Marfijev zakon

Da :)) ja sam pravi dokaz postojanja tog zakona.
Jednom sam ja tako radila od 7 do 21 h i onako umorna vracam se kuci. Umesto da udjem u svoj autobus, ja sam usla u prvi koji je naisao .... a tek kad sam bila bogu iza tregera ukapirala sam da ne idem kuci, nego ko zna gde .... i ajde jovo na novo ... stigla sam kuci, cinimi se oko 23h ... klasican Marfijev zakon
 
{LoG}:
lol, to nema weze sa marfijewim zakonom!
to je chista ljudska glupost(:
marfijew zakon je neshto drugo...
ewo retzimo, marfijew zakon je to shto ja, kad sam babitzi ispao, na plochitze nisam pao na noge ili pedu, nego na glawu...
kontash?
(:
Kliknite za proširenje...

Jesi li ti cuo za onaj M.Z ... ''ako ti jednom krene lose, budi siguran da ce i drugi put ... '' ... zar se to meni nije desilo ... em sam radila 14 sati, em sam usla u pogresan autobus .... em sam putovala do kuce 2 sata .... ipak je tu Marfi umesao svoje prstice
 
Ja kad sednem u auto i ako izadjem iz naselja kako treba bice sve ok, a ako pocnu da mi istrcavaju kucici, ljudi, da me zaustavlja policija... bice sra*a sigurno. To mi se desilo nekoliko puta i svaki put sam imao udes, ali sto je jos interesantnije uvek tudjom krivicom. Takodje imam drugara koji ima tri auta i vozao sam sva tri a kad god sam uzeo golfa od njega uvek mu je bilo nesto ili se pokvario, ili me neko udario na parkingu uglavnom sitna sra*a.
 
inscape:
:evil:
Kliknite za proširenje...
Marfijevi (i drugi) zakoni

Ako nešto može poæi naopako, poæi æe naopako.
Ništa nije lako kao što izgleda.
Sve zahteva više vremena nego što misliš.
Ako postoji moguænost da više stvari krene naopako, poæi æe naopako ona
koja æe prouzrokovati najveæu štetu.
Ako primetiš da postoje èetiri naèina na koja stvari mogu poæi naopako, pa
ta èetiri izbegneš, smesta æe se ukazati peti.
Prepuštene sebi, stvari imaju sklonost da se kreæu od zla na gore.
Kad god poðeš nešto da radiš, najpre moraš uèiniti nešto drugo.
Svako rešenje raða nove probleme.
Nemoguæe je bilo šta uèiniti otpornim na budale, jer budale su tako
inventivne.
Majka Priroda je kuèka.
Murphyjeva filozofija:
Smeši se... sutra æe biti gore.
Murphyjeva konstanta:
Materija æe biti ošteæena upravo proporcionalno svojoj vrednosti.
Kvantizaciona revizija Murphyjevog zakona:
Sve ide naopako odjednom.
Zymurgyjev sedmi izuzetak Murphyjevog zakona:
Kada kiši, onda pljušti.
Bolingov postulat:
Oseæaš li se dobro, ne brini. Proæi æe te.
Chisholmov drugi zakon:
Kada stvari idu dobro, nešto æe poæi loše.
Kada stvari prosto ne mogu poæi lošije, to se ipak dogodi.
Kad god se èini da stvari kreæu nabolje, nešto si prevideo.
Chisholmov treæi zakon:
Predloge æe drugi uvek proceniti drugaèije nego što ih shvata predlagaè.
Scottov zakon:
Bez obzira šta pošlo naopako, verovatno æe se baš to èiniti ispravnim.
Scottov zakon:
Kada se greška otkrije, a zatim ispravi, ustanoviæe se da je na poèetku
sve bilo taèno.
Finagleov zakon:
Ako eksperiment uspeva nešto je krenulo loše.
 
Finagleov zakon:
Bez obzira kakav bio dobijeni rezultat, uvek æe se naæi neko spreman da
ga:
a) pogrešno interpretira,
b) falsifikuje,
c) veruje da je dobijen prema njegovoj vlastitoj omiljenoj teoriji.
Finagleov zakon:
U bilo kojem skupu podataka onaj podatak koji je najoèiglednije ispravan,
bez ikakve potrebe za proverom, jeste greška.
Gumpersonov zakon:
Verovatnost da se nešto dogodi u obrnutoj je proporcionalnosti sa
poželjnošæu istog.
Simonov zakon:
Sve što sastaviš raspadne se pre ili kasnije.
Ginsbergova teorema:
1. Ne možeš pobediti.
2. Ne možeš izvuæi nerešeno.
3. Ne možeš èak ni prekinuti igru.
Ehrmanov komentar:
1. Stvari æe otiæi nagore pre nego što krenu nabolje.
2. Ko kaže da æe stvari krenuti nabolje?
Murphyjev zakon termodinamike:
Pod pritiskom stvari postaju još gore.
Stockmayerova teorema:
Ako izgleda lako, frka je.
Ako se èini da je frka, onda je vraški nemoguæe.
Neizrecivi zakon:
Èim nešto spomeneš...
... ako je dobro, nestane.
... ako je loše, dogodi se.
Nereciproèni zakoni oèekivanja:
Negativna oèekivanja daju negativne rezultate.
Pozitivna oèekivanja daju negativne rezultate.
Klipsteinovi zakoni:
Primenjeni na opšte inženjerstvo:
1. Prijavu patenta preduhitriæe za nedelju dana slièna prijava od strane
konkurencije.
2. Taènost datuma isporuke obrnuto je proporcionalna sa napregnutošæu
plana.
3. Velièine æe uvek biti izražene u najmanje upotrebljivom obliku. Brzina
æe, na primer, biti izražena u osminama milje za dve nedelje.
4. Svaka žica odseèena na traženu dužinu biæe prekratka.
Atwoodov korolar:
Pozajmljivanjem se knjige ne gube, osim onih koje si posebno želeo
zadržati.
Johnsonov treæi zakon:
Ako ti nedostaje jedan broj nekog èasopisa, to æe biti bas onaj u kojem je
èlanak, prièa ili nastavak koji si najviše želeo proèitati.
Richardsova dopunska pravila vlasništva:
1. Èuvaš li nešto dovoljno dugo, možeš to baciti.
2. Baciš li bilo šta, zatrebaæe ti èim ti više ne bude pri ruci.
Zakoni vrtlarstva:
1. Tuði alat radi samo u tuðim rukama.
2. Modne novotarije ne rade.
3. Ako to niko ne koristi, za to postoji razlog.
4. Najviše dobijaš od onog što najmanje trebaš.
Avionski zakon:
Kada avion u kojem sediš kasni, avion u koji želis presesti poleæe na
vreme.
Prvi zakon biciklizma:
Ma kuda ti vozio, to je uzbrdo i protiv vetra.
Prvi zakon bridža:
Uvek je partner taj koji greši.
Pravilo maèje frustracije:
Kad ti tvoja maèka zaspi u krilu i izgleda krajnje zadovoljna i vredna
ljubavi iznenada æeš morati poæi u WC.
Johnsonov i Lairdov zakon:
Zubobolja ima sklonost da poène subotom uveèe.
Boobov zakon:
Uvek nešto naðeš na zadnjem mestu na kojem si tražio.
Osbornov zakon:
Varijable neæe; konstante nisu.
Zakon izglubljenog centimetra:
U bilo kojoj vrsti konstruisanja nikakve se ukupne mere ne mogu taèno
izbrojati posle 14.40h u petak.
Zakoni primenjene zbrke:
Deo koji je pogon zaboravio isporuèiti upravo je onaj koji nosi 75%
vrednosti isporuke.
Ne samo da ga je pogon zaboravio isporuèiti, nego ga 50% vremena nisu ni
izraðivali.
"Situacija normalna - sve sjebano" jednaèine:
1. Za svaki problem zadat sa N jednaèina uvek æe biti N+1 nepoznatih.
2. Nakon što bezuspešno iscrpiš sve moguænosti, ostaæe jedno rešenje,
jednostavno i oèigledno, jasno vidljivo svima drugima.
3. Zlo nailazi u talasima.
Mikschov zakon:
Ako konac ima jedan kraj, onda ima i drugi kraj.
Zakoni programiranja:
1. Svaki dati program je u èasu kad se koristi veæ zastareo.
2. Svaki dati program više košta i duže traje.
3. Ako je program koristan, moraæe biti zamenjen.
4. Ako je program beskoristan, moraæe se dokumentovati.
5. Svaki dati program širiæe se dok ne ispuni svu raspoloživu memoriju.
6. Vrednost programa proporcionalna je težini izlaznih rezultata.
7. Kompleksnost programa raste dok ne premaši sposobnost programera koji
ga mora održavati.
Troutmanovi postulati programiranja:
1. Ako probna instalacija funkcioniše savršeno, svi sledeæi sistemi neæe
funkcionisati.
2. Sve dok program ne provede u radu bar šest meseci, najpogubnija greska
se nece otkriti.
3. Kontrolne kartice koje se nikako ne mogu složiti pogrešnim redosledom,
složiæe se upravo tako.
4. Meðusobno zamenjive trake neæe.
5. Ako je ulazni editor konstruisan tako da odbacuje sav loš ulaz, neka æe
dosetljiva budala otkriti naèin da pogrešni podaci ipak uðu.
Brookov zakon:
Ako softverski projekat koji kasni pojaèaš dodatnim ljudima, kasniæe još
više.
 
