Marina Abramović satanizam polemika

[Sensei]

Zašto desničari misle da je ona u kultu?

U jednoj od najčudnijih umetničkih kontroverzi u skorije vreme, grupa desničarskih korisnika interneta i blogova počela je da cilja Marinu Abramović, optužujući je da je umešana u satanistički kult. Prethodno je negirala navode, ali su i dalje nastavili da se polažu protiv nje.

Dakle, da li je Marina Abramović zaista sotonista?

Ne prema samoj umetnici. Još 2016. godine, kada su se optužbe prvi put pojavile, rekla je za ARTnevs, „Svako ko želi može pročitati moje memoare i saznati da je [moje delo] daleko od satanizma .... Moj rad se zapravo više bavi duhovnošću, a ne bilo čim drugim. Toliko dugo radim svoj posao i ovo je nesporazum. “

Duhovnost u kom smislu?

Marinina praksa je povremeno podrazumevala pokušaj komuniciranja sa svetom izvan ovog. „Kreće u potragu za nepoznatim, ovo je najinspirativnija stvar za umetnika“, rekla je jednom u dokumentarnom filmu iz 2016. godine pod nazivom Prostor između. U tom filmu ona tvrdi da je probala ajahuasku u Brazilu u nadi da će postići neku vrstu prosvetljenja.

Otkud onda tvrdnje o satanizmu?

Desničarska strana se fokusirala na performans pod nazivom Spirit Cooking iz 1987. godine, za koji je Marina Abramović izgrebala fraze koristeći svinjsku krv. Takođe je izdala knjigu recepata koja je, kao deo procesa pravljenja jela, uputila čitaoce na nasilna dela. (James Vestcott, Abramovićev biograf, ranije je izjavio da bi izvođenje tih dela predstavljalo teško pogrešno razumevanje namera umetnika.) Spirit Cooking je, međutim, relativno nejasno delo u Abramovićevom opusu.

Pogledajte dokumentaciju o "Spirit Cooking" na jutubu

Komentari?
Šta vi mislite o Marini?

 

[Cosmopolite]

Neka fura svoj fazon.
Ko voli neka je prati, lično ne posmatram to što radi kao nešto bitno.

 

[Sensei]

Za performans "Umetnik je prisutan" Marina Abramović je sedela na stolici u galeriji osam sati dnevno, dok su posetioci upadali i jedan po jedan zauzimali stolicu nasuprot nje. Neki su plakali; drugi su se smejali. Barem jedan posetilac joj je skinula svu odeću i morala je da je ukloni obezbeđenje. Tri meseca je Marina sedela nepomična, a za to vreme "Umetnik je prisutan" privukao je rekordnu gužvu u galeriju i postao jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih umetničkih dela performansa ikada postavljenih. Foks Njuz ju je nazvao j„nekom provokatorom rodom iz Jugoslavije“, dok ju je kustos u galeriji Vitni nazvao „jednom od najznačajnijih umetnica druge polovine 20. veka“. Sa svoje strane, Marina je sedela. I sedela. I sedela.

 

[Џорџи]

Treba spisak svih poznatih licnosti javno objaviti koji su prodali duse

 

[Sensei]

Treba spisak svih poznatih licnosti javno objaviti koji su prodali duse

ima ih koji i ne kriju

 

[Loki]

Meni je ona previše edgy...Ne mogu da nađem drugu reč koja to bolje opisuje nego edgy...
Ali me nerviraju to kako pojedina vrsta ljudi vide nešto što im se ne sviđa ili im ostavlja neprijatan osećaj i odmah viču satanizam...

 

[Sensei]

Meni je ona previše edgy...Ne mogu da nađem drugu reč koja to bolje opisuje nego edgy...
Ali me nerviraju to kako pojedina vrsta ljudi vide nešto što im se ne sviđa ili im ostavlja neprijatan osećaj i odmah viču satanizam...

pokupe par stereotipa, kao to što se ona obuče u crno ili ima krv u njenim performansima...
Ali definitivno je rodjena provokatorka. U smislu da provocira reakicije.

