Bilo je tajno zasedanje u mojoj porodici i poglavarka moje porodice je rekla"pogresile smo nesto u vaspitanju tog deteta, nije na nas. Povikale su najgoru uvredu
apucarka je! Osecala sam se odbaceno, volele su me ali me nisu prihvatale. To je bilo prvo zasedanje na koje nisam bila pozvana.
Najranija secanja me vracaju u devedeset devetu.Bilo mi je sest. Svakoj je bila data po casa piva jer smo ravnopravne, svakoj isto. One su nas upucivale u drevno cuvane tajne zaqvodjenja muskaraca, a nakon toga smo napravile zurku i pustale lajtshou koje su one nabavile kao svercerke u inostranstvu. Secam se lekcije o neplakanju, imala sam 3 godine i plakala sam jer mi je krvarilo koleno, mama se nasmejala i rekla da sam pickica, ustala sam sa betona, obrisala suze i dostojanstveno rekla "Nisam je nikakva pickica!". I nisam plakala dugo, 16 godina.Opalile su:"Place!" i stvarno jesu bile uz mene i najbolje me tesile, ipak sam njihova. Islo je sve po planu, tukla sam decake da odbranim napadnute devojcice, mali heroj, ceo park me se plasio, verala se po drvecu gde niko ne sme imoj zenski tim je uvek pobedjivao muski u fuci.Moja sestra golman ja u napadu, bosi po kisi. Tako smo ih ponizile, plakali su, pobedile smo ih, zaista. Rekle bi tada ponosno, ona je nas decak!
Vrtela sam vezenu belu haljinicu pricala u muskom rodu i zanosno, pricala u muskom rodu i zanosno se smesila, pitali bi me kako se zovem. Rekla sam Lu. Pa to je zensko ime, rugali su mi se prolaznici.Razmislila sam i rekla:"Marko, Marko se zovem". Koje razocaranje kada sam shvatila da decaci imaju nesto drugo izmedju nogu, ubedili su me da sam devojcica ali ne ni tada nisam plakala jer sam znala da devojcice nikada ne placu. Ispravila sam svoj govor. Jednom sam pitala sta je promiskuitet na sednici i objasnile su mi "Istinski uzitak jedne zene".
Nisam na njih, shvatila sam, ja sam srecna kada je moj muskarac srecan. Govorile su mi: Previse se trudis" i trazile da izdeklamujem zivotni moto nase loze: "Jedan se otego, a drugi protego". I stvarno prvi decko sa kojim sam se poljubila, pa bili smo na Kalisu i sedeli na zemlji, gurnula sam ga, legla preko njega i poljubila, smejao se od zaprepascenja pa je teze malo islo sa jezikom. Izgubila sam nevinost i okupio se nas Matrijarhijarski klan i proslavile smo uz tortu i svetu vodicu pivo. Ali jednog dana mi se svideo jedan patrijarhalan decko, bio je tako zanosan, shvatila sam da nije ljubav ako se neko od nas dvoje promeni i nastavila sam dalje. Rekle su na sednici:"Nemas gen za strah kao onaj tvoj otac, na nas si, kada bi bila samo tako mudra, stalno upadas u neprilike, gde sad patrijarhalan decko".
Kad muskarac udje u nasu porodicu dobije na vatrenom krstenju prisvojni pridev umesto prezimena. Jednom sam bila verena i krstili su ga u Marko Luin prvi. I bio je srecan, trudila sam se iako su padale te teske uvrede da sam papucarka, pobegao je od mene posle dve godine. Patile smo sve i pozvale su me na sednicu i rekle:"Nisi kao mi, ali si nasa, jednog dana ce te konacno proci taj gnusan period odrastanja ali bices, imas samo produzen pubertet. Mi cemo se boriti za tebe, u stanju smo i da poginemo i da ubijemo za tebe" i zaista jesu. Shvatila sam odjedanput da sam ja natcovek njihove loze, znala sam da necu dozvoliti nikome nikada da pripadam pa ni njima. Nas klan ni BIA ne moze da unisti, usle smo u sve organe. Ma mi, mi smo u Srbiji aristokratija i rasirile smo se svuda po svetu. Mi cemo uci u istoriju. Pobegla sam od njih kao Buda kada je pobegao sa dvora i kada sam se vratila docekale su me kao Isusa, bacale su cvece na mene. Sada me pripremaju za novu poglavarku.
