Svi mi živimo!Valjda nije važno samo puko koegzistiranje...ako već ne možemo svi biti "proroci" i "vizionari", pa da nas masa sledi...bar bi trebali živeti ovaj život dostojnim čoveka i ne ugrožavati svojim bitisanjem nekog drugog. Toliko samosvesti bar možemo očekivati i od sebe i od drugih!Šta možeš očekivati od "svinje" ? Ništa. Osim da se valja u blatu...ali i da ne "vuče" druge sa sobom!
Nemam prigovora na tvoj komentar, već prihvatih dati novi komentar kako bismo, na taj način, možda, iz nas izvukli nešto suptilnije razumevanje.
Rađajući se u ovaj život i sazrevajući počinjemo prihvatati zdravo za gotovo ovaj i ovdašnji način življenja. Prihvatamo standarde i nastojimo ostvariti ih da bismo se osećali zadovoljnim i vrednim članovima zajednice.
Međutim, niko, ili retko ko, pokuša zaviriti u prošlost. Ne na istorijski način preko intelektualnog opisa i objašnjavanja već, recimo, na način kako to danas čine izvesni pojedinci. Preko regresoterapije. Uistinu, otkrio sam da je treba izbegavati, ali tada pojedinac otkriva mnoge stvari o sebi u ranijim životima i ondašnjim standardima, uslovima življenja i shvatanjima. Postoje i drugi načini zavirivanja u prošlost, na sasvim prirodan način, ali to nije tema ove diskusije.
Zavirivanjem u ranije živote otkrivamo da smo u ranijim životima znali biti i te kako srećni i zadovoljni čak bez svih ovih današnjih standarda i poimanja "dostojnog" življenja. Iako su skokovi svesti iz jednog u naredni ili čak ko zna koji po redu život, prilično mali, postoji saznanje da je skok svesti na prelomu izlaska iz humane svesti i ulaska u uzvišeno ili čisto duhovno stanje svesti tako veliko da je teško shvatiti ga iz naše humane svesti. Pojedinci, posle takve unutarnje promene više ne gledaju na "dostojno življenje" iz ranije perspektive. OPni budu zadovoljni i srećni podjednako sa malenom kućicom, pa čak i mnogo više, nego oni koji žive u najmodernijoj palati. Takav stav njihov je po mnogim, ili, svim životnim pitanjima.
Otkriva se da stvar "dostojnog življenja" je stvar stanja svesti a stvar sreće je takođe stvar stanja svesti. Odnosno, kada pojedinac prestane - tačnije, nadraste - gledati na život i procenjivati ga iz pozicije uma, i na život gleda sa pozicije čiste svesti ili čisto duhovnog nivoa, onda on vidi i razume život bez onih, programski prihvaćenih standarda koje je izgrađivao svojim umom i bez tih i takvih standarda smatrao je život nedovoljno vrednim....
Uistinu, o tom momentu ke Sokrat govorio kao o momentu, "Čoveče, znaj Sebe," (Sebe kao duhovno Biće i Sebe iz tog uzvišenog stanja svesti.
Pa ipak, da ostavim sve ovo sa strane, naglasiću ovo: WSvcaki pojedinac treba nastojati da živi život prema standardima koje je postavio sam jer će mu baš ta iskustva pomoći da nadograđuje svoju svest. Rekoh ISKUSTVA a ne sami moderni uslovi, jer iskustva podižu našu svest, nas Duše, i iz te nadograđene svesti uvek menjamo svoje razumevanje života.
Kada dosegnemo taj prelomni trenutak i saznamo nesaznajno onda ćemo, pretpostavljam, potpunije razumeti tu Isusovu rečenicu da se uzvišeno znanje ne daje onima koji su nespremni za njega. Uistinu, trenutno možda deluje bolno, jer nas pogađa, ali možda daje najbolju poruku onome kome je namenjena.
Za sada, mi znamo ono što znamo pa nam je zato i dobro tamo gde jesmo. Čak ni ta svinja ili medved, ne osećaju se ni malo nesrećnim zato što su tako lepa svinja ili medved.
Uistinu su te životinje, kao i sve ostale, predivna stvorenje pa makar se i kupale u blatu.