Marina Abramović. Nude with Skeleton. 2002/2005/2010

 

[Cosmopolite]

Meni je ona previše edgy...Ne mogu da nađem drugu reč koja to bolje opisuje nego edgy...
Ali me nerviraju to kako pojedina vrsta ljudi vide nešto što im se ne sviđa ili im ostavlja neprijatan osećaj i odmah viču satanizam...

Da , to su ljudi koji ne gledaju siroko...
Ne moramo se sloziti da je Marina cool ali mozemo reci da ima svoj fazon i da to nije satana nego drugacije , van okvira.

 

[Cosmopolite]

pokupe par stereotipa, kao to što se ona obuče u crno ili ima krv u njenim performansioma...
Ali definitivno je rodjena provokatorka. U smislu da provocira reakicije.

Pogledajte prilog 943234
Marina Abramović. Nude with Skeleton. 2002/2005/2010

Da , ova fotka kod mene npr izaziva blagu erekciju ali taj skelet potom ubija zelju da vidim golu Abramovicku iz perioda dok je to bilo utegnuto.
Rekao bih solidne milf dude

 

[Sensei]

Marina Abramović. Seven Easy Pieces. 2005
Sedam dela,svako po sedam sati, za sedam dana. Ukupno 49 sati u Gugenhajm muzeju, novembra 2005.​

 

[Loki]

pokupe par stereotipa, kao to što se ona obuče u crno ili ima krv u njenim performansioma...
Ali definitivno je rodjena provokatorka. U smislu da provocira reakicije.

Pogledajte prilog 943234
Marina Abramović. Nude with Skeleton. 2002/2005/2010

Definitno ume da izazove reakciju i da ostavi neki neprijatan osećaj...I mislim da je u tome fora što je prozivaju za satanistu...

 

[Cosmopolite]

Pogledajte prilog 943237
Marina Abramović. Seven Easy Pieces. 2005
Sedam dela,svako po sedam sati, za sedam dana. Ukupno 49 sati u Gugenhajm muzeju, novembra 2005.​

Odlicne dude , samo fokus ka tome.
Da joj pozavide silne silikonke pa i Cecaah.

 

[Loki]

Da , to su ljudi koji ne gledaju siroko...
Ne moramo se sloziti da je Marina cool ali mozemo reci da ima svoj fazon i da to nije satana nego drugacije , van okvira.

To da li će nešto da nam se sviđa je stvar ukusa i senzibiliteta,ali ne znači da sve treba sve što se u to ne uklapa da odmah proglašava za zlo i naopako...

 

[Sensei]

jedan od ranijih performansi

Marina Abramović and ULAY. Imponderabilia. 1977/2010

Ova žena u sredini je posetilac.
Njih dvoje stoje goli na ulazu koji su suzili tako da posetioci moraju da se povlače kroz tesan procep.

​

 

[Lada]

Zašto desničari misle da je ona u kultu?

U jednoj od najčudnijih umetničkih kontroverzi u skorije vreme, grupa desničarskih korisnika interneta i blogova počela je da cilja Marinu Abramović, optužujući je da je umešana u satanistički kult. Prethodno je negirala navode, ali su i dalje nastavili da se polažu protiv nje.

Dakle, da li je Marina Abramović zaista sotonista?

Ne prema samoj umetnici. Još 2016. godine, kada su se optužbe prvi put pojavile, rekla je za ARTnevs, „Svako ko želi može pročitati moje memoare i saznati da je [moje delo] daleko od satanizma .... Moj rad se zapravo više bavi duhovnošću, a ne bilo čim drugim. Toliko dugo radim svoj posao i ovo je nesporazum. “

Duhovnost u kom smislu?

Marinina praksa je povremeno podrazumevala pokušaj komuniciranja sa svetom izvan ovog. „Kreće u potragu za nepoznatim, ovo je najinspirativnija stvar za umetnika“, rekla je jednom u dokumentarnom filmu iz 2016. godine pod nazivom Prostor između. U tom filmu ona tvrdi da je probala ajahuasku u Brazilu u nadi da će postići neku vrstu prosvetljenja.

