izneo Darendorf: npr. "Plutokrate i gerontokrate koji su pozicije zahvalili stalezu i dobi zamenjujemo meritokratima. No da li su oni svi sa znanjem na palubi meirotkratije i da li meriotkratija moze resiti sve probleme drustva? Jer demokratija bi trebala osigurati najbolje zivotne prilike najveceg broja ljudi?" (moze li drustvo znanja zameniti drustvo rada i sl filozofsko naucne dileme)
"I zaista, meritokratija danas izgleda kao druga verzija nejednakosti koja karakterise sva drustva. Ona u stvari moze biti izrazito surov oblik nejednakosti posto oni koji ne uspeju ne mogu tvrditi da su bili nesrecni ili da su ih na dnu drzali ljudi sa VLASTI. Umesto toga oni moraju zakljuciti da su promaseni kao pojedinci i da ih nikakav napor ne moze spasiti"
Meritokratija moze voditi i ka dehumanizaciji (hiperracionalnost, opsesija modernizacijom i komercijalizacijom)

Meritokratija u bilo kojoj sferi drustva na kraju se svodi na vlast, drzavu i politiku. Najpozeljnije bi bilo naci neku optimalnu granicu zadiranja meritokratije u demokratiju, suprotno onima sto tvrde da je meritokratija esencija demokratije. Jer kada se radi o vodstvu drzave potrebno je imati i druge kvalitete a ne samo diplomu najviseg ranga :)
Kliknite za proširenje...
 
Dionys:
Da li vam je nekad zao kad vidite da neko ko je sosobniji od drugih mora da trpi jednak tretman s njima?
Kliknite za proširenje...

Vise me ne pogadja toliko. Ranije sam znala da planem i da sebi trujem zivot starom nije fer, nije posteno. Nisam shvatala kako drugi ne razumeju da jake drzave nisu jake zato sto imaju par pojedinaca vec zato sto imaju jak prosek koji cuva kicmu drustvu i koji se ponasa po pravilima. Sada pomirljivo gledam na celu pricu, mi nismo gospodari svoje sudbine, sistem je takav kakav je, isti se nece promeniti za moga zivota jer nema volje da se promeni, etike nema i retko kome ista nedostaje, treba izgraditi licni mikro svet a drustvene neprijatnosti koje su neminovnost jednostavno valja odbaciti sto dalje od sebe. I treba imati hobije koji samo od nas zavise kako ne bismo imali konstantan osecaj da smo srozani na nivo zivotarenja. E to im ne dam.
 
Grof Vronski:
Ko nije pametan i obrazovan, kako može biti sposoban ?
U delatnosti kojom se bavi.
Kliknite za proširenje...

Meni se cini da je obrazovanje takvo da covjeku ne dozvoljava dublji uvid u pojedinosti i da ga sasvim odvaja od opstih zivotinih pitanja. Previse je apstraktno i previse strucno, tj. specijalizovano. Tako da dobijamo ljude koji zive u nekom svom virtuelnom svijetu u kojem ih glad tjera da jos vise "stvaraju". Mnogo od tog "stvorenog" je mozda ne samo nepotrebno, nego i stetno. Koliko ima teroija koje su sasvim promasene, a koje su zavele milione na pogresan put. Prave se teorije i istovremeno se regrutuju armije pokusnih kunica... operacija uspjela, pacjent mrtav.
 
Vjerujem da je u stalezima izrazena neka sposobnost, a isto tako da je konzul mogao da postane bilo ko ko se pokazao u ratu, bitno je da je bio gradjanin. Isto tako je mogao da postane plemic ako je imao zasluge...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top