Zašto bih predele stvarno nove,
Okolnosti drugih izmišljao splet,
Čemu sa maštom da idem u snove,
Kada je stvarnost jedini svet?
Zašto da maštam, da vidike širim,
Što bih krilima da nadletim sve,
Pošto se i javi čudesnoj divim,
I nikad ne želim otići od nje?
Znam za gorčinu, znam i za slast,
Ukuse razne spoznah po putu,
A nad svetom ovim ja ne želim vlast,
Ne želim da menjam stihiju ljutu.
Znam da sam sitan, zrno prašine,
U oblaku sličnih se nalazim ja,
Ali ipak čeznem za sjajem daljine,
Dok me nemoćnog nose vetrovi dna.
Ponekad stanem, nekada padam,
Nekad se bojim i osetim strah,
I uvek želim i uvek se nadam,
Dok mi nemirno poigrava dah.
Znam da se borim, da osvajam više,
Čeznem za nečim, utisnem trag,
Znam da sam samo kapljica kiše,
Ali svet mi je ovakav mio i drag.
Nekad sam leteo i često bih pao,
Zbog ovog sveta neki sanjao tih,
Ali bolji da stvorim ja ne bih znao,
Zato i kažem da je bolji od svih...
Okolnosti drugih izmišljao splet,
Čemu sa maštom da idem u snove,
Kada je stvarnost jedini svet?
Zašto da maštam, da vidike širim,
Što bih krilima da nadletim sve,
Pošto se i javi čudesnoj divim,
I nikad ne želim otići od nje?
Znam za gorčinu, znam i za slast,
Ukuse razne spoznah po putu,
A nad svetom ovim ja ne želim vlast,
Ne želim da menjam stihiju ljutu.
Znam da sam sitan, zrno prašine,
U oblaku sličnih se nalazim ja,
Ali ipak čeznem za sjajem daljine,
Dok me nemoćnog nose vetrovi dna.
Ponekad stanem, nekada padam,
Nekad se bojim i osetim strah,
I uvek želim i uvek se nadam,
Dok mi nemirno poigrava dah.
Znam da se borim, da osvajam više,
Čeznem za nečim, utisnem trag,
Znam da sam samo kapljica kiše,
Ali svet mi je ovakav mio i drag.
Nekad sam leteo i često bih pao,
Zbog ovog sveta neki sanjao tih,
Ali bolji da stvorim ja ne bih znao,
Zato i kažem da je bolji od svih...
Zašto bih predele stvarno nove,
Okolnosti drugih izmišljao splet,
Čemu sa maštom da idem u snove,
Kada je stvarnost jedini svet?
Zašto da maštam, da vidike širim,
Što bih krilima da nadletim sve,
Pošto se i javi čudesnoj divim,
I nikad ne želim otići od nje?
Znam za gorčinu, znam i za slast,
Ukuse razne spoznah po putu,
A nad svetom ovim ja ne želim vlast,
Ne želim da menjam stihiju ljutu.
Znam da sam sitan, zrno prašine,
U oblaku sličnih se nalazim ja,
Ali ipak čeznem za sjajem daljine,
Dok me nemoćnog nose vetrovi dna.
Ponekad stanem, nekada padam,
Nekad se bojim i osetim strah,
I uvek želim i uvek se nadam,
Dok mi nemirno poigrava dah.
Znam da se borim, da osvajam više,
Čeznem za nečim, utisnem trag,
Znam da sam samo kapljica kiše,
Ali svet mi je ovakav mio i drag.
Nekad sam leteo i često bih pao,
Zbog ovog sveta neki sanjao tih,
Ali bolji da stvorim, ja ne bih znao,
Zato i kažem da je bolji od svih...
Okolnosti drugih izmišljao splet,
Čemu sa maštom da idem u snove,
Kada je stvarnost jedini svet?
Zašto da maštam, da vidike širim,
Što bih krilima da nadletim sve,
Pošto se i javi čudesnoj divim,
I nikad ne želim otići od nje?
Znam za gorčinu, znam i za slast,
Ukuse razne spoznah po putu,
A nad svetom ovim ja ne želim vlast,
Ne želim da menjam stihiju ljutu.
Znam da sam sitan, zrno prašine,
U oblaku sličnih se nalazim ja,
Ali ipak čeznem za sjajem daljine,
Dok me nemoćnog nose vetrovi dna.
Ponekad stanem, nekada padam,
Nekad se bojim i osetim strah,
I uvek želim i uvek se nadam,
Dok mi nemirno poigrava dah.
Znam da se borim, da osvajam više,
Čeznem za nečim, utisnem trag,
Znam da sam samo kapljica kiše,
Ali svet mi je ovakav mio i drag.
Nekad sam leteo i često bih pao,
Zbog ovog sveta neki sanjao tih,
Ali bolji da stvorim, ja ne bih znao,
Zato i kažem da je bolji od svih...
.
. Šopenhauer ima i pametnih stvari, ali i nekih sa kojim se ne slažem previše
