Deset posto ljudi koji sada egzistiraju shvataju da su prošli razvojni put intelekta, zabavno im je da prepoznaju svoju izuzetnu inteligenciju, ali znaju i to da ih ona "ne vodi u Raj". Takođe prepoznaju svoje razvijeno saosećanje, razvijenu intuiciju, ali i to, da ih sve to zajedno ne čini srećnijim. Možda im se učinilo da će lako savladavati životne prepreke svojim izbalansiranim, podjednako razvijenim moždanim hemisferama, ali nije bilo tako. Umesto toga dobili su životnu dramu, koja je najmoćniji pokretač duhovnog razvoja.
Uvideli su da je intelekt dobar, jer im pomaže da pređu preko ulice u kojoj se odvija gust saobraćaj. Da je koristan i neophodan za život, ali da on sam po sebi nije kreativan. Da za razliku od intuicije, ne može da dosegne neistraženo i otkrije dosad nepoznate odgovore. I tako, konačno, došli su do tačke kada su shvatili da odgovori ne leže u intelektu, kao ni slepom saosećanju. Shvataju da se isuviše često ograničavaju na pet osnovnih čula kada posmatraju stvarnost, verujući da je život ispunjen povredama, nepravdom, patnjom i borbom. Tako, u stanju svesne amnezije, pokušavaju da shvate univerzum i njihovo mesto u njemu. Koriste sva dostupna sredstva i znanja da se nekako snađu u odnosima sa drugim ljudima, sa nedostatkom prosperiteta, sa krizama svake vrste koja obavijaju našu planetu.
Pre ili kasnije, naoko bez ikakve veze sa njihovim "normalnim" životima, univerzum počinje da se pojavljuje u njihovom kratkovidom vidnom polju kojim posmatraju život. Počinje da im otkriva nov pogled na svet. Dostižu razvijeniju svest o tome da vidljiva realnost nije jedina realnost koja postoji. Uviđaju da postoje neka pitanja na koja intelekt ne može da pronađe odgovore.. Sve više koriste intuiciju kada treba da donesu neke odluke.
Imaju utisak da su im životi prelaz između nekakvog rastrojenog stanja u sređeno, pa im deluju veoma konfuzni. Ustvari su im životi velika mešavina iskustva. Ponekad se vrate na intelektualizam, ponekad se ponašaju kao u TV sapunici. Često se vraćaju unazad, ali nakratko. Ponekad će imati trenutke kada će im sinuti da znaju sve odgovore i insistiraće na tome da poprave svakog. Nekada će gledati TV sapunice, ali će znati i osećati da sada nisu zavisni od njih. Znaju da se životi ljudi, čijim mišljenjem dominira intelekt ili "sapunica", nalaze u predivnom čorsokaku. Osećaju da su dostigli dovoljan nivo svesnosti da mogu da prepoznaju kada krenu korak nazad u svom razvoju.
Tada, u tom momentu počinju da žive osvešćeno. Sve manje veruju u slučajnosti u životu. Počinju da uviđaju njegovu svrhu. Počinju da prepoznaju sopstvenu božansku prirodu. Shvataju da njihova svest stvara realnost. Počinju da uviđaju da nisu žrtve, već kreatori, iscelitelji... Shvataju da "njihovim životima ne upravlja neko tamo gore, već da se život odvija unutar sebe. Da je Bog samo oznaka koju daju nevidljivim silama koje postoje i koje čekaju da se pojave iz nas samih"...Shvataju da samo jedna afirmativna rečenica može da reši mnogo više problema, nego sva rešenja dotadašnjeg shvatanja. Primenjujući novonaučene kreativne principe, stvaraju u svojim životima onu stvarnost koju žele. Uživaju u osvešćenom umu, koji je daleko moćniji od bilo koje energije.
Znaju da ako budu držali po strani intelektualizam i racionalizaciju, da će univerzum upotrebiti mnoga sredstva koja su mu na raspolaganju, da ih prosvetli i vrati u stanje unutarnjeg mira. Obožavaju "slučaj" i "koincidenciju" moćne alatke koje univerzum koristi, kad oni, omnipotentni, zatraže od njega pomoć.
Ovi ljudi su svesni na kom nivou je njihova svest u odnosu na prosečnu.Shvataju da velika većina ljudi nije u stanju da razume jednostavnost duhovne istine. Shvataju da zbog toga moraju da naprave izbor sa kim mogu da komuniciraju, a sa kim ne. Znaju da je ubitačno za njih da neprestano budu uronjeni u telepatski rezervoar masa, tako da se povremeno povlače u grupe sebi istih, živeći neko vreme u tom zajedničkom auričkom polju. Najvažnije za njih je da shvate da menjanje svesti drugih ljudi nije njihov posao, već univerzuma. Tako da ne treba ni da popravljaju, a ni da sažaljevaju ostale, već samo da im šalju ljubav. Oni znaju da je njihov posao da budu budni, da prate znake i slušaju glas Boga, dok koračaju ponosno i svečano ka novom carstvu kosmičke realnosti.
