kastelece
Aktivan član
- Poruka
- 1.076
Исповест игуманије манастира Девич о судбоносним данима за
српски народ
српски народ
Србија
Једна мањина народа у Србији је потпуно свесна истине, један део је оних које
ништа не занима осим голог интереса и један део жели решење, али не чине ништа
да се оно постигне... Међутим, главну реч воде они који се руководе интересом.
Можда и већи број људи у централној Србији сматра да им је Косово камен око
врата, да би боље материјално живели и да попут оних који су погубили Христа
говоре - треба дати Косово и погубити овдашње Србе како бисмо се ми прикључили
Европи. Али мислим да ни то неће добити. Јер кад човек изда брата да би спасао
свој живот, они којима га је издао после убију и њега.
Као једне од оних који су вечито на мети, јер нам је кућа на раскрсници, то
би нас као важан чинилац требало чинити узвишеним, али ми сматрамо да не можемо
сами да савладамо искушења већ дозвољавамо да нас "свако" води.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/MatiAnastasija_BratBrataNeSmeDaIzda.htm
- - - - - - - - - -
Лажна демократија
Сматрамо да не можемо сами да савладамо искушења и дозвољавамо да нас "свако" води. Свет је захватио један талас, а требало је да га ми пустимо да прође. Није требало да будемо жртве тог таласа, упустили смо се у те воде непотребно. То је талас новог светског поретка који се представља у лажној демократији... Јер, та лажна демократија се може описати примером када је забрањено забрањивати злочинцу да чини злочин, али се зато неко ко је истински противник злочина прозива да је против демократије и да је непријатељ човечанства. Црква је увек проповедала највећу демократију и давала највећа права сваком појединцу, али је сада, као и српски народ на Космету, она на удару оних који приповедају лажну демократију.
Затвор
Могућности увек има. И да смо у затвору, Богу се можемо обраћати и можемо се молити... Али ми смо и људи телесни, који мислимо и саосећамо са својим народном.
У ову светињу, унутар дреничке шуме, ја сам дошла из околине Ваљева 1968. године... А ни тада на Космету није било лако. И кад је у окружењу било више Срба и када смо имали колику-толику слободу, нападани смо, каменовани, имовина нам је отимана. Ето, годину по мом доласку у светињу, тадашња игуманија Параскева испребијана је на економији коју су нам два пута палили 1982. и 1984. Сву летину коју бисмо сакупили за стоку, Албанци су нам палили у јесен, а једном су покушали да запале и манастир - присећа се игуманија Девича, манастира спаљеног у мартовском погрому 2004.
КамереСрба у околној Србици нема. Кажу, у пречнику од 50 километара. Наш живот је сведен на простор унутар манастирских зидова, каже она. Манастир обезбеђује косовска полиција, која је пре три године преузела надлежност од Кфора, али поверења нема. У њиховом присуству се осећамо чак и мање безбедним, зато што се у деведесет одсто ради о људима који су учествовали у терористичкој организацији УЧК, која је себе назвала некаквом Ослободилачком војском Косова. Они су ту све време. Њихове камере су упрте у нас, али ниједна није уперена тамо од куда може доћи опасност. И поред њиховог присуства дешавају се крађе, секу нам дрва у околној шуми, користе нашу економију. У више наврата лопови су упадали у манастирски конак. Полиција све то зна и не реагује. Како да им верујемо... Њима наше прихватање треба у смислу легитимитета, али не и у смислу да би нас заштитили. Таква је, нажалост, ситуација и са представницима међународне заједнице на Космету. Иако знају све, а међу њима има и часних људи спремних да помогну, не могу поступити другачије од наређења.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...246-Mati-Anastasija-Brat-brata-ne-sme-da-izda
Poslednja izmena:
