Anegdote....
Razmisljala sam da li da postavim ovaj post....ali toliko mi je zabavan....
Neznam mozda zato sto me citavo vece prijatelji zasmejavaju vicevima i
raznim anegdotama koje salju....
pa mi osmeh stoji na licu.....
Kako naslov kaze
"Meni smesno....
"...
.mozda bude i Vama...
_____________________________________
1."Rešili smo da se smejemo. Smejem se ja svaki dan ko blesava svemu i svačemu,
ali pojma nemam kako da nasmejem druge.
Duhovita sam ko leva čizma, tako da kada se ponekad smejem na sav glas,
ostali me gledaju onako začuđeno, “šta li joj je?”,
a meni smešno da puknem.
Recimo meni je smešna anegdota jedne žene koja je izašla iz spavaće sobe u kojoj samo što je uspavala bebu,
a u dnevnoj sobi zatekla nepoznatog čoveka kako spava na krevetu.
Ona se jadna prepala, zatvorila se kod bebe u sobu i zvala muža koji je radio treću smenu,
muž došao, pa zajedno sa njom i bebom sedeo u sobi. Nisu smeli da mrdnu,
da ne probude neznanog gosta.
Onda su zvali policiju. E meni tek sad mnogo smešno.
Onda su policajci došli, pa su svi zajedno sedeli u sobi sa bebom.
Nisu smeli da diraju nepoznatog čoveka, koji slatko spava.
Šalim se.
Kad je policija došla jedva su ga probudili i ustanovili da je došao u goste kod druga,
popio malo i prispavalo mu se. Došao lepo do zgrade, ali promašio sprat.
Ušao u stan, video krevet i legao čovek da se naspava.
Meni ovo mnogo smešno, ali situacija i nije baš bila prijatna za tu ženu.
Jednom se muž od mamine koleginice mnogo napio. Došao do zgrade gde živi,
kad ono svi ulazi isti. Nema pojma koji je njegov.
S obzirom da je već bilo rano jutro, naiđe neki čovek i on ga pita:
“Izvini da te pitam, da li znaš u kom ulazu živi Branko Jovanović.”
Ovaj ga pogleda, pa mu kaže: “Pobogu komšija, pa to si ti.”
Kaže: “E, pa super ti me poznaješ! Znam ja da sam ja, nego ne znam gde mi je ulaz.
” Bukvalno ga je uhvatio za ruku i odveo kući. ;-)
Jednom idem ja tako ulicom i naiđem na jednog matorog čiču koji je živeo u selu gde i moja baba. Obradujem se baš onako, drag i mio čovek.
Lepo ga pozdravim, pa stanem i ispričam se sa njim. On me pita za mamu, tatu,
kako je u školu, ja njega za zdravlje i selo, izljubi me čiča, izgrlismo se i ja odem kući.
Pričam sa mamom i kažem. “Eee znaš koga sam srela?”.
Kaže: “Koga?”. “Petra Radojičića iz Lasca. Pozdravio vas puno, drži se čiča dobro za svoje godine.
Koliko bre on ima godina već?”. Gleda me mama i samo se prekrsti žena.
“Pobogu dete, Petar Radojičić je umro pre dve godine.” ‘Ajde što je mator čovek izlapeo, pa ne prepoznaje narod,
ali ja sam tada imala nešto preko 25 godina.
Kuku meni blesavoj. ;-)
Još ovo ..... Jovana je imala 3-4 godine i išla sa mojom mamom na groblje.
Otišle na grob kod mog dede,
koji je bio oženjen za moju tetku, on je bio stric moje mame,
a ona sestra od tetke mog tate. Razumete je l’ da?
Kao i na većini grobova i na dedinom ima spomenik i njegova slika sa godinom rođenja i godinom smrti.
Sa druge strane mesto za tetka Miru, njena slika i godina rođenja sa
praznim mestom za godinu smrti, jer je još uvek živa, razume se.
Legle uveče Joka i ja da spavamo.
Zagrlila je ja, ušuškale se i čavrljamo. Kaže Jocka: “A je li mama?
Kad umre moja baba hoće li ona moći da se šeta?”.
“Kako mila da se šeta? Ljudi kad umru ne mogu da se šetaju više?”.
A ona ce: “Aha ne mogu. Znam da mogu..Pa svašta mama, vidiš kako je teta Mira umrla,
a skoro svaki dan dolazi kod nas.”
