Matriks

Wise Owl

Ističe se
Banovan
Poruka
2.632
Da li mi zivimo u matriksu, kako su to filmovi prikazali? Postoji li nacin da negiramo postojanje matriksa ili ce ta opcija uvek lebdeti u vazduhu?
 
https://sr.wikipedia.org/sr/Окамова_бритва

Princip je da objašnjenje svega treba da bude maksimalno jednostavno - a da ispunjava svrhu.

Ubacivanje celog Matriks nivoa stravično komplikuje sistem koji očigledno može da funkcioniše i bez tog elementa.

Na primer ako si u sobi uveče, i odjednom nestane svetla, mogućnosti su razne - da je neko isključio osigurač ili prekidač sijalice, da je pregorela sijalica, da je nestala struja, ali postoji i teorijska mogućnost da su došli vanzemaljci iz Matriksa i svim ljudima ukinuli mogućnost da vide svetlo. Po Okamovom pravilu krećemo od najjednostavnije pretpostavke prvo, i ako ona objasni fenomen, nema potrebe da ispitujemo dolazak vanzemaljaca kao mogući uzrok.
 
https://sr.wikipedia.org/sr/Окамова_бритва

Princip je da objašnjenje svega treba da bude maksimalno jednostavno - a da ispunjava svrhu.

Ubacivanje celog Matriks nivoa stravično komplikuje sistem koji očigledno može da funkcioniše i bez tog elementa.

Na primer ako si u sobi uveče, i odjednom nestane svetla, mogućnosti su razne - da je neko isključio osigurač ili prekidač sijalice, da je pregorela sijalica, da je nestala struja, ali postoji i teorijska mogućnost da su došli vanzemaljci iz Matriksa i svim ljudima ukinuli mogućnost da vide svetlo. Po Okamovom pravilu krećemo od najjednostavnije pretpostavke prvo, i ako ona objasni fenomen, nema potrebe da ispitujemo dolazak vanzemaljaca kao mogući uzrok.
Hmmm, vrlo vrlo interesantno. Ok, shvatam to ali, opet ali. Da li možemo sa apsolutnom sigurnošću isključiti teoriju matriksa?
 
Hmmm, vrlo vrlo interesantno. Ok, shvatam to ali, opet ali. Da li možemo sa apsolutnom sigurnošću isključiti teoriju matriksa?
Nijedna mogućnost ne može da se isključi sa apsolutnom sigurnošću, uključujući i one moje vanzemaljce koji gase svetlo.

Poenta je samo u tome da je verovatnoća te mogućnosti nemerljivo manja od jednostavnijih i verovatnijih ishoda.
 
https://sr.wikipedia.org/sr/Окамова_бритва

Princip je da objašnjenje svega treba da bude maksimalno jednostavno - a da ispunjava svrhu.

Ubacivanje celog Matriks nivoa stravično komplikuje sistem koji očigledno može da funkcioniše i bez tog elementa.

Na primer ako si u sobi uveče, i odjednom nestane svetla, mogućnosti su razne - da je neko isključio osigurač ili prekidač sijalice, da je pregorela sijalica, da je nestala struja, ali postoji i teorijska mogućnost da su došli vanzemaljci iz Matriksa i svim ljudima ukinuli mogućnost da vide svetlo. Po Okamovom pravilu krećemo od najjednostavnije pretpostavke prvo, i ako ona objasni fenomen, nema potrebe da ispitujemo dolazak vanzemaljaca kao mogući uzrok.
To je kao ono ako čuješ topot pomisliš na konje a ne na zebre.
Jer je 99 posto verovatnoća da su konji u pitanju.
Tako i taj Matrix, bilo bi lepo da je neko drugi kriv za sve naše probleme.
Ali nije.
 
To je kao ono ako čuješ topot pomisliš na konje a ne na zebre.
Jer je 99 posto verovatnoća da su konji u pitanju.
Tako i taj Matrix, bilo bi lepo da je neko drugi kriv za sve naše probleme.
Ali nije.
Matrix nije taj nego ovaj, sada smo na internetu koji je odavno progutao veci deo ranije stvarnosti.
Zato je sasvim moguce da su se slicni procesi desavali i u daljoj proslosti.
 
Vrlo interesantni odgovori. Ispade da se svodi na matematiku, kombinatoriku, odnosno verovatnoću da je neki događaj moguć.
Je li postoji uopšte nešto u matematici što je sto posto nemoguće?
 
Vrlo interesantni odgovori. Ispade da se svodi na matematiku, kombinatoriku, odnosno verovatnoću da je neki događaj moguć.
Je li postoji uopšte nešto u matematici što je sto posto nemoguće?

Matematika "samo" služi kao sredstvo da se opiše stvarnost, tako da se ne može govoriti da li u matematici postoji nesto sto je sto posto nemoguce, vec da li u realnosti postoji nesto sto je 100% nemoguce :)
 
Pa u nekoj vrsti matriksa verujem da živimo, sad to ne znači da mi nemamo slobodnu volju ili da nama neko negde upravlja kao na džojstik već to znači da univerzum u kome živimo je produkt nekakve više inteligencije i da postoji nek sklad i harmonija u univerzumu i da univerzum funkcioniše u nekom skladu i harmoniji i da nije sve samo onako slučajno, haotično i produkt nekakve slučajnosti ili greške kako neki tvrde (pre svega ateisti ili većina nekih mejnstrim naučnika).