Otkud onda tvrdnje o satanizmu?

Desničarska strana se fokusirala na performans pod nazivom Spirit Cooking iz 1987. godine, za koji je Marina Abramović izgrebala fraze koristeći svinjsku krv. Takođe je izdala knjigu recepata koja je, kao deo procesa pravljenja jela, uputila čitaoce na nasilna dela. (James Vestcott, Abramovićev biograf, ranije je izjavio da bi izvođenje tih dela predstavljalo teško pogrešno razumevanje namera umetnika.) Spirit Cooking je, međutim, relativno nejasno delo u Abramovićevom opusu.

Pogledajte dokumentaciju o "Spirit Cooking" na jutubu

Komentari?
Šta vi mislite o Marini?

Van svakodnevnih izraza u kulturi,pronasla je svoj nacin i dostigla velicinu o kojoj zna svet a iz nase Srbije.

 

[Lada]

Srpska umetnica performansa Marina Abramović dobitnica je prestižne španske nagrade Princeze od Asturije za izuzetan doprinos u umetnosti, saopštila je španska fondacija.

Žiri je u obrazloženju naveo da je rad 74-godišnje Marine Abramović otkrio „do sada nepoznatu čulnu i duhovnu komponentu“.

Nagrada od 50.000 evra jedna od osam koju fondacija Princeze od Asturije, nazvana po španskoj princezi Leonor, godišnje dodeljuje u raznim oblastima, uključujući umetnost, sport i nauku.

Marina je rođena u Beogradu 1946. godine gde je studirala na Akademiji likovnih umetnosti a postdiplomske studije završila je na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu.

Ona se 1976. preselila u Amsterdam.

Zajedno sa nemačkim performans umetnikom Ulajom (Ulay) 1988. godine izvela je performans „Hod po velikom zidu“.

Oni su pešice krenuli sa različitih krajeva Kineskog zida i za tri meseca prešli 2.000 kilometara, kako bi se tačno odredjenog datuma, prema dogovoru, sastali u jednoj tački zida. Taj susret je bio rastanak ovog umetničkog dueta nakon čega je Marina nastavila da radi sama.

Na retrospektivnoj izložbi 2010. godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Marina Abramović je izvela performans „Umetnik je prisutan“, tokom kojeg je provela 716 sati sedeći nepomično u tišini dok je hiljade posetilaca jedan po jedan sedelo nasuprot nje bez dodira ili razgovora sa njom.

Žiri je rekao da „hrabrost Marine Abramović u posvećenosti apsolutnoj umetnosti i privrženost avangardi pružaju dirljiva iskustva koja zahtevaju intenzivnu vezu sa gledaocem i čine je jednom od najinspirativnijih umetnika svog vremena“.

Ona je osnivač Instituta Marina Abramović (MAI), umetnost performansa u Hadsonu, Njujork.

 

[Cosmopolite]

Made in Yu sto bi rekli.

 

[Lada]

Menjao si nik,strava..potpuno se slaze sa avatarom...

 

[Cosmopolite]

Menjao si nik,strava..potpuno se slaze sa avatarom...

Svaki umetnik ponekad kaze : jos uvek trazim sebe
Mada ja nisam umetnik ali volim umetnost

 

[Lada]

i sebe si davno pronasao

 

[Lada]

Ako je veštica prisutna, dela su joj odlična: Marina Abramović kao čista umetnost​

AUTOR: LJUBISAV PANIĆ

Zamislite pisoar u izložbenom prostoru. Običan beli pisoar, s potpisom umetnika. Da li bi se takav predmet mogao nazvati umetničkim delom i, ako je odgovor potvrdan, zašto? Upravo jedno takvo delo potpisao je ]Marsel Dišan 1917. godine.

Umetnost posle Dišana više nikada nije bila ista. Francuski stvaralac je pisoarom iskritikovao umetničku scenu i podigao komad keramike za olakšavanje muškaraca na nove idejne horizonte, demonstrirajući jasnu temu i nameru. Predmet, s kojim se susrećemo gotovo svakog dana, pretvoren je u izražajno sredstvo. Pisoarom je, drugim rečima, postignuto sve što se očekuje od umetničkog dela. Ideja je konačno i definitivno postala važnija od zanatskog umeća.Uprkos tome, puk još uvek ima problem sa dešavanjima u izložbenom prostoru. Mnogi se svakodnevno olakšavaju po pisoaru interneta kakav je Fejsbuk, na kom je konceptualna umetnost Marine Abramović neiscrpna tema. Naga ili obučena, krvava ili savršenog izgleda, Marina poput veštice (a tako je i nazivaju) polarizuje javnost. Krik oko 5000 poštovalaca njenog rada, koliko se okupilo na predavanju ispred Muzeja savremene umetnostu u Beogradu, dokaz je da ostrašćeni komentari na internetu nisu merodavni. Ali, otprilike isto toliko persona punih mržnje na Fejsbuku dokaz je da nisu ni zanemarljivi.

Fotografija Marine koja je nastala za ukrajinsko izdanje časopisa Vogue ne predstavlja deo njenog umetničkog opusa (Foto: oslobođenje.ba)
Marinina ikona u Srbiji tako je podeljena negde između globalnih priznanja i ponašanja da joj to ovde ništa ne vredi, jer nije, slobodnim prevodom rečeno, patrijarhalno i verski zatucana seljanka. A po starom dobrom principu targetiranja neuklopljenih individua u tradicionalno društvo, zloba navodno talentovanih, normalnih i primerenih razapela je umetnicu negde između satanističkog statusa đavolje konkubine i folirantkinje kojoj samo lakoverni mogu plaćati ogromne sume novca da bi gledala u magarca.

Tako je Marina, decenijama otkako se gušila u pentagramu jugoslovenskog umetničkog miljea, postala moralna zvezda padalica koja je, reći će mnogi, postavila performans u žižu svetske javnosti banalnom sedeljkom u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Površna sagledavanja, međutim, ne uzimaju u obzir da dosad niko nije sedeo u jednoj od najprestižnijih umetničkih institucija na svetu bez zasluge.

 

[Lada]

Priču da je Marina organizovala satanističke večere za političare plasirao je teoretičar zavere Aleks Džons (Foto: grahma.net)

Marina na stolici bilo je poslednje što se moglo videti 2010. u Njujorku. Pre nego što se posetilac suočavao sa njom, prolazio je kroz retrospektivu njenih radova. Nasuprot tome kako zli jezici danas predstavljaju izložbu Umetnik je prisutan, bilo je sasvim logično pogledati tom umetniku u oči kroz celokupan njegov opus. Kao mnogo toga drugog, Marinina ideja imala je smisla. Zato, kad se u performansu krvnički češlja ponavljajući da umetnost mora biti lepa, to nije ništa drugo nego očigledan bunt protiv ustaljene standardizacije umetničkog stvaralaštva, s kojim se nikada nije slagala. Lepo je, naime, stvar ukusa. Potreba umetnika da se izrazi, hrabro i bez obzira na konvenciju, nešto je sasvim drugo.Krvavi pirovi naše veštice vremenom su postali prepoznatljivi širom planete. Prevedno na sprski: Marina je Novak Đoković u svetu umetnosti. Bez tri prsta i opletenog kola, podrazumeva se. Kome se i pored toga insistira na lepom može se upoznati sa njenim performansom The Lovers. Izvela ga je sa dugogodišnjim partnerom Ulajem. Kada se njihova ljubav gasila, krenuli su peške sa suprotnih strana Kineskog zida jedno drugom u susret. Tačka sastanka bila je mesto na kom su se rastali. Njihov kraj demonstrirao je snagu performansa da probudi empatiju i osećanja poput bilo kog drugog umetničkog postupka. Pritom, ne sme se zaboraviti na važnost pionirskog uticaja nekog stvaraoca u oblasti kojom se bavi.

