Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Marioneta – lutka s pokretnim udovima kojima se upravlja pomoću konca ili žice.
S ovakvim lutkama izvode se pozorišna dela u tzv. marionetskim ili lutkarskim teatrima.
Preneseno, maroineta = povodljiva osoba, osoba koja se može za sve i svakoga pridobiti.
Ne mora značiti da je marioneta (u prenesenom smislu) obavezno beskičmenjak. Upravljanje pokretima moguće je u slučaju:
- naivne osobe;
- osobe sa nedovoljno razvijenom socijalnom inteligencijom;
- osobe sa niskim IQ
Takođe, svi mi imali smo faze u životu kada nas je neko iskoristio za svoje ciljeve – prethodno nas ubedivši da su nam ciljevi zajednički, zloupotrebio naše poverenje. Postane opasno tek ako NE ustanovimo (primetimo) da smo bili igračke, tj. sredstva, ili dobrovoljno pristanemo na takav odnos jer smo, u prvom slučaju – glupi, u drugom - lišeni sopstvenog identiteta. Ako se desi jedanput – izvučemo pouku, ako se desi drugi, treći ... n-ti put – onda zbilja imamo problem, čije rešenje treba tražiti u analizi našeg mentalnog sklopa.
O karakteru upravljača marionetom ne treba mnogo govoriti. Tu bismo već mogli da se vratimo na temu o psihopatama/sociopatama jer je za njih tipična potreba za manipulacijom.
Navešću banalan primer koji se može činiti bezazlen ali, shvatićete zašto nije:
Mojoj drugarici, tada dvadesetogodišnjakinji, koleginica sa fakulteta predložila je da prijave profesora zbog nepristojnih predloga. Drugarica nije imala nikakvo slično iskustvo sa tim profesorom, ali je poverovala u priču koju joj je koleginica nedeljama servirala: da je profesor, prilikom konusltacija u njegovom kabinetu, pokušao da je napastvuje, da ju je ucenio (seks u zamenu za položen ispit) itd. Priča je stigla do razmera u kojima je profesor noću zvao telefonom, sačekivao po hodnicima njene zgrade, pri čemu «žrtva» nije mogla da se – kao podstanarka i pridošlica iz unutrašnjosti (sama, daleko od roditelja, bez bližih rođaka i dečka) - adekvatno zaštiti. Nakon mnogo suza, pa čak i pretnji samoubistvom koleginice, moja drugarica je pristala da napiše jedno pismo dekanu, puno teških optužbi. U tom pismu ona je – opet na nagovor "žrtve" - predstavila situaciju kao da se njoj dogodila. Možda je uputno reći i da je u međuvremenu samu sebe ubedila kako nije ni pod čijom/kakvom sugestijom i (psihičkom) prinudom napisala to pismo.
Ispostavilo se da je priča njene koleginice imala mnoštvo rupa i nelogičnosti koje su postale vidljive i samoj žrtvi kada su joj predočene od strane dekana. Tražila je objašnjenje od koleginice, koja joj je, mrtva-hladna, odgovorila da je u profesora dugo zaljubljena, te da je na njega "ljuta" zato što je "ne primećuje" i što je, jednom prilikom, prema njoj bio neprijatan.
Konačan bilans: moja drugarica morala je da promeni fakultet. Nije mogla da se opravda, niti da dokaže da je bila izmanipulisana. Njenoj koleginici nije falila dlaka s glave; ona je opovrgavala bilo kakvo saznanje o tome a kamoli da je iskonstruisala priču.
Ima još ovakvih priča. Možda i vi imate neku. Setite se ... Ljudski je pogrešiti u procenjivanju ljudi koji su majstori obmane.
S ovakvim lutkama izvode se pozorišna dela u tzv. marionetskim ili lutkarskim teatrima.
Preneseno, maroineta = povodljiva osoba, osoba koja se može za sve i svakoga pridobiti.
Ne mora značiti da je marioneta (u prenesenom smislu) obavezno beskičmenjak. Upravljanje pokretima moguće je u slučaju:
- naivne osobe;
- osobe sa nedovoljno razvijenom socijalnom inteligencijom;
- osobe sa niskim IQ
Takođe, svi mi imali smo faze u životu kada nas je neko iskoristio za svoje ciljeve – prethodno nas ubedivši da su nam ciljevi zajednički, zloupotrebio naše poverenje. Postane opasno tek ako NE ustanovimo (primetimo) da smo bili igračke, tj. sredstva, ili dobrovoljno pristanemo na takav odnos jer smo, u prvom slučaju – glupi, u drugom - lišeni sopstvenog identiteta. Ako se desi jedanput – izvučemo pouku, ako se desi drugi, treći ... n-ti put – onda zbilja imamo problem, čije rešenje treba tražiti u analizi našeg mentalnog sklopa.
O karakteru upravljača marionetom ne treba mnogo govoriti. Tu bismo već mogli da se vratimo na temu o psihopatama/sociopatama jer je za njih tipična potreba za manipulacijom.
Navešću banalan primer koji se može činiti bezazlen ali, shvatićete zašto nije:
Mojoj drugarici, tada dvadesetogodišnjakinji, koleginica sa fakulteta predložila je da prijave profesora zbog nepristojnih predloga. Drugarica nije imala nikakvo slično iskustvo sa tim profesorom, ali je poverovala u priču koju joj je koleginica nedeljama servirala: da je profesor, prilikom konusltacija u njegovom kabinetu, pokušao da je napastvuje, da ju je ucenio (seks u zamenu za položen ispit) itd. Priča je stigla do razmera u kojima je profesor noću zvao telefonom, sačekivao po hodnicima njene zgrade, pri čemu «žrtva» nije mogla da se – kao podstanarka i pridošlica iz unutrašnjosti (sama, daleko od roditelja, bez bližih rođaka i dečka) - adekvatno zaštiti. Nakon mnogo suza, pa čak i pretnji samoubistvom koleginice, moja drugarica je pristala da napiše jedno pismo dekanu, puno teških optužbi. U tom pismu ona je – opet na nagovor "žrtve" - predstavila situaciju kao da se njoj dogodila. Možda je uputno reći i da je u međuvremenu samu sebe ubedila kako nije ni pod čijom/kakvom sugestijom i (psihičkom) prinudom napisala to pismo.
Ispostavilo se da je priča njene koleginice imala mnoštvo rupa i nelogičnosti koje su postale vidljive i samoj žrtvi kada su joj predočene od strane dekana. Tražila je objašnjenje od koleginice, koja joj je, mrtva-hladna, odgovorila da je u profesora dugo zaljubljena, te da je na njega "ljuta" zato što je "ne primećuje" i što je, jednom prilikom, prema njoj bio neprijatan.
Konačan bilans: moja drugarica morala je da promeni fakultet. Nije mogla da se opravda, niti da dokaže da je bila izmanipulisana. Njenoj koleginici nije falila dlaka s glave; ona je opovrgavala bilo kakvo saznanje o tome a kamoli da je iskonstruisala priču.
Ima još ovakvih priča. Možda i vi imate neku. Setite se ... Ljudski je pogrešiti u procenjivanju ljudi koji su majstori obmane.