Recimo postoji i zanimljiva teorija koja kaže da su oni sihnhroniciteti koji se svima nama ponekad dešavaju (bili ih u tom trenutku svesni ili ne) zapravo algoritmi po kojima funkcioniše taj matriks (pa mogu ponekad malo i da gličuju) , da je to zapravo način kako Tvorac komunicira sa nama i da su ti sinhroniciteti zapravo dokaz kako živimo u nekakvoj simuliranoj odnosno kontrolisanoj (možda bolji izraz) realnosti.

Mislim što neko iznad reče da je svaka osoba mali matriks i mikro-univerzum za sebe, jer realnost kao realnost je zapravo samo u našim glavama i produkt percepcije naših 5 (limitiranih) čula i uz pomoć tih 5 čula mi informacije pretvaramo u elektro-impulse u mozgu koji nam zapravo oblikuju realnost (a to ne znači da je realnost zaista takva kakvu je mi percipiramo) a to je onda opet nešto što se verovatno može "hakovati".
Sve je stvar percepcije, recimo ne znam ja volim spanać i meni je on lep i ukusan i to je deo moje realnosti a sad neko ne voli spanać i njemu nije lep i ukusan i to je deo njegove stvarnosti ili ne znam granica izmedju Srbije i Hrvatske je na Batrovcima, sad da li je zaista, mislim i sa jedne i sa druge strane granice je isto nebo, isti vazduh, ista šuma, iste životinje koje šetaju tamo vamo nesvesne za postojanje bilo kakve granice koju je čovek veštački odredio, sad ta granica tu postoji samo zbog naših uverenja da ona zaista postoji a čim mi prestanemo da verujemo da ona postoji više ni granica neće postojati (kao što nekad i nije postojala) i neće više biti nikakve rampe, uniformisanog carinika, pasoške kontrole i šta ja znam (što je sad deo ove ovakve stvarnosti), znači sve je stvar percepcije i ličnog doživljaja a sad sigurno da sistem nastoji da utiče na našu percepciju i da nas programira i oblikuje po svojoj potrebi uz pomoć medija, propagande, obrazovnog sistema, društvenih trendova, institucionalizovanih religija, itd, tako da mi već sami po sebi živimo u nekakvom kontrolisanom sistemu i kontrolisanoj realnosti gde od malih nogu ljude uče da funkcionišu u sklopu zadatih algoritama (i svako odstupanje od toga se smatra "greškom" u sistemu).

PS : eto dok sam pisao ovu poruku u jednom momentu sam imao "deja vi", sad slučajnost ili ne. :think: ;)
 
Pa u nekoj vrsti matriksa verujem da živimo, sad to ne znači da mi nemamo slobodnu volju ili da nama neko negde upravlja kao na džojstik već to znači da univerzum u kome živimo je produkt nekakve više inteligencije i da postoji nek sklad i harmonija u univerzumu i da univerzum funkcioniše u nekom skladu i harmoniji i da nije sve samo onako slučajno, haotično i produkt nekakve slučajnosti ili greške kako neki tvrde (pre svega ateisti ili većina nekih mejnstrim naučnika).

Recimo postoji i zanimljiva teorija koja kaže da su oni sihnhroniciteti koji se svima nama ponekad dešavaju (bili ih u tom trenutku svesni ili ne) zapravo algoritmi po kojima funkcioniše taj matriks (pa mogu ponekad malo i da gličuju) , da je to zapravo način kako Tvorac komunicira sa nama i da su ti sinhroniciteti zapravo dokaz kako živimo u nekakvoj simuliranoj odnosno kontrolisanoj (možda bolji izraz) realnosti.

Mislim što neko iznad reče da je svaka osoba mali matriks i mikro-univerzum za sebe, jer realnost kao realnost je zapravo samo u našim glavama i produkt percepcije naših 5 (limitiranih) čula i uz pomoć tih 5 čula mi informacije pretvaramo u elektro-impulse u mozgu koji nam zapravo oblikuju realnost (a to ne znači da je realnost zaista takva kakvu je mi percipiramo) a to je onda opet nešto što se verovatno može "hakovati".
Sve je stvar percepcije, recimo ne znam ja volim spanać i meni je on lep i ukusan i to je deo moje realnosti a sad neko ne voli spanać i njemu nije lep i ukusan i to je deo njegove stvarnosti ili ne znam granica izmedju Srbije i Hrvatske je na Batrovcima, sad da li je zaista, mislim i sa jedne i sa druge strane granice je isto nebo, isti vazduh, ista šuma, iste životinje koje šetaju tamo vamo nesvesne za postojanje bilo kakve granice koju je čovek veštački odredio, sad ta granica tu postoji samo zbog naših uverenja da ona zaista postoji a čim mi prestanemo da verujemo da ona postoji više ni granica neće postojati (kao što nekad i nije postojala) i neće više biti nikakve rampe, uniformisanog carinika, pasoške kontrole i šta ja znam (što je sad deo ove ovakve stvarnosti), znači sve je stvar percepcije i ličnog doživljaja a sad sigurno da sistem nastoji da utiče na našu percepciju i da nas programira i oblikuje po svojoj potrebi uz pomoć medija, propagande, obrazovnog sistema, društvenih trendova, institucionalizovanih religija, itd, tako da mi već sami po sebi živimo u nekakvom kontrolisanom sistemu i kontrolisanoj realnosti gde od malih nogu ljude uče da funkcionišu u sklopu zadatih algoritama (i svako odstupanje od toga se smatra "greškom" u sistemu).