apucarka je! Osecala sam se odbaceno, volele su me ali me nisu prihvatale. To je bilo prvo zasedanje na koje nisam bila pozvana.Najranija secanja me vracaju u devedeset devetu.Bilo mi je sest. Svakoj je bila data po casa piva jer smo ravnopravne, svakoj isto. One su nas upucivale u drevno cuvane tajne zaqvodjenja muskaraca, a nakon toga smo napravile zurku i pustale lajtshou koje su one nabavile kao svercerke u inostranstvu. Secam se lekcije o neplakanju, imala sam 3 godine i plakala sam jer mi je krvarilo koleno, mama se nasmejala i rekla da sam pickica, ustala sam sa betona, obrisala suze i dostojanstveno rekla "Nisam je nikakva pickica!". I nisam plakala dugo, 16 godina.Opalile su:"Place!" i stvarno jesu bile uz mene i najbolje me tesile, ipak sam njihova. Islo je sve po planu, tukla sam decake da odbranim napadnute devojcice, mali heroj, ceo park me se plasio, verala se po drvecu gde niko ne sme imoj zenski tim je uvek pobedjivao muski u fuci.Moja sestra golman ja u napadu, bosi po kisi. Tako smo ih ponizile, plakali su, pobedile smo ih, zaista. Rekle bi tada ponosno, ona je nas decak!
Vrtela sam vezenu belu haljinicu pricala u muskom rodu i zanosno, pricala u muskom rodu i zanosno se smesila, pitali bi me kako se zovem. Rekla sam Lu. Pa to je zensko ime, rugali su mi se prolaznici.Razmislila sam i rekla:"Marko, Marko se zovem". Koje razocaranje kada sam shvatila da decaci imaju nesto drugo izmedju nogu, ubedili su me da sam devojcica ali ne ni tada nisam plakala jer sam znala da devojcice nikada ne placu. Ispravila sam svoj govor. Jednom sam pitala sta je promiskuitet na sednici i objasnile su mi "Istinski uzitak jedne zene".
Nisam na njih, shvatila sam, ja sam srecna kada je moj muskarac srecan. Govorile su mi: Previse se trudis" i trazile da izdeklamujem zivotni moto nase loze: "Jedan se otego, a drugi protego". I stvarno prvi decko sa kojim sam se poljubila, pa bili smo na Kalisu i sedeli na zemlji, gurnula sam ga, legla preko njega i poljubila, smejao se od zaprepascenja pa je teze malo islo sa jezikom. Izgubila sam nevinost i okupio se nas Matrijarhijarski klan i proslavile smo uz tortu i svetu vodicu pivo. Ali jednog dana mi se svideo jedan patrijarhalan decko, bio je tako zanosan, shvatila sam da nije ljubav ako se neko od nas dvoje promeni i nastavila sam dalje. Rekle su na sednici:"Nemas gen za strah kao onaj tvoj otac, na nas si, kada bi bila samo tako mudra, stalno upadas u neprilike, gde sad patrijarhalan decko".
Kad muskarac udje u nasu porodicu dobije na vatrenom krstenju prisvojni pridev umesto prezimena. Jednom sam bila verena i krstili su ga u Marko Luin prvi. I bio je srecan, trudila sam se iako su padale te teske uvrede da sam papucarka, pobegao je od mene posle dve godine. Patile smo sve i pozvale su me na sednicu i rekle:"Nisi kao mi, ali si nasa, jednog dana ce te konacno proci taj gnusan period odrastanja ali bices, imas samo produzen pubertet. Mi cemo se boriti za tebe, u stanju smo i da poginemo i da ubijemo za tebe" i zaista jesu. Shvatila sam odjedanput da sam ja natcovek njihove loze, znala sam da necu dozvoliti nikome nikada da pripadam pa ni njima. Nas klan ni BIA ne moze da unisti, usle smo u sve organe. Ma mi, mi smo u Srbiji aristokratija i rasirile smo se svuda po svetu. Mi cemo uci u istoriju. Pobegla sam od njih kao Buda kada je pobegao sa dvora i kada sam se vratila docekale su me kao Isusa, bacale su cvece na mene. Sada me pripremaju za novu poglavarku.