Samo šačica ljudi na planeti može da spozna da sve što vidimo, čujemo i osećamo na ovom planu realnosti, može i treba da bude u harmoniji sa benevolentnim i prijatnim univerzumom. Oni znaju i to da je svačiji život audio-vizualni edukativni film, koji nije stvaran. Znaju i to da smo svi mi majstori iluzije, neki probuđeni, većina - ne.
Uvideli su da je intelekt dobar, jer im pomaže da pređu preko ulice u kojoj se odvija gust saobraćaj. Da je koristan i neophodan za život, ali da on sam po sebi nije kreativan. Da za razliku od intuicije, ne može da dosegne neistraženo i otkrije dosad nepoznate odgovore. I tako, konačno, došli su do tačke kada su shvatili da odgovori ne leže u intelektu, kao ni slepom saosećanju. Shvataju da se isuviše često ograničavaju na pet osnovnih čula kada posmatraju stvarnost, verujući da je život ispunjen povredama, nepravdom, patnjom i borbom. Tako, u stanju svesne amnezije, pokušavaju da shvate univerzum i njihovo mesto u njemu. Koriste sva dostupna sredstva i znanja da se nekako snađu u odnosima sa drugim ljudima, sa nedostatkom prosperiteta, sa krizama svake vrste koja obavijaju našu planetu.
Pre ili kasnije, naoko bez ikakve veze sa njihovim "normalnim" životima, univerzum počinje da se pojavljuje u njihovom kratkovidom vidnom polju kojim posmatraju život. Počinje da im otkriva nov pogled na svet. Dostižu razvijeniju svest o tome da vidljiva realnost nije jedina realnost koja postoji. Uviđaju da postoje neka pitanja na koja intelekt ne može da pronađe odgovore.. Sve više koriste intuiciju kada treba da donesu neke odluke.
Imaju utisak da su im životi prelaz između nekakvog rastrojenog stanja u sređeno, pa im deluju veoma konfuzni. Ustvari su im životi velika mešavina iskustva. Ponekad se vrate na intelektualizam, ponekad se ponašaju kao u TV sapunici. Često se vraćaju unazad, ali nakratko. Ponekad će imati trenutke kada će im sinuti da znaju sve odgovore i insistiraće na tome da poprave svakog. Nekada će gledati TV sapunice, ali će znati i osećati da sada nisu zavisni od njih. Znaju da se životi ljudi, čijim mišljenjem dominira intelekt ili "sapunica", nalaze u predivnom čorsokaku. Osećaju da su dostigli dovoljan nivo svesnosti da mogu da prepoznaju kada krenu korak nazad u svom razvoju.
Tada, u tom momentu počinju da žive osvešćeno. Sve manje veruju u slučajnosti u životu. Počinju da uviđaju njegovu svrhu. Počinju da prepoznaju sopstvenu božansku prirodu. Shvataju da njihova svest stvara realnost. Počinju da uviđaju da nisu žrtve, već kreatori, iscelitelji... Shvataju da "njihovim životima ne upravlja neko tamo gore, već da se život odvija unutar sebe. Da je Bog samo oznaka koju daju nevidljivim silama koje postoje i koje čekaju da se pojave iz nas samih"...Shvataju da samo jedna afirmativna rečenica može da reši mnogo više problema, nego sva rešenja dotadašnjeg shvatanja. Primenjujući novonaučene kreativne principe, stvaraju u svojim životima onu stvarnost koju žele. Uživaju u osvešćenom umu, koji je daleko moćniji od bilo koje energije.
Znaju da ako budu držali po strani intelektualizam i racionalizaciju, da će univerzum upotrebiti mnoga sredstva koja su mu na raspolaganju, da ih prosvetli i vrati u stanje unutarnjeg mira. Obožavaju "slučaj" i "koincidenciju" moćne alatke koje univerzum koristi, kad oni, omnipotentni, zatraže od njega pomoć.
Ovi ljudi su svesni na kom nivou je njihova svest u odnosu na prosečnu.Shvataju da velika većina ljudi nije u stanju da razume jednostavnost duhovne istine. Shvataju da zbog toga moraju da naprave izbor sa kim mogu da komuniciraju, a sa kim ne. Znaju da je ubitačno za njih da neprestano budu uronjeni u telepatski rezervoar masa, tako da se povremeno povlače u grupe sebi istih, živeći neko vreme u tom zajedničkom auričkom polju. Najvažnije za njih je da shvate da menjanje svesti drugih ljudi nije njihov posao, već univerzuma. Tako da ne treba ni da popravljaju, a ni da sažaljevaju ostale, već samo da im šalju ljubav. Oni znaju da je njihov posao da budu budni, da prate znake i slušaju glas Boga, dok koračaju ponosno i svečano ka novom carstvu kosmičke realnosti.
Samo šačica ljudi na planeti može da spozna da sve što vidimo, čujemo i osećamo na ovom planu realnosti, može i treba da bude u harmoniji sa benevolentnim i prijatnim univerzumom. Oni znaju i to da je svačiji život audio-vizualni edukativni film, koji nije stvaran. Znaju i to da smo svi mi majstori iluzije, neki probuđeni, većina - ne.
