 |
|
| Kinezi osvajaju Sibir (!?) |
Protivre�ni izve�taji sa ruskog dalekog istoka: da li �e Kinezi 2050. godine tamo biti dominantna nacionalna grupacija? Svakog dana u Rusiji je 2 500 ljudi manje. Godi�nji prira�taj stanovni�tva u Kini je 15 miliona
Od stalnog dopisnika NIN iz Pekinga)
Za dobar deo ruskog stanovni�tva na dalekom istoku to su alarmantne vesti: Kinezi dolaze! Oni sti�u vozovima, kamionima, avionima, natovareni velikim balama s robom koju nastoje da prodaju. Uobi�ajena slika uz transsibirsku prugu: iz vagona, �esto i u pokretu, na odre�enim mestima se izbacuju torbetine s robom. Do�ekuju ih Kinezi i raznose dalje, do pijaca i trgovina. Retko koji Kinez, koji je kupio kartu na relaciji Peking-Moskva, stigne do krajnjeg odredi�ta: njegova roba se rasprodaje na usputnim stanicama.
Buvljaci i trgovine na ruskom dalekom istoku puni su Kineza i kineske robe. Dobar deo njih posluje ilegalno, a jedan broj boravi u Rusiji i bez legalnih dokumenata. To, naravno, nisu i jedini Kinezi u ovom regionu: mnogo desetina hiljada radi na poljoprivrednim dobrima. Kinezi su postali poznati uzgajiva�i povr�a, �ak i u te�kim sibirskim uslovima. Reklo bi se da je sve to "obostrano korisno". I jeste, u principu.
Ali, �ef pograni�ne kontrole Aleksandar Sajkin nedavno je upozorio da je za poslednjih 18 meseci milion i po Kineza ilegalno u�lo na rusku teritoriju dalekog istoka. NJegovu alarmantnu izjavu poku�ava da sti�a jedan drugi funkcioner nadle�an za pitanja imigracije. On je listu "Moskou tajms" rekao da Kinezi dolaze "privremeno, da trguju i da se posle vra�aju u svoju zemlju". Nije, me�utim, demantovao cifru od 1,5 miliona koliko je, navodno, ilegalaca iz Kine.
Ruske informacije su u stvari, veoma protivre�ne (kineskih nema). Ali, �ak ako se i pet puta umanji broj ilegalaca iz Kine, koje pominje �ef pograni�ne kontrole, ispada da broj Kineza na ovom podru�ju godi�nje raste za 250 000. Pod uslovom da se takav trend nastavi, za tridesetak godina Kinezi bi bili najve�a nacionalna grupacija u isto�nom Sibiru.
Ovaj "pogled u budu�nost" uznemirio je deo stanovni�tva u Rusiji. Oni govore o "kineskom osvajanju Sibira", ne na tenkovima i sa mitraljezima, ve� natovareni torbama punim robe.
Demografski problemi
I Kina i Rusija imaju ozbiljne demografske probleme. Ali, dok je glavni kineski problem veliki broj stanovnika, u Rusiji je prisutno opasno smanjivanje stanovni�tva, �to kao dugoro�ni trend mo�e da dovede do velikih te�ko�a.
U Kini trenutno �ivi preko 1,25 milijardi ljudi, ali se svake godine broj ukupnog stanovni�tva pove�ava za oko 15 miliona. I to u uslovima jedne rigorozne politike ograni�avanja ra�anja, koja se sprovodi ve� dve decenije i zahvaljuju�i kojoj danas ima za oko 400 miliona Kineza manje nego �to bi ih bilo da se takva politika nije provodila.
Kineski premijer D�u �ung�i rekao je jednom prilikom da je veliki broj stanovni�tva najve�i kineski problem. Imao je u vidu da se godi�nje mora obezbe�ivati 10 do 15 miliona novih radnih mesta, a u nekim kriznim godinama i vi�e. Ra�unao je s tim da oko 100 miliona Kineza svake godine putuje svojom zemljom u potrazi za nekim sezonskim poslom, uglavnom u gra�evinarstvu. Ili, na primer, da dr�ava tokom narednih pet godina mora da ra�una s tim da �e u poljoprivredi biti veliki broj seljaka vi�ak. Cifra je astronomska, �ak 137 miliona, samo za deset miliona manje od ukupnog broja ruskog stanovni�tva.