Zakoni kompjuterisanja po Golubu:
1. Mutni ciljevi projekta koriste se da bi se izbegla neugodnost procene
odgovarajuæih troškova.
2. Za izvoðenje aljkavo planiranog projekta treba tri puta više vremena
nego što je predviðeno; za brižljivo planiran projekat treba samo dva puta
više vremena.
3. Trud potreban za ispravku source-a geometrijski raste s vremenom.
4. Projektni tim gnuša se nedeljnog izveštaja o ostvarenom, zato što ovaj
tako živo odražava nedostatak ostvarenja.
Zakon Lubarskog o kibernetièkoj entomologiji:
Uvek ima još jedan bug.
Shawovo naèelo:
Napravi sistem koji i budala može koristiti, pa æe ga samo budala i hteti
koristiti.
IBM Pollyana naèelo:
Mašine ima da rade; ljudi ima da misle.
Jenningov korolar:
Verovatnoæa da hleb padne na stranu namazanu puterom upravo je
proporcionalna ceni tepiha.
Sprinkleov zakon:
Stvari uvek padaju pod pravim uglom.
Anthonyjev radnièki zakon:
Svaki ispušten alat otkotrljaæe se u najnepristupaèniji ugao radionice.
Naèelo rezervnih delova:
Dohvatljivost malih delova palih s radnog stola, upravo zavisi o velièini
dela - a obrnuto o njegovoj važnosti za dovršenje zapoèetog posla.
Paulov zakon:
S poda ne možeš pasti.
Zakon dodijavanja:
Kad nesto radiš, pa odložiš alat za koji si siguran da ti više neæe
trebati, zatrebaæe ti istog èasa.
Watsonov zakon:
Pouzdanost mehanizma obrnuto je proporcionalna broju i važnosti ljudi koji
motre na njega.
Sattingerov zakon:
Radi bolje ako ga ukljuèiš.
Loweryjev zakon:
Ako se zaglavi - primeni silu.
Ako se slomi, ionako ga je trebalo zameniti.
Schmidtov zakon:
Ako s nekom stvari petljaš dovoljno dugo, slomiæe se.
Anthonyjev zakon sile:
Nemoj silom, uzmi veæi èekiæ.
Hornerov petopalcani postulat:
Iskustvo zavisi o uništenoj opremi.
Cahnova aksioma:
Kad sve ostalo zakaže, proèitaj uputstvo.
Naèelo koje vredi za višefunkcionalne ureðaje:
Što se manje funkcija traži od nekog ureðaja, to æe ih on savršenije
obaviti.
Peerov zakon:
Rešenje problema menja narav problema.
Pravilo ažurnosti:
Kad radiš na rešenju nekog problema, uvek pomaže ako znaš odgovor.
Youngov zakon:
Do svih velikih otkriæa došlo se greškom.
Hoareov zakon krupnih problema:
Unutar svakog krupnog problema nalazi se mali problem koji se bori da
izaðe napolje.
Fettov laboratorijski zakon:
Nikad ne ponavljaj uspešan eksperiment.
Parkinsonov zakon:
Napredak nauke u obrnutoj je zavisnosti od broja izdatih èasopisa.
Voditelj istraživanja trebao bi što manje znati o predmetu kojim upravlja.
Meskimenov zakon:
Nikad nema vremena da to uèiniš kako valja, ali uvek ima vremena da to
uèiniš ponovo.
Peterov zakon supstitucije:
Pobrini se za buve, a slonovi æe se pobrinuti sami za sebe.
Freemanovo pravilo:
Okolnosti mogu naterati svestranog nesposobnjakoviæa da postane sposoban,
barem za neko usko podruèje.
Radnièka dilema:
1. Ma koliko radio, nikad ne uradiš dovoljno.
2. Ono što ne uradiš, uvek je važnije od onog što si uradio.
Zakon H.L.Menckena:
Oni koji mogu - èine.
Oni koji ne mogu - pouèavaju.
Armijska aksioma:
Svaka naredba koja se moze pogrešno shvatiti, pogrešno æe se shvatiti.
Harrisova jadikovka:
Sve dobre su veæ pobrali.
 
