- Poruka
- 389.960
Medovođe su porodica ptica iz reda detlovki,čije je ponašanje među najneobičnijim i najmanje poznatim kod ptica. Dobili su ime po običaju jedne afričke vrste da vodi ljude do pčelinjaka. Više vole jesti vosak i larve nego sam med. Iako su insekti njihova osnovna hrana, mogu preživeti 30 dana samo na vosku pomoću posebnih enzima u crevima.
Žive samo u tropskim krajevima, uglavnom u Africi, iako postoje dve vrste u Aziji, duž Himalaja. Njihovo glavno stanište su listopadne šume i šumarci. Neki pripadnici vrsta Indicator i Prodotiscus naseljavaju otvorena šumska područja, pošumljene pašnjake i drveće kraj potoka u suvim područjima.
Krasi ih simbioza sa ljudima i sposobnost da razumeju ljudski poziv da im se pridruže u potrazi za medom
Naučnici su utvrdili da između ovih divljih ptica i ljudi postoji odnosa koji je zasnovan na uzajamnom poverenju i razmeni karakterističnih zvukova i oblika ponašanja koji se ne sreću u svakodnevnom životu. Ono što dodatno fascinira, jeste pretpostavka da se medovođe odazivaju na tačno određene vokalne signale koje pripadnici istočnoafričkog plemena Yao proizvode kako bi ih pozvali u potragu. Osim prihvatanja poziva, ptice nekada i same iniciraju čin potrage, ispuštajući specifičan zvuk i tražeći saradnika u čoveku. Postavljaju se pitanja, kako i na koji način medovođe prihvataju i uzvraćaju komunikaciju.
Prilikom traganja za košnicama, medovođe sleću sa krošnje na krošnju, usmeravajući tragače i pokazujući im put. Cvrkutom i izvesnim pokretima tela, poput pomeranja beličastog repa, medovođe pružaju dodatne signale i informacije u toku same potrage. Kada pronađu košnicu, članovi plemena Yao zapaljenim snopom pruća rasteruju pčele, neretko trpeći ubode istih. Statistika je pokazala da je potraga za medom bez pomoći medovođa bila uspešna u svega 17 posto slučajeva, dok je značajno veći procenat, čak 54 posto, zabeležen kada su se ljudi oslanjali na koordinisano vođenje ovih ptica.
Ovakvi neverovatni primeri simbiotskih odnosa između evolutivno različitih vrsta, bude brojna pitanja o nastanku i divergiranju tih istih, ali i drugih vrsta, kao i osnovama, ali i granicama učenja i ponašanja. Postavlja se pitanje, da li je čovek zaista najnaprednije biće i da li će evolucija u budućnosti doneti promene koje iz ove perspektive nismo mogli ni da zamislimo.
(svet ptica/wiki)
