Aruena*
Buduća legenda
- Poruka
- 34.821
MASOVNO uginuće pčela poslednjih godina uznemirilo je i zabrinulo svetske i domaće stručnjake. Najveći uzročnici su ljudi jer ne vode računa kada prskaju svoje voćnjake. Svako ozbiljnije voćarsko gazdinstvo ima svog zaštitara koji upućuje kada i sa čim treba prskati. Svaki od njih će reći da se voće ne prska u cvatu zbog zaštite pčela.
Problem prave proizvođači „amateri“ koji samostalno taj posao obavljaju. Gotovo nikad upustvo za upotrebu pesticida ne pročitaju do kraja čak povećaju dozu „za svaki slučaj“. Ima izuzetaka ali takvih je malo.
Moglo bi se reći da deo problema možemo staviti i na „dušu“ proizvođačima pesticida. Poseban je problem što fabrike pesticida ne umeju da prisile proizvođače bilja, nekim jednostavnim tehničkim rešenjem, da moraju da pročitaju kompletno uputstvo. Jer, svako uputstvo (bar bi tako trebalo da bude, a nije uvek) sadrži napomenu da li je preparat otrovan za pčele. Čini se da ne shvataju da bi im se takav, izuzetno profesionalan, odnos prema poljoprivrednicima višestruko isplatio, jer bi oni sve češće baš njihovim proizvodnim programima ukazivali poverenje. Vrlo često se dešava da važne informacije budu utopljene u niz jednoličnih redova teksta u uputstvu. Voćare amatere moramo uputiti u to kako se i kada koriste hemijska sredstva, jer prskanje voća u cvetanju dovodi do masovnog uginuća pčela, što drastično smanjuje prinose. Naravno, mora se raditi i na stvaranju idealnog pesticida, koji bi trebao biti bezopasan za pčelu, dok bi istovremeno držao pod kontrolom bolesti i štetočine. Drugi put je stvaranje otpornog bilja.
Bitna statistika koliko su nam pčele potrebne.
Zavisno od klime, u slučaju kvalitetnog oprašivanja pčelama, prinos kruške i jabuke se povećava i do 12 puta, maline, kupine i višnje 10 do 12, trešnje 10, badema i stranooplodnih šljiva 8, borovnice 5 do 14, suncokreta 2 i južnog voća 3 do 4 puta. Prinos kajsije, breskve i samooplodnih šljiva uveća se do 30%.
Mnogi pčelari su skloni da odgovornost za trovanje pčela pripišu osobama koje tretiranje izvode ili planiraju. Pčelar je dužan da u svako vreme bude u direktnom kontaktu sa obližnjim organizacijama i osobama koje izvode zaštitu bilja, da dobro zna svojstvo otrova koji se koriste u poljoprivredi i njihovo dejstvo na pčele. Mora da ima i sasvim jasnu predstavu u kojoj meri pčele posećuju cvetove na površinama određenim za prskanje, kao i stepen interakcije pčela i pesticidnog oblaka, ako pčele ne pohode tretirane zasade.
Kako svest proizvođača i pčelara podići na viši nivo?
Da li bi kontrole proizvođača mogle nešto postići? U ovom trenutku mislim da ne postoje nikakve.
U slučaju kontrola I visokih kazni možda bi se moglo nešto postići.
Da li bi edukacija pčelara pomogla?
Kakvo je vaše mišljenje o svemu gore navedenom?
Problem prave proizvođači „amateri“ koji samostalno taj posao obavljaju. Gotovo nikad upustvo za upotrebu pesticida ne pročitaju do kraja čak povećaju dozu „za svaki slučaj“. Ima izuzetaka ali takvih je malo.
Moglo bi se reći da deo problema možemo staviti i na „dušu“ proizvođačima pesticida. Poseban je problem što fabrike pesticida ne umeju da prisile proizvođače bilja, nekim jednostavnim tehničkim rešenjem, da moraju da pročitaju kompletno uputstvo. Jer, svako uputstvo (bar bi tako trebalo da bude, a nije uvek) sadrži napomenu da li je preparat otrovan za pčele. Čini se da ne shvataju da bi im se takav, izuzetno profesionalan, odnos prema poljoprivrednicima višestruko isplatio, jer bi oni sve češće baš njihovim proizvodnim programima ukazivali poverenje. Vrlo često se dešava da važne informacije budu utopljene u niz jednoličnih redova teksta u uputstvu. Voćare amatere moramo uputiti u to kako se i kada koriste hemijska sredstva, jer prskanje voća u cvetanju dovodi do masovnog uginuća pčela, što drastično smanjuje prinose. Naravno, mora se raditi i na stvaranju idealnog pesticida, koji bi trebao biti bezopasan za pčelu, dok bi istovremeno držao pod kontrolom bolesti i štetočine. Drugi put je stvaranje otpornog bilja.
Bitna statistika koliko su nam pčele potrebne.
Zavisno od klime, u slučaju kvalitetnog oprašivanja pčelama, prinos kruške i jabuke se povećava i do 12 puta, maline, kupine i višnje 10 do 12, trešnje 10, badema i stranooplodnih šljiva 8, borovnice 5 do 14, suncokreta 2 i južnog voća 3 do 4 puta. Prinos kajsije, breskve i samooplodnih šljiva uveća se do 30%.
Mnogi pčelari su skloni da odgovornost za trovanje pčela pripišu osobama koje tretiranje izvode ili planiraju. Pčelar je dužan da u svako vreme bude u direktnom kontaktu sa obližnjim organizacijama i osobama koje izvode zaštitu bilja, da dobro zna svojstvo otrova koji se koriste u poljoprivredi i njihovo dejstvo na pčele. Mora da ima i sasvim jasnu predstavu u kojoj meri pčele posećuju cvetove na površinama određenim za prskanje, kao i stepen interakcije pčela i pesticidnog oblaka, ako pčele ne pohode tretirane zasade.
Kako svest proizvođača i pčelara podići na viši nivo?
Da li bi kontrole proizvođača mogle nešto postići? U ovom trenutku mislim da ne postoje nikakve.
U slučaju kontrola I visokih kazni možda bi se moglo nešto postići.
Da li bi edukacija pčelara pomogla?
Kakvo je vaše mišljenje o svemu gore navedenom?
Poslednja izmena:
