- Poruka
- 388.310
Slika je zajedno sa „Krunisanjem cara Dušana” Paje Jovanovića predstavljala Kraljevinu Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, kada je nagrađena bronzanom medaljom. Bavljenje ovom tematikom bilo je poželjno u ovom periodu srpske istorije jer je država težila da se istakne kao nosilac kontinuiteta srpskog srednjovekovnog carstva, ali i da se prikaže naslednicom njene ratničke slave u susret odlučujućim ratovima. Stoga je sam kralj Aleksandar Obrenović materijalno potpomogao Murata tokom izrade ovog dela, a njegov otac kralj Milan, kao kolekcionar i poznavalac umetnosti, veoma je pohvalno govorio o njemu kada je slika pre odlaska u Pariz kratko vreme izložena u Beogradu. Po povratku sa izložbe, sliku je trebalo da otkupi Narodni muzej, ali je posle pregovora sa činovnicima, umetnik odlučio da je pokloni kralju Aleksandru Obrenoviću. Govorio je da želi da „kralj srpski kad god prođe pored te slike seti se Dubrovnika koji čeka oslobođenje“. Nakon Majskog prevrata slika je ostala u dvoru, a tokom Prvog svetskog rata ukradena je od strane austrijskih vojnika. Vraćena je u Beograd 1922. godine u oštećenom stanju i o tome je Murata lično obavestio kralj Aleksandar I Karađorđević, pozivajući ga da je restauira uoči njegove velike posete Dubrovniku. Murat je tada o stanju slike i njenoj restauraciji ostavio podatak:
„Sliku Dolazak c. Dušana bijaše neprijatelj, bežeći iz Srbije, dosta oštetio: divljački je odrezao od kajlrama i zavio je tako da je boja otpadala itd. Ja sam je stoga, restaurovao 1922. g, i, ljut na divljake, napisao ispod potpisa Post barbarorum invasionem ab auctore restauratum a. s. 1922. (Posle invazije varvara restaurovano od autora god. sp. 1922)”.
Ovaj natpis stajao je do sledeće okupacije, kada su ga kustosi muzeja premazali, plašeći se odmazde okupatora. Slika se danas nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu
