Najcesce se pod meritokratijom podrazumeva najpravedniji drustveni poredak jer vlast imaju oni koji imaju najvise znanja, zasluga, postignuca, jednom reci najsposobniji. Kako se pomenuti atributi tretiraju kao licne vrline to bi odredilo meritokratiju i kao vlast na osnovu vrlina. No u drustvu se te vrline i vrednosti ne dovode u pitanje prilikom tumacenja pa cesto ti atributi budu medjusobno sinonimi i tu lezi dio kritika upucen meritokratiji.
U zavisnosti od toga sta se smatra pozeljnim znanajem meritokratija uzima razlicita lica: tehnokratija, birokratija, ideokratija, scijentokratija, ekspertokratija te zasebni oblici vlasti poput plutokratije, korprokratije, militokratije i sl. (mada one imaju i druge izvore, ne samo meritokratske)
Obzirom da hipostazira znanje ona je u sukobima sa neoaristokratijom, partitokratijom, politokratijom, mediokratijom, gerontokratijom a realno je i pozeljniji oblik vladavine od pomenutih.
Osim u politickoj sferi, sferi drzavne vlasti i relacija sa demokratijom meritokratski fenomen narocito je prisutan u sociologiji (npr. skola) ili ekonomiji. (mozda da iskuckam primere u nekom drugom postu)
Mnogo je pozitivnih vrlina meritokratije, sagledanih prije svega sa polja liberane filozofije: nudi jednakost sansi svim clanovima drustva, otvorena prema nauci i strucnjacima u svim sferama socijalne egzistencije, Volcer smatra da je neprevazidjen model za zaposljavanje u javnim sluzbama, superiorna je u odnosu na one vlasti koje pocivaju na populizmu itd.
Kritiku meritkoratije najpreciznije je izneo Darendorf: npr. "Plutokrate i gerontokrate koji su pozicije zahvalili stalezu i dobi zamenjujemo meritokratima. No da li su oni svi sa znanjem na palubi meirotkratije i da li meriotkratija moze resiti sve probleme drustva? Jer demokratija bi trebala osigurati najbolje zivotne prilike najveceg broja ljudi?" (moze li drustvo znanja zameniti drustvo rada i sl filozofsko naucne dileme)
"I zaista, meritokratija danas izgleda kao druga verzija nejednakosti koja karakterise sva drustva. Ona u stvari moze biti izrazito surov oblik nejednakosti posto oni koji ne uspeju ne mogu tvrditi da su bili nesrecni ili da su ih na dnu drzali ljudi sa VLASTI. Umesto toga oni moraju zakljuciti da su promaseni kao pojedinci i da ih nikakav napor ne moze spasiti"
Meritokratija moze voditi i ka dehumanizaciji (hiperracionalnost, opsesija modernizacijom i komercijalizacijom)
Meritokratija u bilo kojoj sferi drustva na kraju se svodi na vlast, drzavu i politiku. Najpozeljnije bi bilo naci neku optimalnu granicu zadiranja meritokratije u demokratiju, suprotno onima sto tvrde da je meritokratija esencija demokratije. Jer kada se radi o vodstvu drzave potrebno je imati i druge kvalitete a ne samo diplomu najviseg ranga