Kina, u stvari, za samo deset godina dobija toliko stanovni�tva kao �to Japan ima danas, a tokom samo jedne generacije njeno stanovni�tvo poraste kao ukupan broj ljudi koji �ive u SAD !
Rusija ima osam puta manje stanovnika od Kine. Ova dr�ava danas ima 145,5 miliona stanovnika. U odnosu na prethodnu godinu to je manje za 784 hiljade. Rusija bele�i negativan prira�taj (pro�le godine minus 0,54 odsto).
Na ruskom dalekom istoku �ivi samo 7,4 miliona ruskog stanovni�tva. Oko ovog regiona je nekoliko kineskih provincija i autonomnih regiona koje ne spadaju u naro�ito brojne. Ipak, tu �ivi oko 80 miliona Kineza (u provinciji Heilu�ang 38 miliona, u �ilin 26 miliona i u unutra�njoj Mongoliji 24 miliona). Uporedni podaci pokazuju da je od 1989. godine broj stanovni�tva na ruskom dalekom istoku smanjen za 8 odsto, dok je broj Kineza u susednim provincijama porastao za 13 odsto. Te "demografske makaze" �iri�e se i narednih godina. Isto�nom Sibiru �e trajno nedostajati radna snaga, dok �e mladih Kineza, �eljnih da rade i zarade, biti sve vi�e.
Guverner Primorskog kraja Jevgenij Nazdratenko predlo�io je svojevremeno da se iz evropskih delova Rusije preseli pet miliona ljudi na daleki istok. Ali, �ak i tada bi odnos lokalnog stanovni�tva i Kineza koji �ive uz granice bio u odnosu 1:6.
Problem je u veli�inama
Svaki broj pomno�en sa 1,2 milijarde je ogroman. Zato se i pored napora da se prira�taj zaustavi, u Kini svake godine ra�a 24 miliona beba (ali umire devet miliona starijih), pa je prirodni prira�taj ogroman.
U Rusiji je stopa smrtnosti dva puta ve�a nego stopa novoro�enih, pa su statisti�ari izra�unali da svakog dana ima 2 500 ljudi manje. Ako se ovakav trend nastavi, onda bi 2050. godine Rusija imala tek 116 miliona stanovnika (neki demografi smatraju da �e Rusija imati jo� manje, izme�u 80 i 100 miliona). Smanjivanju broja ruskog stanovni�tva doprinosi vi�e faktora, od standarda �ivota do op�tih politi�kih i drugih okolnosti. Na primer, smanjuje se broj imigranata, pro�le godine ih je bilo 380 000 ili za 27 odsto manje nego godinu dana ranije. Glavni deo imigracije �ine Rusi koji su ranije �iveli u biv�im sovjetskim republikama, naro�ito onim u srednjeazijskim republikama.
Bolesti, tako�e, odnose vi�e �ivota u Rusiji nego ranije. Broj slu�ajeva tuberkuloze pro�le godine je porastao za 123 000, broj zaraznih sifilisom ve�i je �ak za 44 puta nego u biv�em Sovjetskom Savezu, zara�enih HIV infekcijom ima dva i po puta vi�e, a registrovanih alkoholi�ara 2,2 miliona, od kojih 110 000 izme�u 12 i 16 godina .
Godi�nji pad broja sklopljenih brakova je pet odsto, a broj razvoda je za 23 odsto ve�i. Oko 70 odsto trudnih �ena od 1994. godine do danas je abortiralo. U takvim okolnostima je zaista te�ko optimisti�ki gledati na porast broja ruskog stanovni�tva na dalekom istoku.
Kinesko pitanje
Kina ve� dve decenije do�ivljava pravi ekonomski procvat i uspeva da odr�ava izuzetno visoku stopu ekonomskog razvoja. U isto vreme postepeno se pove�avaju demokratske slobode gra�ana, pa i sloboda odlaska u inostranstvo. Dok je ranije dr�avna sila spre�avala ne samo odlazak iz Kine u strane zemlje, ve� i seljenje iz jednog mesta u drugo, iz provincije u provinciju, danas su takva ograni�enja ukinuta.