E tu sam već pala sa kreveta. ;-)
Naravno da sam joj objasnila, da je ona tamo na spomeniku
samo stavila svoju sliku, ali da je još uvek živa. Obožavam decu. Toliko su jednostavna i divna. "
Ivana Momčilović
______________________________________
E sad situacija sa Zelenom pa se nasmejte jos malo:
1.
Proslog leta sam imala dogovor sa drugom da idemo negde, ne mogu se setim gde, nije ni vazno.
Dogovor u koliko sati je s kolima ispred moje zgrade. Sidjem u dogovoreno vreme ispred zgrade, zapalim cigar i cekam.
Vidim njega u kolima, nisu njegova, ali mozda je nesto menjao, sta znam.
Prati se tok misli mojih, ne oci, ne, ne.
Prodje on pored mene, pomislih ovaj corav i krenem ka kolima.
On se parkira, ludak, pomislih, nije me video, umesto da me cimne na mobilni,
on se parkira da dodje po mene.
Dodjoh do kola, on petlja nesto unutra i okrenuh da psujem, naravno.
Te kretenu coravi, gde gledas, prosao si pored mene…
sedam u auto i nastavljam gundjanje.
I ne znam sta mi bese i okrenuh se i pogldedah ga, dobro sam se setila, nije on ******!!!!
Kako, ne verujem ocima svojim, nego mislima koje sam skrojila u glavi.
On u soku a ja u jos vecem, ne mogu da verujem da to nije on, ali majke mi!
Izvinjavala sam se, pocrvenela, on se smeje, kao nije nista.
A ja u zbunjena izadjoh napolje i ne mogu cuda da se nacudim, kako to nije on?!
Drug me cekao na drugom kraju ulice, kada sam mu ispricala
smejao se kao lud i svi ostali kada sam im ispricala.
A ja, ni sada ne znam kako to nije bio on, kada sam sve lepo smislila u glavi.
Mada to nije jedino sto sam smislila, al` `ajd "
2.
Problemi sa kicmom.
Prosle godine, leto tek pocelo, mene krece da boli leva ruka.
Bol je svakodnevno rastao, ruka dolazila u faze da ne mogu ni cigaretu da drzim u njoj.
Onda je pocelo i rame, kljucna kost…kljukaj se brufenima, masiraj…nista ne pomaze. Trajalo je to izvesno vreme,
dok nije stiglo u fazu da me boli na tudji pogled.
Jedno popodne je toliko bolelo da sam mislila da cu da svisnem,
napolju +40, ne znam sta cu sa sobom i setih se da odem lekaru. Da.
Pozovem privatnu kliniku, na koju sam vec isla, zbog problema sa kicmom, znam lekara iz doma zdravlja gde sam radila, ali javio se njegov sin.
Nisam ni znala da ga ima. Kazem ja njemu lepo sve, zakukam da me boli ,
kaze da dodjem, ima slobodan termin. Onako obnevidela od bolova, krenem da se obucem i pomislim da se istusiram i presvucem,
kako je red kada se ide kod lekara, a onda pomislim, ma boli me ruka, sto bi se presvlacila.
Malo se osvezim i odem.
Kad tamo, doktor mlad, lep, ima dugu kosu ( a ja padam na muskarce sa dugom kosom),
i rece da se skinem.
Ooooo, zemljo otvori se, pomislih.
Gace na meni, one sto su trebale odavno da se bace, bruka ziva.
Pocrvenela, pobelela, ne znam sta nisam i skidam se. Kaze lezite, i krene da me zavrce, dize noge, cepi, okreni tamo, ovamo, boliiii da umres, a ja samo mislim,
kako li mu izgledam sa onim odvratnim gacama. Psovala sam sebe u sebi kao kocijas.
Obukoh se, sedoh, a ne smem da ga pogledam od sramote,
rece da snimim vratni deo kicme, da sumnja na diskus…
Dodjoh kuci, zove jedna drugarica, ja ispricam sta je bilo,
ali ne o kicmi, o gacama i doktoru kako sam se obrukala, zove druga,
vec je cula od prve, ja samo o gacama i blamu…
Kroz par dana nas cuvenih pet na kafici,
ja iskrivljena, s bolovima, cekam tri meseca za snimanje,
nemam para za privatnika, i njih cetiri kez.
Sta im je?
Kad pocese da sipaju gace iz torbi, da se ne brukam vise, ajaaaaaoj,
smejale smo se kao sumanute. Dobila sam, crvene sa masnicom,
narandzaste bokserice, bele tangice sa cipkom ( u tome cu garantovano kod lekara),
i crne sa nacrtanim ustima a ispod pise kiss ( i ove cu sigurno da obucem za lekara).
