Zašto ne postoji menadžer života? Postoje menadžeri za sve i svašta ,a ne postoje menadžeri života.
Hajde da ih izmislimo. Na ideju sam došao pošto postoje mnogi ljudi koji umeju svašta u životu da rade . I dobri su u mnogim radnim veštinama i ništa im nije teško imaju volju za rad, a ne umeju da naplate i raspolažu sa novcem koji imaju. Dok imaju novac svi ga ostali oko njih imaju i nesebično ga troše sa drugima. Jednostavno nismo svi rodjeni za sve. Inspirisan ovom idejom sam iz ličnog iskustva i posmatrajući slične ljude kao ja. Jednostavno ne želim da mi sve ide naopako celog zivota moram nešto da preduzmem na vreme dok sam još mlad i željan života. A želja za životom mi se polako gubi i ne budim se više srećan nego namrgodjen i nesrećan, što mi se ne svidja. Ne želim da prodjem kao većina ljudi koji su slični meni. Zato tražim neku vrstu pomoći saveta ili menadžera života na vreme dok sve ne bude kasno za popravnim. Ukratko ću opisati moj lični problem. Imam 32 godine i živim u Novom Sadu, radim u jednoj firmi gde je solidna plata za ovo područje, u stalnom sam radnom odnosu.oženjen sa imam divnog sinčića. Koji je rodjen sa zdravstvenim problemom, ali to nije sad više problem jer je sa njim sad sve u redu ide u školu. Do duše svakih par meseci idemo na kontrole u inostranstvo kako bi njemu zdravstveno stanje bilo dobro i pod kontrolom. Zbog tog zdravstvenog problema smo se malo više zadužili i oni nam sada stvaraju dodatnu tenziju u životu i ne dozvoljavaju normalan život. Naravno ne kukam ja sad na te probleme bogu hvala postojalo je rešenje i uspeli smo da ga rešimo,nego ih ukratko opisujem kako bi me razumeli što mi je pao na pamet menadžer života. Da ne bude da sam došao do nekih poteškoća u životu zbog ne daj bože kocke, alkohola ili nekih drugih poroka kojih za sada nema. Pošto sam bio primoran da se zadužujem jer od plate koju primam nije dosta ni za život u Srbiji a kamoli u Inostranstvu, posle par godina kolko je lečenje trajalo sa prekidima dok njemu stanje nije bilo stabilno da se vratimo nekom nazovi normalnom životu. Cifra je poprilično velika. Mislim za mene je velika , neko taj novac troši nedeljno ili kupovinom nekog osrednjeg auta. Pošto sam morao još nešto da radim pored redovnog posla kako bi se iščupao iz dugova koji me guše i opterećuju pokušavao sam svašta da radim dodatno, ne volim da nekome dugujem i da lažem. Od 2015 god. Pokušavam da radim sve i svašta bukvalno ne gledam šta je to i po ceo dan nisam kući sa svojom porodicom. Uveče kad dodjem kući bukvalno se istuširam i onesvestim pa padnem u krevet. Žena mi je maksimalna podrška i stvarno je nešto što se ne može rečima opisati, ali se bojim zbog celokupne situacije da nam se osećanja ne ohlade i da se ne udaljimo jer vreme za provodjenje zajedno je jako malo. Ali da se vratim na temu, nešto sa mojim poslovanjem i novcem nije u redu i nešto se ne uklapa pa mi treba neko ko će da me organizuje pošto ja očigledno nisam sposoban za tako nešto. Radio sam jako puno poslova od 2015 do sad. Mislim i pre sam radio ali intezivno od 2015 god, radim svaki dan po ceo dan svih sedam dana u nedelji. Posle tri godine ubijanja od posla rešio sam da sve prekinem jer me ovo nigde ne vodi, sem do neke bolesti i do razdora porodice što ne želim . Evo kratkog opisa kako kod mene sve funkcioniše . Kad pogodim neki posao uvek sam na nekoj nuli pa čak i u minusu jer ne znam da pogodim cenu ili se stvore neki ne predvidjeni troškovi, par puta sam radio sa nekim prijateljem, ja ulažem sve i delimo zaradu i kad podvučem crtu on ode sa čistim novcem a ja????? Držao sam kafanu svi kažu u kafani ekstra zarada a ja se još zadužio, a ne mogu reći dobro je radila ali kad pogledam Pazar platim račune radnike meni ne ostane ništa. Ne znam šta se to dešava jednostavno me neće. Radio sam još gomilu poslova sad da ne davim, u glavnom poenta je ista uvek rezultati očajni. Nije mi problem da radim i 24 h dnevno, volim jednostavno da radim, dosadno mi je kad sedim kući i ništa ne radim. Ali neću više da radim bez uspeha i zarade. Ne stidim se ni jednog posla, jednostavno neću da kradem i varam ljude da bi došao do nekog cilja u životu. Zato sam trenutno zastao i došlo mi je na pamet da ovo iskucam i potražim nekog ko hoće da mi bude menadžer naravno za novčanu nadoknadu ako napravi dobre poslove imao bi procenat. A ako ne napravi pozitivan posao radi kao i ja za 0 din. Ako neko ima ideju šta da radim i što mi se ovo dešava voleo bi da znam. Ili ako neko hoće da mi bude menažer naka se javi.
