Улога Марисава Петровића у стрељању Крагујевчана[уреди | уреди извор]
Након почетка
Другог светског рата, по налогу Димитрија Љотића формирао је Пети српски добровољачки корпус. За пети српски добровољачки корпус везано је учешће у
Масакру у Крагујевцу у коме је убијено скоро 3.000 грађана Крагујевца и околних села. Српски историчар
Ђоко Слијепчевић у својој књизи „Југославија уочи и за време Другог светског рата“ пише да су Немци 20. октобра рано ујутро, око пет часова, блокирали основну школу где је био
V Добровољачки одред, који се није могао појављивати изван зграде. Блокада школе трајала је све до 15 часова, тј. до завршетка рације.
[3]
Марисав Петровић је заједно са Милошем Војновићем, који је дошао у Крагујевац са циљем да формира
X Добровољачки одред, отишао до немачке Крајскомандантуре да се обавести о разлозима блокаде и сабирања грађана. У Крајскомандантури су дознали да је наређена одмазда за 10 погинулих и 26 рањених Немаца и да ће због тога бити стрељано 2.300 људи. Запрепашћени овом страшном вешћу Петровић и Војиновић одлазе до мајора Кенига, шефа казнене експедиције, који прек и љут, одбија да разговара са њима.
У свом извештају Марисав Петровић пише:
[4]
На дан 19. октобра изјутра у читавом граду почела је рација. Немци су све мушкарце од 16 до 60 година похапсили и затворили у артиљеријску касарну код Сајмишта. Хапсили су све одреда; по кућама, на улици, у кафани, ђаке и професоре у школи, чиновнике из свих надлештва па и раднике који су радили на улицама и Лепеници. Било је ухапшено преко 6.000 људи.
Даље, Марисав Петровић наводи да му је 19. октобра командант казнене експедиције тражио да у току дана састави списак комуниста и „оних који шире пропаганду“. Он се обратио градском представништву градске полиције која му је дала списак од 60 људи који су већином већ били у шуми.
[4]
Иако војници Марисава Петровића нису активно учествовале у погубљењима важно је напоменути да су у време привођења, али и током самих стрељања асистирали немачким војницима.
[5]
Током Другог светског рата Марисав Петровић је са својим пуком водио борбе и са припадницима народноослободилачке војске и са припадницима равногорског покрета. По наређењу команде СДК
10. априла 1945. добровољци Другог, Трећег и Четвртог пука су кренули да се супротставе главнини снага НОВЈ које су продирале ка Словенији на простору
Беле Крајине. Након борби са припадницима НОВЈ упутили су се у
Љубљану, а одатле даље ка
Аустрији. На захтев Енглеза морали су
12. маја да се предају и спроведени су у логор код
Целовца. Ипак, Марисав Петровић је са још неколико припадника СДК успео да побегне у Италију, а одатле у
Минхен где је убијен
1974. године.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Марисав_Петровић
Можда најконтраверзнија личност др.св. рата. Већина га терети за велеиздају, али неки износе тврдње да је Марисав спасио један део Срба, тако што је уместо њих, потурао несрбе, Роме, Јевреје које му је слао Недић, као и комунисте, који су иначе најодговорнији за ову немачку одмазду.