Naravoucenije, obucite nove gace kad krenete kod zubara, nikad se ne zna."
Zelena
Razmisljala sam da li da postavim ovaj post....ali toliko mi je zabavan....
Neznam mozda zato sto me citavo vece prijatelji zasmejavaju vicevima i
raznim anegdotama koje salju....
pa mi osmeh stoji na licu.....
Kako naslov kaze
"Meni smesno....
"....mozda bude i Vama...
_____________________________________
1."Rešili smo da se smejemo. Smejem se ja svaki dan ko blesava svemu i svačemu,
ali pojma nemam kako da nasmejem druge.
Duhovita sam ko leva čizma, tako da kada se ponekad smejem na sav glas,
ostali me gledaju onako začuđeno, “šta li joj je?”,
a meni smešno da puknem.
Recimo meni je smešna anegdota jedne žene koja je izašla iz spavaće sobe u kojoj samo što je uspavala bebu,
a u dnevnoj sobi zatekla nepoznatog čoveka kako spava na krevetu.
Ona se jadna prepala, zatvorila se kod bebe u sobu i zvala muža koji je radio treću smenu,
muž došao, pa zajedno sa njom i bebom sedeo u sobi. Nisu smeli da mrdnu,
da ne probude neznanog gosta.
Onda su zvali policiju. E meni tek sad mnogo smešno.
Onda su policajci došli, pa su svi zajedno sedeli u sobi sa bebom.
Nisu smeli da diraju nepoznatog čoveka, koji slatko spava.
Šalim se.
Kad je policija došla jedva su ga probudili i ustanovili da je došao u goste kod druga,
popio malo i prispavalo mu se. Došao lepo do zgrade, ali promašio sprat.
Ušao u stan, video krevet i legao čovek da se naspava.
Meni ovo mnogo smešno, ali situacija i nije baš bila prijatna za tu ženu.
Jednom se muž od mamine koleginice mnogo napio. Došao do zgrade gde živi,
kad ono svi ulazi isti. Nema pojma koji je njegov.
S obzirom da je već bilo rano jutro, naiđe neki čovek i on ga pita:
“Izvini da te pitam, da li znaš u kom ulazu živi Branko Jovanović.”
Ovaj ga pogleda, pa mu kaže: “Pobogu komšija, pa to si ti.”
Kaže: “E, pa super ti me poznaješ! Znam ja da sam ja, nego ne znam gde mi je ulaz.
” Bukvalno ga je uhvatio za ruku i odveo kući. ;-)
Jednom idem ja tako ulicom i naiđem na jednog matorog čiču koji je živeo u selu gde i moja baba. Obradujem se baš onako, drag i mio čovek.
Lepo ga pozdravim, pa stanem i ispričam se sa njim. On me pita za mamu, tatu,
kako je u školu, ja njega za zdravlje i selo, izljubi me čiča, izgrlismo se i ja odem kući.
Pričam sa mamom i kažem. “Eee znaš koga sam srela?”.
Kaže: “Koga?”. “Petra Radojičića iz Lasca. Pozdravio vas puno, drži se čiča dobro za svoje godine.
Koliko bre on ima godina već?”. Gleda me mama i samo se prekrsti žena.
“Pobogu dete, Petar Radojičić je umro pre dve godine.” ‘Ajde što je mator čovek izlapeo, pa ne prepoznaje narod,
ali ja sam tada imala nešto preko 25 godina.
Kuku meni blesavoj. ;-)
Još ovo ..... Jovana je imala 3-4 godine i išla sa mojom mamom na groblje.
Otišle na grob kod mog dede,
koji je bio oženjen za moju tetku, on je bio stric moje mame,
a ona sestra od tetke mog tate. Razumete je l’ da?
Kao i na većini grobova i na dedinom ima spomenik i njegova slika sa godinom rođenja i godinom smrti.
Sa druge strane mesto za tetka Miru, njena slika i godina rođenja sa
praznim mestom za godinu smrti, jer je još uvek živa, razume se.
Legle uveče Joka i ja da spavamo.
Zagrlila je ja, ušuškale se i čavrljamo. Kaže Jocka: “A je li mama?
Kad umre moja baba hoće li ona moći da se šeta?”.
A ona ce: “Aha ne mogu. Znam da mogu..Pa svašta mama, vidiš kako je teta Mira umrla,
a skoro svaki dan dolazi kod nas.”
E tu sam već pala sa kreveta. ;-)
Naravno da sam joj objasnila, da je ona tamo na spomeniku
samo stavila svoju sliku, ali da je još uvek živa. Obožavam decu. Toliko su jednostavna i divna. "
Ivana Momčilović
______________________________________
E sad situacija sa Zelenom pa se nasmejte jos malo:
1.
Proslog leta sam imala dogovor sa drugom da idemo negde, ne mogu se setim gde, nije ni vazno.
Dogovor u koliko sati je s kolima ispred moje zgrade. Sidjem u dogovoreno vreme ispred zgrade, zapalim cigar i cekam.
Vidim njega u kolima, nisu njegova, ali mozda je nesto menjao, sta znam.
Prati se tok misli mojih, ne oci, ne, ne.
Prodje on pored mene, pomislih ovaj corav i krenem ka kolima.
On se parkira, ludak, pomislih, nije me video, umesto da me cimne na mobilni,
on se parkira da dodje po mene.
Dodjoh do kola, on petlja nesto unutra i okrenuh da psujem, naravno.
Te kretenu coravi, gde gledas, prosao si pored mene…
sedam u auto i nastavljam gundjanje.
I ne znam sta mi bese i okrenuh se i pogldedah ga, dobro sam se setila, nije on ******!!!!
Kako, ne verujem ocima svojim, nego mislima koje sam skrojila u glavi.
On u soku a ja u jos vecem, ne mogu da verujem da to nije on, ali majke mi!
Izvinjavala sam se, pocrvenela, on se smeje, kao nije nista.
A ja u zbunjena izadjoh napolje i ne mogu cuda da se nacudim, kako to nije on?!
Drug me cekao na drugom kraju ulice, kada sam mu ispricala
smejao se kao lud i svi ostali kada sam im ispricala.
A ja, ni sada ne znam kako to nije bio on, kada sam sve lepo smislila u glavi.
Mada to nije jedino sto sam smislila, al` `ajd "
2.
Problemi sa kicmom.
Prosle godine, leto tek pocelo, mene krece da boli leva ruka.
Bol je svakodnevno rastao, ruka dolazila u faze da ne mogu ni cigaretu da drzim u njoj.
Onda je pocelo i rame, kljucna kost…kljukaj se brufenima, masiraj…nista ne pomaze. Trajalo je to izvesno vreme,
dok nije stiglo u fazu da me boli na tudji pogled.
Jedno popodne je toliko bolelo da sam mislila da cu da svisnem,
napolju +40, ne znam sta cu sa sobom i setih se da odem lekaru. Da.
Pozovem privatnu kliniku, na koju sam vec isla, zbog problema sa kicmom, znam lekara iz doma zdravlja gde sam radila, ali javio se njegov sin.
Nisam ni znala da ga ima. Kazem ja njemu lepo sve, zakukam da me boli ,
kaze da dodjem, ima slobodan termin. Onako obnevidela od bolova, krenem da se obucem i pomislim da se istusiram i presvucem,
kako je red kada se ide kod lekara, a onda pomislim, ma boli me ruka, sto bi se presvlacila.
Malo se osvezim i odem.
Kad tamo, doktor mlad, lep, ima dugu kosu ( a ja padam na muskarce sa dugom kosom),
i rece da se skinem.
Ooooo, zemljo otvori se, pomislih.
Gace na meni, one sto su trebale odavno da se bace, bruka ziva.
Pocrvenela, pobelela, ne znam sta nisam i skidam se. Kaze lezite, i krene da me zavrce, dize noge, cepi, okreni tamo, ovamo, boliiii da umres, a ja samo mislim,
kako li mu izgledam sa onim odvratnim gacama. Psovala sam sebe u sebi kao kocijas.
Obukoh se, sedoh, a ne smem da ga pogledam od sramote,
rece da snimim vratni deo kicme, da sumnja na diskus…
Dodjoh kuci, zove jedna drugarica, ja ispricam sta je bilo,
ali ne o kicmi, o gacama i doktoru kako sam se obrukala, zove druga,
vec je cula od prve, ja samo o gacama i blamu…
Kroz par dana nas cuvenih pet na kafici,
ja iskrivljena, s bolovima, cekam tri meseca za snimanje,
nemam para za privatnika, i njih cetiri kez.
Sta im je?
Kad pocese da sipaju gace iz torbi, da se ne brukam vise, ajaaaaaoj,
smejale smo se kao sumanute. Dobila sam, crvene sa masnicom,
narandzaste bokserice, bele tangice sa cipkom ( u tome cu garantovano kod lekara),
i crne sa nacrtanim ustima a ispod pise kiss ( i ove cu sigurno da obucem za lekara).
Naravoucenije, obucite nove gace kad krenete kod zubara, nikad se ne zna."
Zelena