Puttov zakon:
Tehnologijom dominiraju dve vrste ljudi:
Oni koji shvataju èime ne upravljaju.
Oni koji upravljaju onim što ne shvataju.
Trumanov zakon:
Ako ih ne možeš uveriti, zbuni ih.
Prvi debatni zakon:
Nikad ne raspravljaj s budalom, ljudi možda neæe uoèiti razliku.
Rayburnovo pravilo:
Ako želis napredovati, slaži se.
Borenovi zakoni:
1. Kad si u nedoumici, mumljaj.
2. Kad si u nevolji, naði zamenu.
3. Kad si odgovoran, procenjuj.
Swippleovo pravilo reda:
Ko najglasnije vièe, dobija reè.
Frothinghamova zabluda:
Vreme je novac.
Parkinsonov zakon odlaganja:
Odgaðanje je najubitaèniji oblik poricanja.
Greshamov zakon:
Trivijalne stvari rešavaju se smesta; važne stvari ne reše se nikad.
Keopsov zakon:
Nikad se ništa ne izgradi na vreme niti u okviru predviðenog budžeta.
Paretov zakon (zakon 20/80):
20% mušterija pravi 80% prometa.
20% delova èini 80% cene, itd.
Paulgov zakon:
U Americi nije stvar u tome koliko nešto košta, nego koliko si kupovinom
uštedeo.
Zlatno pravilo umetnosti i nauke:
Ko ima zlato, odreðuje pravila.
Clarkeov zakon revolucionarnih ideja:
Svaka revolucionarna ideja - u nauci, politici, umetnosti ili bilo èemu -
izaziva tri stepena reakcije.
Oni bi se mogli sažeti u tri reèenice:
1. 'To je nemoguæe - ne troši moje vreme.'
2. 'Moguæe je ali ne vredi truda.'
3. 'Sve vreme sam govorio da je to dobra ideja.'
Pravilo velikana:
Kada neko, kome se uveliko diviš i postuješ ga, izgleda kao da se bavi
dubokim mislima, verovatno razmišlja o ruèku.
Segalov zakon:
Èovek s jednim satom zna koliko je sati.
Èovek s dva sata nikad nije siguran.
Millerov zakon:
Ne možeš znati koliko je bara duboka dok ne staneš u nju.
Beifeldovo naèelo:
Verovatnoæa da mlad muškarac sretne poželjnu i primamljivu mladu ženu
raste piramidalnom progresijom kad je on veæ u društvu sa:
1) svojom devojkom;
2) svojom ženom;
3) naoèitijm i bogatijim muškim prijateljem.
Beckhapov zakon:
Lepota puta pamet jednako konstanta.
Parkerov zakon:
Lepota nije dublja od kože, ali ružnoæa prodire do kostiju.
Zakon kapetana Pennyja:
Sve ljude možeš varati neko vreme, neke ljude i sve vreme, ali MAMU ne
možeš prevariti.
Steelov plagijat neèije filozofije:
Svako bi trebao verovati u nešto - ja verujem da æu popiti jos jedno piæe.
Kennedyjeva konstanta:
Ne šizi - vrati.
Jonesov moto:
Prijatelji dolaze i odlaze, ali neprijatelji se gomilaju.
McCaughryjev dodatak Jonesovom motu:
Da bi stvorio neprijatelja, uèini nekome uslugu.
Hartleyev zakon:
Nije teško konja dovesti na pojilo, ali postiæi da pliva leðno, e to je
veæ nešto.
Matschov zakon:
Bolje imati užasan kraj nego užase bez kraja.
Termanov zakon inovacije:
Ako želiš da ti atletska ekipa pobedi u skoku uvis, naði jednoga koji moze
skoèiti dva i po metra, a ne petoricu koji mogu skoèiti po pola metra.
Trischmannov paradoks:
Pametnome lula omoguæuje da razmisli, a budali da nešto strpa u usta.
Zakon opažanja:
Izbliza ništa ne izgleda tako dobro kao izdaleka. Ili - izdaleka ništa ne
izgleda tako dobro kao izbliza.
Newtonov slabo poznati sedmi zakon:
Bolje vrabac u ruci nego iznad glave.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top