Pojam masovnog ludila je najbolja definicija za trenutno stanje ljucke svesti u globalu, opšte je ludilo zavladalo planetom, u dubokoj je krizi moralna svest čoveka, sve je postalo imajne a ne znanje, više nije biti, nego imati.
Masovno ludilo nama upravlja na taj način da nas sistem stiska do krajnjih granica gde polako počinjemo da ludimo.
Ludila su izmedju generacija različito manifestuvana, ali to nisu nikakve razlike što sadašnji sistem nemože da kontroliše.
Podela generacija je sledeća;- Potroseni (penzijoneri, stari seljaci koji nemaju stečena prava na nekakva primanja, ljudi preko pedeset godina)
-U procesu potrošnje (tu spadaju ljudi od 25-50 godina)
- U procesu pripreme za potrošnju ( studenti,srednjoškolci I ostala omladina u dobi od 18-25 godina)
- I na kraju emocijonalni proces pripreme za sve ostale procese.
Ludilo generacije potrošenih je to što su prepušteni sami sebi, završavaju usamljeni, u većini slučajeva umiru sami na ponekad najbrutalnije moralne ljucke načine. Njihovi krici se slabo čuju, krici ocaja i osećaja bezpomoćnosti i usamljenosti, od sistema iskorišteni a potpuno odbačeni. U ekonomskom smislu interes sistema je da se broj ovakvih ljudi smanji što više zato što je trenutni broj takvih ljudi ogroman, jednostavno da bi sistem opstao onakav kakav je zamišljen broj takvih ljudi mora da se smajni.
Sistem to radi na sledeće načine, stalno ih opterećuju sa raznim računima za takse, poreze, jednostavno gde god da se pojave moraju sistemu da plaćaju sve, sa konačnom namerom da opstaju samo oni što imaju toliko da podmire sistemske zahteve, svi ostali jednostavno moraju da nestanu sa lica zemlje na koji će to način uraditi sistem ne zanima jednostavno moraju da nestanu, neka se negde zavuku i umru dok još imaju para za sahranu.
Naj jednostavnije rešenje je ućutkati te ljude, sto više ih opteretiti jednostavno ih dovesti do stanja ludila, ludila koje potpuno upravlja sa njima dok se oni bore za lični opstanak.
Masovno ludilo nama upravlja na taj način da nas sistem stiska do krajnjih granica gde polako počinjemo da ludimo.
Ludila su izmedju generacija različito manifestuvana, ali to nisu nikakve razlike što sadašnji sistem nemože da kontroliše.
Podela generacija je sledeća;- Potroseni (penzijoneri, stari seljaci koji nemaju stečena prava na nekakva primanja, ljudi preko pedeset godina)
-U procesu potrošnje (tu spadaju ljudi od 25-50 godina)
- U procesu pripreme za potrošnju ( studenti,srednjoškolci I ostala omladina u dobi od 18-25 godina)
- I na kraju emocijonalni proces pripreme za sve ostale procese.
Ludilo generacije potrošenih je to što su prepušteni sami sebi, završavaju usamljeni, u većini slučajeva umiru sami na ponekad najbrutalnije moralne ljucke načine. Njihovi krici se slabo čuju, krici ocaja i osećaja bezpomoćnosti i usamljenosti, od sistema iskorišteni a potpuno odbačeni. U ekonomskom smislu interes sistema je da se broj ovakvih ljudi smanji što više zato što je trenutni broj takvih ljudi ogroman, jednostavno da bi sistem opstao onakav kakav je zamišljen broj takvih ljudi mora da se smajni.
Sistem to radi na sledeće načine, stalno ih opterećuju sa raznim računima za takse, poreze, jednostavno gde god da se pojave moraju sistemu da plaćaju sve, sa konačnom namerom da opstaju samo oni što imaju toliko da podmire sistemske zahteve, svi ostali jednostavno moraju da nestanu sa lica zemlje na koji će to način uraditi sistem ne zanima jednostavno moraju da nestanu, neka se negde zavuku i umru dok još imaju para za sahranu.
Naj jednostavnije rešenje je ućutkati te ljude, sto više ih opteretiti jednostavno ih dovesti do stanja ludila, ludila koje potpuno upravlja sa njima dok se oni bore za lični opstanak.
