Matematika jezik svemira ili samo konstrukcija ljudskog uma?

[forfreedom]

Postoje više filozofskih pravaca o shvatanju matematike. Prva je platonizam, to jest da matematika postoji, nekako u abstraktnom smislu, ili recimo van prirode. Pri tome matematičari otkrivaju, ko naučnici zakone ili procese prirode, a ne izmisle matematičke teoreme. Drugi je nominalizam, to jest da matematika na neko način postoji, ali predstavlja realne stvari u prirodi, to jest recimo brojeva možemo predstaviti kao količina nekih stvari na jednom mestu, ali kad pređemo na malo složenije apstraktne koncepte kao recimo iracionalnost, ili imaginarni brojevi, teže je videti kako predstavljaju realne stvari. Možda predstavljaju, ali treba ih gledati na drugi način. Treća je fikcionalizam, to jest da matematika je izmišljena, konstrukcija ljudskog uma, izmišljeni skup pravila, ili axioma, iz kojeg možemo izvesti kompleksniju logiku, gde je matematika samo korisna. Možemo to videti kao recimo gramatiku, to je skup formalizovanih pravila, koje zapravo nepostoje, ali zbog toga kako ljudski um funkcioniše, i zbog komunikacije zato je korisna. Ili recimo kao neku igru.
Odmah kad se kaže matematika, generalna populacija pomisli na brojeve , matematika nije o brojevima, to je samo mali spektar toga, ima nebrojive grane matematike, mnogi ne koriste kvantifikaciju brojeva, matematika je o strukturi, obrascu, promeni itd.
Matematika je sigurno korisna u fizici, i svet bi bio nezamisliv bez nje. Da li matematika postoji, u nekom apstraktnom smislu ili samo korisna alatka za razumevanje sveta.
Koje od ove tri grupe bi ste se vi snašli, i zašto? Koje su vaša mišljenja o ovome.
Po meni, je teško reći, u svojoj avanturi samoučenja matematike i drugih nauka, dobio sam različita mišljenja recimo, u prelepoj jednačini e^(ix)=cosx + isinx ili izvedeno e^(i Pi) = -1, koja povezuje matematičke konstante odmah bih rekao za platonizam, ali za neke druge teoreme mise više čini fikcionalizam ili na neki način nominalizam.

 

[MathPhysics]

Matematika je pre svega zgodan alat. Primenjena na prirodu, možda u nekom smislu odraz neke više pravilnosti, i stoga i put do nje.
Imaš tonu stvari u matematici koje poput ove Ojlerove formule odišu elegancijom. Ali elegancija samo doprinosi estetskom zanosu, ne mora biti put ka bilo čemu uzvišenijem. Baš zato je za mene samo koristan alat.

 

[Rammona]

Matematika je pre svega zgodan alat. Primenjena na prirodu, možda u nekom smislu odraz neke više pravilnosti, i stoga i put do nje.
Imaš tonu stvari u matematici koje poput ove Ojlerove formule odišu elegancijom. Ali elegancija samo doprinosi estetskom zanosu, ne mora biti put ka bilo čemu uzvišenijem. Baš zato je za mene samo koristan alat.

A od ljubavi nista?

 

[MathPhysics]

A od ljubavi nista?

Pa šta znam, mogao bih da nađem neku jednačinu srca.

Ljudi koji se bave alatom, valjda i vole da rade s njim. Tako i ja volim matematiku. Ali to ne menja poentu, alat ostaje alat.

 

[Moračanin]

Matematika je pre svega zgodan alat. Primenjena na prirodu, možda u nekom smislu odraz neke više pravilnosti, i stoga i put do nje.
Imaš tonu stvari u matematici koje poput ove Ojlerove formule odišu elegancijom. Ali elegancija samo doprinosi estetskom zanosu, ne mora biti put ka bilo čemu uzvišenijem. Baš zato je za mene samo koristan alat.

Jednostavna i prava definicija - ALAT sa kojim se nešto radi i dokazuje.

A ovaj filozof gore zakomplicirao do kraja.
ha ha

 

[MathPhysics]

Dobro, nije alat za svakoga, nekima je matematika i život. Nekima samo sredstvo kojim će doći do određenog rezultata... A za neke treće samo još jedna besmislica...

Pa ipak, tema je zanimljiva, i bez obzira na prilično filozofsku postavku, još kako iziskuje komentar nas koji se njome na neki svoj način bavimo. Pitanje je sasvim na mestu: da li je matematika konstrukcija poput jezika i gramatike, fundamentalna osobina svemira ili nešto treće?

Ja mislim da je najpribližnije ovo prvo, ali ipak, možda i nešto više.

 

[deda/gago]

Tema je idealna za one koji maju privilegiju da biraju izmedju opcija koje sami definisu.

 

[snouden]

zašto ili. treba i.

matematika je jezik svemira i konstrukcija i okosnica i pokazatelj uzdignuća ljudskog uma.

 

[deda/gago]

Nije lose da pojasnim. Ogranicavati jednu takvu disciplinu kakva je matematika, na polje ljudskog uma , sa stanovista opsteg pojma inteligencije je u
naj manju ruku odraz ljudske prepotencije. S druge pak strane, istu tu matematiku smatrati komunikacionim sredstvom svemira je detinjasto, moram
da potsetim da je komunikacija, odnosno jezik striktno vezan za pojam zivot. Svemir jeste dinamican i cinjenica je da u njemu postoji zivot, ali on sam
nije ziv. Dakle tema operise sa vrlo ozbiljnim pojmovima ,svemir, matematika, konstrukcija, ljudski um a ima prizvuk trecerazredne poezije koja opusta
citaoca do te mere da se on oseca pozvanim da o tome i tome da svoj sud . Ozbiljna rasprava na ovako formulisanu temu nema svrhe .

 

[ccaterpillar]

Свет, тј, Универзум, а можда и Мултиверзум функционише по извесним правилима.

Математика је средство за откривање и докучивање тих правила, по мени је математику су богови користили за обликовање и дотеривање стварности, а на нама је да то исто средство искористимо да увећамо своја сазнања.

 

[alfalogo]

Na moje zaprepašćenje, ali biće da je matematika jezik svemira, jer kako drugačije objasniti to što je Ajnštajn došao do dilatacije vremena, a da ustvari nije pronikao u fizičku suštinu takvog fenomena. A fizičkoj suštini, ono što bi bilo jedan kroz jedan (da ne mora ni da se dokazuje), je izgleda Tesla bio bliži, samo da se malo više potrudio to bi otišlo u korist njegovih shvatanja.
Eto, matematika izgleda možda više može od uma, mada je onda u celoj priči (e=mc^) prividan faktor, a jel' se ono ni Tesla nije preterano slagao sa ovim ekvivalentom?