Hajde da ih izmislimo. Na ideju sam došao pošto postoje mnogi ljudi koji umeju svašta u životu da rade . I dobri su u mnogim radnim veštinama i ništa im nije teško imaju volju za rad, a ne umeju da naplate i raspolažu sa novcem koji imaju. Dok imaju novac svi ga ostali oko njih imaju i nesebično ga troše sa drugima. Jednostavno nismo svi rodjeni za sve. Inspirisan ovom idejom sam iz ličnog iskustva i posmatrajući slične ljude kao ja. Jednostavno ne želim da mi sve ide naopako celog zivota moram nešto da preduzmem na vreme dok sam još mlad i željan života. A želja za životom mi se polako gubi i ne budim se više srećan nego namrgodjen i nesrećan, što mi se ne svidja. Ne želim da prodjem kao većina ljudi koji su slični meni. Zato tražim neku vrstu pomoći saveta ili menadžera života na vreme dok sve ne bude kasno za popravnim. Ukratko ću opisati moj lični problem. Imam 32 godine i živim u Novom Sadu, radim u jednoj firmi gde je solidna plata za ovo područje, u stalnom sam radnom odnosu.oženjen sa imam divnog sinčića. Koji je rodjen sa zdravstvenim problemom, ali to nije sad više problem jer je sa njim sad sve u redu ide u školu. Do duše svakih par meseci idemo na kontrole u inostranstvo kako bi njemu zdravstveno stanje bilo dobro i pod kontrolom. Zbog tog zdravstvenog problema smo se malo više zadužili i oni nam sada stvaraju dodatnu tenziju u životu i ne dozvoljavaju normalan život. Naravno ne kukam ja sad na te probleme bogu hvala postojalo je rešenje i uspeli smo da ga rešimo,nego ih ukratko opisujem kako bi me razumeli što mi je pao na pamet menadžer života. Da ne bude da sam došao do nekih poteškoća u životu zbog ne daj bože kocke, alkohola ili nekih drugih poroka kojih za sada nema. Pošto sam bio primoran da se zadužujem jer od plate koju primam nije dosta ni za život u Srbiji a kamoli u Inostranstvu, posle par godina kolko je lečenje trajalo sa prekidima dok njemu stanje nije bilo stabilno da se vratimo nekom nazovi normalnom životu. Cifra je poprilično velika. Mislim za mene je velika , neko taj novac troši nedeljno ili kupovinom nekog osrednjeg auta. Pošto sam morao još nešto da radim pored redovnog posla kako bi se iščupao iz dugova koji me guše i opterećuju pokušavao sam svašta da radim dodatno, ne volim da nekome dugujem i da lažem. Od 2015 god. Pokušavam da radim sve i svašta bukvalno ne gledam šta je to i po ceo dan nisam kući sa svojom porodicom. Uveče kad dodjem kući bukvalno se istuširam i onesvestim pa padnem u krevet. Žena mi je maksimalna podrška i stvarno je nešto što se ne može rečima opisati, ali se bojim zbog celokupne situacije da nam se osećanja ne ohlade i da se ne udaljimo jer vreme za provodjenje zajedno je jako malo. Ali da se vratim na temu, nešto sa mojim poslovanjem i novcem nije u redu i nešto se ne uklapa pa mi treba neko ko će da me organizuje pošto ja očigledno nisam sposoban za tako nešto. Radio sam jako puno poslova od 2015 do sad. Mislim i pre sam radio ali intezivno od 2015 god, radim svaki dan po ceo dan svih sedam dana u nedelji. Posle tri godine ubijanja od posla rešio sam da sve prekinem jer me ovo nigde ne vodi, sem do neke bolesti i do razdora porodice što ne želim . Evo kratkog opisa kako kod mene sve funkcioniše . Kad pogodim neki posao uvek sam na nekoj nuli pa čak i u minusu jer ne znam da pogodim cenu ili se stvore neki ne predvidjeni troškovi, par puta sam radio sa nekim prijateljem, ja ulažem sve i delimo zaradu i kad podvučem crtu on ode sa čistim novcem a ja????? Držao sam kafanu svi kažu u kafani ekstra zarada a ja se još zadužio, a ne mogu reći dobro je radila ali kad pogledam Pazar platim račune radnike meni ne ostane ništa. Ne znam šta se to dešava jednostavno me neće. Radio sam još gomilu poslova sad da ne davim, u glavnom poenta je ista uvek rezultati očajni. Nije mi problem da radim i 24 h dnevno, volim jednostavno da radim, dosadno mi je kad sedim kući i ništa ne radim. Ali neću više da radim bez uspeha i zarade. Ne stidim se ni jednog posla, jednostavno neću da kradem i varam ljude da bi došao do nekog cilja u životu. Zato sam trenutno zastao i došlo mi je na pamet da ovo iskucam i potražim nekog ko hoće da mi bude menadžer naravno za novčanu nadoknadu ako napravi dobre poslove imao bi procenat. A ako ne napravi pozitivan posao radi kao i ja za 0 din. Ako neko ima ideju šta da radim i što mi se ovo dešava voleo bi da znam. Ili ako neko hoće da mi bude menažer naka se javi.