Православље
Из беседа Светог Јустина Ћелијског. Дужи је текст, али веома је користан и вреди га прочитати:
Постоје само три света: Земља, рај и пакао. Земља између раја и пакла, а са ње воде само два пута: један у рај, а други у пакао. Земља насељује и рај и пакао. У томе је страхота земље, браћо. Зато је страшно живети на земљи, јер земља снабдева рај, авај, и пакао.
Чули сте из данашњег Еванђеља како се богаташ, лакомислени богаташ, одједанпут обрео у паклу на ономе свету (Лк. 16, 22). Умро, вели Спаситељ, и закопаше га, закопаше тело његово. А гле, у ономе свету у страшним мукама он седи у паклу, за вечну смрт дао душу своју. А тамо далеко, далеко изнад њега угледа светог и праведног Аврама, и у наручју његовом Лазара - гнојавог Лазара који је лежао некада пред вратима његовим. А гле сад! Лазар у блеску Небеског Царства. Шта је то? Шта се то збило са богаташем?! Спаситељ кроз то вели: На земљи он је живео господски. Одеваше се у скерлет и свилу, и живљаше господски, и весељаше се (Лк. 16,19). И кад изађе из овога света, пакао га зграби. Гле! Овај богаташ није учинио никакав нарочити злочин. Спаситељ не вели да је он био, рецимо, блудник, прељубочинац, да је био убица, да је био крадљивац - ништа од свега тога! Шта је радио на земљи? Одевао се у свилу, уживао је у оделу. Пази! Пази да ја и ти не чинимо исти грех. Када човек сведе свој живот на одело и на јело, он иде истим путем којим је ишао богаташ. Без обзира био богат или сиромах, ти, ако је живот твој овде на земљи јело и одело - тешко теби! Ти не само да идеш, него трчиш ка своме вечном паклу. Богаташ, богаташ је само лакомислено употребио овај живот, лакомислено. Није сматрао ни Небо за нешто озбиљно, нити се Бога сећао, нити душе своје, ето тако, живео лакомислено, уживао, одевао се, јео и пио. А колико данас таквих који живе само ради јела и одела?
Гле, европска култура и цивилизација, за којом погибоше сви трчећи за њом, само то у ствари проповеда, само то човеку намеће: да брине о јелу и оделу. Гардероба и јеловник, то је најглавније! Поломише се државници, поломише се политичари, поломише се мудраци и научници овог света да увећају гардеробу и јеловник на свима континентима: у Европи, Азији, Америци, Аустралији. Шта они раде? Раде исти посао који је радио безумни богаташ, лакомислени богаташ, схватајући да је овај живот јело и одело.
Веселе се људи, одевају се људи у свилу и кадифу. А гле, они у ствари галопирају ка своме паклу, они душу своју кроз своје лакомислено живљење у овом свету шаљу у наручје ђаволу. Страшно је бити човек! Страшно је живети на земљи, и овај живот, који је Божји дар, живот који је велико Божије чудо, тај живот провести лакомислено, свести га на јело и одело, и човека свести на обичну животињу.
Он (Господ Исус Христос) је дошао овде, у овај свет, и објавио је да је за човека најглавније тражити Царство Божије и Правду Његову: „Иштите најпре Царство Божије и Правде Његове, и све ће вам се остало додати“ (Мт. 6,33), и јело и одело и све што вам треба.
Пакао је царство греха, пакао је када грех царује у мојој и твојој души - то је пакао. А рај - када ја истерам грех из себе, када га уклоним из себе покајањем и животом по Еванђељу. Шта треба да радимо у овоме свету? Да сматрамо да је овај живот озбиљан дар Божији; да је човек врло озбиљно биће које је Бог створио; да је Бог створио човека за вечност, за бесмртност.
Грех, шта је грех? Грех је сила ђавоља. Грех је тама ђавоља. Грех је отров ђавољи. Када ми чувамо грехе у себи, кад их не исповедамо ми себе трујемо; не, ми себе припремамо за пакао и вечне муке! Брате, кад год пригрлиш грех, кад ти неки грех постане мио, или нека страст, ти се сети да тај грех, да та страст припрема теби пакао; сети се и згади се на свој грех, згади се на своју страст и реци себи: Гле, па ја сам луд ако остајем при свом греху, при страсти која води у пакао, у вечни пакао, вечни пламен, тамо одакле несретни богаташ тражи милост, врх од прста, капљицу воде да расхлади пламен у коме гори његова душа. Ја, ја сам луд ако останем при своме греху, при тој страсти која ме води у пакао. Заиста, човек док се не покаје он је као луд, он је као безуман. То је казао сам Спаситељ, не ја: „Сваки онај који слуша моје речи и не извршује их, вели Спаситељ, он је луд човек који зида кућу на песку. И ударе је ветрови, ударе је искушења, невоље, недаће, и сруши се кућа, оде и не остаде ништа од ње“ (Mт. 7, 24-27). Тако је сваки човек који је чуо Еванђеље Господа Христа, а не изврши, и не живи по Еванђељу Христовом, за Господа Христа он је безуман, он је луд.
Јер грех - грех је највећи злочин и туђинац у твојој и мојој души; најопаснији туђинац: грех, страст, среброљубље, похота, гнев, гордост - ето злочинаца у нашим душама, ето непријатеља наших, ето оних који нама припремају ужад, омче, вуку нас у пакао! Да, све дотле док у нама царују грех и страсти ми смо вансебни, вансебни. Тек кад дођеш покајању, ти дођеш себи. Тек кад се тргнеш, када размислиш о томе шта је грех и шта ти грех спрема, какву ти вечност спрема: пакао, огањ, пламен који се не гаси, ти, ако имаш мало памети, ти ћеш пригрлити веру, покајање, молитву, и пост, и милосрђе, и све Еванђелске свете врлине, и ићи ћеш за Једним Истинитим Богом.
Благовест, данашње Еванђеље о богаташу и Лазару, и моје и твоје је, брате. Са ким сам ја? Са ким си ти? Да ли са Лазарем или богаташем? Погледајмо себе: где је душа наша? Да ли је уз богаташа, да ли се прилепила уз овај свет и да ли мисли само на јело и одело, или наша душа иде за Господом Христом и тражи Царство Божије и Правду Његову у овоме свету. Проверимо себе: са ким смо? Али знајмо, браћо и сестре: ми у овоме свету, и ја и ти и сваки од нас, стално путујемо, или ка рају, или ка паклу. Трећега пута нема! Бирај: пред тобом, пред твојом слободном вољом ето стоји рај и пакао. Од тебе зависи да ли ћеш отићи у рај или у пакао, само од тебе, брате. Не криви никога, него похитај и хајде! Живи вером у Господа Христа, живи молитвом еванђељском, постом, бдењем, милосрђем, чини еванђељска дела и ти стално путујеш ка твоме рају. Сваки грех је болест, свака страст је болест; среброљубље - каква болест! самртничка болест, убија душу заувек; блуд, прељуба, крађа, ако се не покајеш - страшне болести.
Ако будемо служили Господу Христу и били Његови у овоме свету, сигурно је да ће нас он увести у Царство Своје Небеско. Као што је уводио и уводи све Своје следбенике, све који Му по слободној вољи својој служе, иду за Њим и верују у Њега. Ништа Он од нас не тражи него да добровољно потчинимо слободну вољу Његовој Светој, Божанској вољи, да је Он управља и руководи. Тада, тада нам је осигуран пут са земље у Небеско Царство.
Амин.
.
uci od Hrista.....