 

[Lada]

Marina je nagrađena Zlatnim lavom na Venecijanskom bijenalu 1997. godine (foto scene360.com)
Prvi performans Marine Abramović izveden je u Edinburgu davne 1973. godine. Prsti na njenoj raširenoj šaci bili su povređeni vrhom noža kad god je omašila ciljani prostor između njih (performans Ritam 10). Zar ne navodi ta simbolika na razmišljenje o ceni koju čovek emotivno plaća kad u životu ponavlja poteze koji će, pre ili kasnije, dovesti do samopovređivanja? Popijene tablete za psihička oboljenja izazvale su konvulzije Marininog tela na sceni (Ritam 2). Da li nas takav performans sučeljava sa našim odnosom prema psihički obolelima i načinima na koji ih lečimo? Šta ćemo s robovskim položajem duha, koji u jeku tehnološko-kapitalističkog progresa vapi za vazduhom? Zar to nije demonstrirano kada je Marina ogoljeno stajala ispred snažnog industrijskog ventilatora, koji je onesvestio (Ritam 4)?
Malo je prostora da se ovde, pored nabrojanih, istaknu ostali Marinini radovi, ali se među pulsirajućim ritmovima posebno izdvaja Ritam 0, jedan od najpoznatijih i najizazovnijih performansa u istoriji. Poznati sociolog Stenli Milgram osmislio je veoma efikasan eksperiment 1963, u pokušaju da otkrije do koje mere su ljudi spremni da se povinuju autoritetima. Rezultati su bili zaprepašćujući. Milgram je došao do zaključka da ljudi bez problema ispunjavaju naređenja ako su kao izvršioci pošteđeni odgovornosti i kazne. Dve trećine učesnika eksperimenta, pod tako izrežiranim okolnostima, bilo je spremno da ignoriše jauke i „kazni“ glumca koji se pretvarao da je u bolovima sa 450 volti strujnog udara, dok su svi ostali učesnici išli do granice od 300 volti.

 

[Lada]

Performans Ritam 0 izveden je u Napulju (foto espreso.rs)
Nisam siguran da li je Ritam 0 iko upoređivao sa Milgramovim eksperimentom, ali Marina je kao umetnica učestvovala u nečemu sličnom 1974, „samo“ bez glume i kontrolisanih uslova. Posetiocima galerije u Italiji ponudila je potpuno oslobađanje od odgovornosti i slobodu da joj sa 72 predmeta urade šta god požele. Bilo je tu svega – od bezopasnih novina i vina, do čekića, makaza i pištolja. Tokom šest sati, posetioci su umetnicu lišili odeće, naneli joj lakše telesne povrede, neprimereno je dodirivali… Performans je prekinut kada je u nju uperen napunjen pištolj.

 

[Lada]

Za vreme retrospektivne izložbe „Umetnik je prisutan” Marina Abramović je nepomično sedela 736 sati, a izložbu je posetilo oko pola miliona ljudi (Foto: fashion.hr)
Malo je umetničkih radova koji su uspeli da ponude toliko snažan, milgramovski i hirurški ogoljen komentar o mračnim aspektima ljudske prirode. Tamo gde je nauka morala da upregne mašineriju, Marina je iskoristila samo svoje telo i originalnu ideju. Pokazala je da pojedincima nisu potrebna nikakva naređenja autoriteta da bi naudili nevinoj osobi – dovoljno je osloboditi takve ljude odgovornosti.
Magazin Complex s pravom je uvrstio Ritam 0 u deset najznačajnijih performansa u istoriji. Da Marina posle toga nije uradila ništa u životu, bilo bi to sasvim dovoljno da se njena konceptualna umetnost slavi, poštuje i upiše u istoriju. Umesto toga, očajna praksa napada na ličnost polako zamenjuje preispitivanje rada i rezultata. Mnogi se
bave kritikom Marininog lika, ali samo retki među njima imaju dovoljno obrazovanja da se suštinski pozabave preispitivanjem njenog dela. Po tom ključu ona je u očima konzervativaca postala onoliko velika veštica koliko su joj performansi snažni, pa se slobodno i s ponosom može reći da većeg (umetničkog) bauka nismo imali.

Naslovna fotografija: abc.es