PS : eto dok sam pisao ovu poruku u jednom momentu sam imao "deja vi", sad slučajnost ili ne. :think: ;)
Vrlo zadovoljavajući odgovor. Dopada mi se povezanost tvorca sa matriksom koji si opisao.
 
Prema teoriji zavere, kao nesumnjivo najvisem nivou znanja, vestacki je astralni svet, dok se realnost uglavnom smatra materijalnom (kao i u ezoteriji, duhovnosti, religijama), pogledati temu:

Sličnosti interneta i astralnog sveta

мало људи зна да је у својим последњим интервјуима, непосредно пре смрти, чувени истраживач астралне пројекције Роберт Монро изразио извесне сумње у реалност такозваног астралног света, рекао је: „...налазим то је све више [астрални свет] некако вештачки. И почињем да сумњам да је то неко створио. Дизајниран да сакрије нешто важно од нас." Дакле, једина прилика која је доступна обичним људима да виде истину јесте нека врста холограма који конструише свет снова од фрагмената слика сопственог животног искуства. Зато практичари не примећују ништа суштински ново у овим световима.
Источник: https://salik.biz/articles/86558-matrica-suschestvuet-lyudi-pischa-bogov.html
 
Poslednja izmena:
Da li mi zivimo u matriksu, kako su to filmovi prikazali? Postoji li nacin da negiramo postojanje matriksa ili ce ta opcija uvek lebdeti u vazduhu?
Screenshot_2024-04-17_22-06-20.png

Meni se desio matrix na kompjuteru i od tada mi je nekako drukcije.:)
 
Prema teoriji zavere, kao nesumnjivo najvisem nivou znanja, vestacki je astralni svet, dok se realnost uglavnom smatra materijalnom (kao i u ezoteriji, duhovnosti, religijama), pogledati temu:

Sličnosti interneta i astralnog sveta


Pa možda u tom astralnom svetu možemo da vidimo samo onoliko dokle naša svest dopire i dokle smo sposobni da razumemo, jer to "suštinski novo" verovatno nismo ni u stanju da percipiramo i razumemo.
Recimo mi smo u 3D realnosti, pa ne znam na primer biljke su 1D, ono jesu živa bića ali nemaju svest, nemaju pojam o prostoru i vremenu i svetu oko njih, životinje su 2D, one već imaju svest, odredjeni nivo inteligencije, osećaju emocije, imaju pojam o prostoru i delimično o svetu oko sebe ali ni približno kao čovek i recimo nemaju pojam o vremenu, dok recimo čovek zna i percipira mnogo više tj. mnogo širu i kompleksniju sliku sveta oko sebe, ima pojam i o prostoru i o vremenu ali opet ko zna o čemu sve drugom nema percepciju niti pojma da postoji i za takva saznanja bi morao da bude 4D, 5D ili šta ja znam, onako uprošteno objašnjeno.
Kao recimo 1D je samo jedna tačka, 2D su dve spojene tačke tj. jedna ravna crta, 3D je kvadrat (ima već i visina), 4D je već trodimenzionalna kocka, 5D bi bila nekakva kocka unutar kocke i neke dosta složenije geometrijske figure, itd
E sad moguće da će jednoga dana ljudska svest evoluirati u nešto više od ovoga i da ćemo moći da percipiramo neke nove stvari i iskustva koja su nam sada nezamisliva i koja nam se sad čine poput nekakve magije i natprirodnog ali dotad moraćemo da se zadovoljimo sa ovom svešću i pameti koju imamo.
 
Je li postoji uopšte nešto u matematici što je sto posto nemoguće?
Matematika je samo skup dogovora, i jezik zasnovan na nekim pravilima. Recimo neka od prihvaćenih pravila na kojima se bazira današnja matematika su takozvani Peano aksiomi, iz kojih se posle razvija sve ostalo.

Ono što je sto posto nemoguće, to je da oni ne važe (jer kad ne bi važili, ne bi važila ni matematika kakvu znamo, zasnovana na njima.)

Na primer, jedno od Peano pravila je da svaki prirodan broj ima i broj koji ga sledi.

Dvojka ima trojku, sedmica ima osmicu, milion ima milion i jedan, itd.

Apsolutno je nemoguće da postoji prirodan broj koji nema svog naslednika pa krši ovo pravilo, jer bi se cela matematika kakvu znamo raspala.

To je samo jedan primer, a ima ih mnogo.
 

Back
Top