Glavna ograni�enja pred najezdom Kineza postavljaju danas strane dr�ave, a najvi�e one koje su ne tako davno kritikovale Kinu �to ne dozvoljava svojim ljudima da slobodno odlaze u inostranstvo. Ipak, Kineza ima svakoga dana sve vi�e u Evropi, Americi, Australiji ili u jugoisto�noj Aziji (na primer, JAT-ovi avioni koji dva puta nedeljno lete iz Pekinga za Beograd uvek su prepuni. Iako svi kineski putnici imaju unapred kupljene povratne karte, tek manji deo njih se vra�a u Kinu).
Do sada su Kinezi relativno lako putovali u Rusiju. Vlade obeju zemalja nastojale su da podstaknu me�usobnu trgovinu, posebno pograni�nu, a Kinezima ne treba nagla�avati dva puta da mogu slobodno da putuju i da se bave trgovinom. Rusija je bila otvorenija nego bilo koja susedna zemlja i u njoj je bilo lak�e i jednostavnije prodavati robu. Istina, i iz Rusije su dolazili trgovci u Kinu. I ne samo trgovci, ve� i razni sitni biznismeni, muzikanti, �ak �ene koje su se bavile najstarijom zanatom, a bile prijavljene kao kelnerice ili maserke.
Me�usobni obra�uni mafija�kih bandi, spekulacije, nepla�anje carina i drugih taksi, ignorisanje pravila o boravku, sve je to postepeno stvaralo novi problem u odnosima dve susedne i prijateljske zemlje. Od pre izvesnog vremena znatno su poo�treni uslovi ulaska u jednu i drugu zemlju, pove�ane su carinske da�bine i kontrola. Problemi su, ipak, samo privremeno re�eni.
Trajnija re�enja zahteva�e vreme, toleranciju i novi pristup. Verovatno �e jo� decenijama isto�ni Sibir imati malo vlastitih stanovnika, a bi�e okru�en prenaseljenim kineskim provincijama. Kada se ne bi radilo o drugoj dr�avi, Kina bi logi�an izlaz za svoje mnogobrojno stanovni�tva mogla da potra�i u Sibiru. Bio bi to "prirodni pravac", tim pre �to je nekada ovim prostorima dominirala Juan ili Mancu dinastija. Toliko daleko vra�anje u pro�lost donosi, me�utim, samo nove probleme.
Najmnogoljudnija zemlja Kina, ipak, ima jo� mnogo nenaseljenih vlastitih teritorija, na primer na severozapadu i zapadu zemlje. Dr�ava od ove godine usmerava preseljavanje velikih privrednih gradili�ta na zapad, �to zna�i da �e se kapital, a s njim i milioni radnika, kretati u tom pravcu. Za Sibir ne�e ostati mnogo investicija, ali �e i dalje biti dosta "ilegalnih Kineza", kao nosilaca velikih torbi i sitnog biznisa.
Granice
Ni za Rusiju ni za Sibir ne�e biti dobro ako njihova prirodna bogatstva ostanu jo� decenijama neiskori��ena i prekrivena ve�itim ledom. Isto�ni Sibir i ruski daleki istok mo�da �e postati idealno mesto za ekonomsku saradnju i kooperaciju dve velike susedne dr�ave, region koji mo�e da privu�e i druge zemlje poput Ju�ne Koreje i Japana.
Sve su to bogati partneri kojima postaje tesno u vlastitim granicama i �iji kapital pokazuje interes za uklju�ivanje u regionalne privredne tokove. Izvesni koraci su ve� preduzeti, premda jo� samo na nivou na�elnih dogovora. Postoji projekt o stvaranju velike slobodne ekonomske zone koja bi obuhvatila deo ruske, kineske i korejske teritorije. Ta zajedni�ka ekonomska zona koristila bi iskustva sli�nih kineskih zona koja su u relativno kratkom vremenskom periodu ekonomski preporodili mnoge delove Kine.
Politi�ka situacija u regionu je povoljna za realizaciju takvih zajedni�kih projekata, kao �to je povoljna i za kinesko-rusku bilateralnu saradnju. I za Rusiju je korisno kinesko prisustvo u isto�nom Sibiru, naravno ne putem ilegalnog naseljavanja, ve� na osnovu stabilnih, dugoro�nih projekata od kojih bi obe zemlje imale koristi. |
|
|
|
