Менталитет слуге

Ја сам толико лења да радим само оно што морам...

И код куће и на послу.

Дакле, никад од мене добар слуга, али господар или организатор - може :lol:
 
Код себе примећујем назнаке тог менталитета али не зато што волим да служим него зато што мислим да ја то најбоље радим.

Дакле - не алтруизам него нарцизам.

Сад, то има последице у виду умора и потоњег псовања у себи.
 
Да ли излазите у сусрет туђој лењости односно килавости?

Често то радим у односима са другарицама, налазимо се тамо где је њима згодније а мене ко шиша. Као, ја сам супер покретна и способна.

Реално, није ми тешко али докле бре...
 
Да ли излазите у сусрет туђој лењости односно килавости?

Често то радим у односима са другарицама, налазимо се тамо где је њима згодније а мене ко шиша. Као, ја сам супер покретна и способна.

Реално, није ми тешко али докле бре...

Договарамо се да се нађемо на пола пута, отприлике, сем ако мени није успут да их покупим па идемо заједно.
 
Па, није то немоћ, просто мало држи до себе, нису оне баш тако немоћне, него им одговара.

Е, идемо у кафић доле код мене у згради, а ти, Фабрико мењај два превоза и шипчи још 2 км приде пешака...

Сестро, има добрих кафића и на пола пута, изволи и ти мало мрдни дупенце.
 
Па, није то немоћ, просто мало држи до себе, нису оне баш тако немоћне, него им одговара.

Е, идемо у кафић доле код мене у згради, а ти, Фабрико мењај два превоза и шипчи још 2 км приде пешака...

Сестро, има добрих кафића и на пола пута, изволи и ти мало мрдни дупенце.

Ма добро, никада тако није било да ја идем десет километара а неко ни пола али друге људе најчешће посматрам као полуинвалидна лица којима треба изаћи у сусрет.

Једноставно, моје искуство са великим узорком је такво. Килавост као раширена појава.
 
Ја сам једна од килавих, тешко ме натерати из куће, мрзим и да пешачим, али ако већ кренем онда нема бирања, налазимо се.

И не очекујем да ми неко излази у сусрет због тога што сам килава.
 
Pre tridesetak godina,s vecom na ručak na Frušku,kod predajnika i parkirao,a jedan matori sedi vergla Jugića i nikako da upali...
Ja iz đepa kola ispitnu lampicu i jak šrafciger i kažem matorom da ću mu ja to srediti ,da mu se slepile platine...I još ga pitam da li ima goriva-kaže ujutru sipao pun.
Skinem kapu razvodnika i namestim platine,spustim poklopac motora i kažem da zavergla...Motor kresne iz cuga i Jugo gas i ode!
Ni "hvala" ni ništa!
Ostao ja s crnim rukama,a veca mi se smeje i kaže ."Naivčino..."
Od tada-pišite Deda Mrazu kad hoćete neku besplatnu uslugu od mene!
No,nisam se sasvim opametio-volim i dalje da pomognem,a zahvalnost-nije ni bitna! Od tog sam se oprostio!:sad2:
Među ljudima ima zaista podosta govnarčina!:evil:
Bar u poslu mogu da ih kažnjavam,a i život ih kažnjava-nisu ni svesni...
 
Стављам ствари на вешалице по радњама, оне које су пале на под.

Ређам кармине по бројевима, у парфимеријама. Дижем производе које су попадали иза оног првог изложеног.

Не знам да ли је то менталитет слуге или потреба за редом и контролом.
 
Стављам ствари на вешалице по радњама, оне које су пале на под.

Ређам кармине по бројевима, у парфимеријама. Дижем производе које су попадали иза оног првог изложеног.

Не знам да ли је то менталитет слуге или потреба за редом и контролом.

Контрол фрик, опусти се, жено...

Ја те ствари и не видим, подигнем само оно што сам сама срушила, не пада ми на памет да радим туђ посао.

- - - - - - - - - -

aaa da da..ja odem na rostilj sa drustvo pa skupljam papirice po proplanku..:D

Види је, и ова :eek:

Ја да радим у Комуналном, ни за воду не бих зарадила :lol:
 
ahahaha..pa meni je dosadno da sedim.
ok, ako pijem..ili gledam u vodu ili citam

al volim da nadjem sebi posla:))
ne vidim tu nista lose, ne smaram ljude.
u pocetku sam probala da animiram decu za te svoje akcije, ali odavno sam odustala..:zcepanje:
 
Ја идем логиком да чиним шта могу, не остављам смеће за собом, тако сам научила и дете, од мене довољно.

Кад би сви радили тако мало било би и више него довољно.

Јуче се враћам с посла, отац чучи и везује пертлу детету, у моменту видим лети папир од сладоледа, дете ладно држи сладолед и једе, тата се прави да не види папир, да не види мој прекорнички поглед, устаде и оде...

И шта сад, да дижем ја тај папир?

Да будем слуга слугама, не пада ми на памет.
 
Ја бих му рекла, не би га само гледала. Ту сад ступа на сцену мој пандурски менталитет.

Биће тема и о њему. :cool:

- - - - - - - - - -

aaa da da..ja odem na rostilj sa drustvo pa skupljam papirice po proplanku..:D

И ја сам таква. Глупо ми је да видим а да не делујем.
 
Ја бих му рекла, не би га само гледала. Ту сад ступа на сцену мој пандурски менталитет.

Биће тема и о њему. :cool:

То се деси ако сам и сама нервозна, овако не, само сам га погледала, али не вреди, чак и да кажеш, то је стока.
 

Back
Top