MARFI I JA NA GROBLJU

Pronadjoh, pre par godina napisano svejedno, i sad me zaokuplja, ponekad i sanjam, pa da vam ispricam. Inace, Marfi je moj verni pratilac gde god da krenem, jeste da ga nikad ne vidim, ali se on potrudi da ga "vidjam", skoro redovno:zper:

-------------------

Sanjala sam moju baku, i resim da s posla odem pravo na groblje.
Kupim u gradu cvece, svece, jos ponesto i krenem.Idem na glavnu kapiju kao i uvek, a tuga me vec grabi za gusu. Ttesim da cu je bar videti na slici na spomeniku, poljubicu "je", ispricacu joj to i to (ako ne bude nikog u blizini, nije zgodno)...

Za kvaku od kapije- nista!


Nemoguce da je zakljucana?
Nikad nije bila, ili bar ja ne znam.Pokusavam ponovo.
Nista!
Da se vratim skroz okolo, da pokusam s malim kapijama, ali ako je ova velika zakljucana, zakljucane su sve.

Opet cimam bravu, nista!

Sta sad da radim?!

E, neces majcin sine, uci cu , makar preko kapije. Ali, kapija povisoka (od kovanog gvozdja pa jos sa siljcima) nece moci...

Pogledam onaj zid, od opeke je, nije bas previsok, cim mogu da vidim spomenike, i u trenutku odlucim. Obazrem se okolo, nigde nikoga, prodje neki auto, sacekam i navalim. Na ogradu (gore je ravna povrsina) prvo stavim cvece, svece, kesu "s ponudama" propnem se na prste, dohvatim se rukama za vrh vidim da bi islo lakse da mi ne smetaju cipele. Klizaju. Dobro, nije to problem. Otklizam ih s nogu, ideeeeeemo:super:

Penjem se i Boze oprosti, psujem :rumenko:. Nekako se uspentram, cujem iza mene ulicom, neki auto prodje, malo uspori i nastavi, ali, jedan stade.

Boze, spasavaj

Aplauz:" BRAAAVO":eek:

U momentu sedam na vrh zida okrenuta ulici i pogled mi pade prvo na cipele, (ni Nadal ih onako ne bi upario) i dva momka tapsu i smeju se.
Sta cu sad, majko (i bako), da se "vratim" po cipele i da im pruzim jos jednu sansu za smeh, nece da moze!

Zapovednickim glasom (sta mi bi) kazem: Budite ljubazni i dodajte mi cipele, smesta(a oni cipele nisu ni videli):rtfm:

Izadjose iz auta, ja sedim na vrhu ograde, cekam, sta bhi drugo. Zaustavi se jedan auto. Zena za volanom u cudu posmatra ocigledno spremna da priskoci u pomoc, misleci (valjda) da su me ona dvojica spopala i da sam pobegla na grobljansku ogradu(nema mnogo smisla, ali, nema mnogo smisla ni u sceni koju posmatra).

Pokusavaju (narocito onaj plavac) da se prave pametni: Te- bio je to lep prizor, mogla bih da ponovim, te...Onaj drugi crngalija (mora da mu je i dusa crna) kaze: "Sad cemo da pokupimo cipele, pa ti osta bosa" (leleeeeeeeeeee, gde mi je bila pamet kad sam ih sklizala)!

O, majko (i bako) moja:dash:

Kazem "stalozeno", da ovo nije mesto za zavitlavanje, nije mesto za segacenje, ovo je groblje, i ja sam posla na groblje (sto je vrlo ocigledno) a neka kretencina je zakljucala kapiju, i...

Zena priblizava auto ogradi, kad se ona dve nekrstene duse:aha: smilovase (zbog nje), crni sa crnom dusom podize cipele, bukvalno oteh: Hvala(procedih kroz zube), mahnuh zeni, napravih salto mortale preko ograde: Na sve cetiri!!!

"Ti to pade, mala"?!

Jok, ti si, brzo se podigoh ( nesto mi se sve cetiri krive) skidoh svoje stvari sa ograde ali ne mogoh da otrpim: Sram vas bilo, ovo je groblje (nije valjda, opet smeh), ugrizoh se za jezik, obuh cipele na dve od "cetiri" posto sam toliko i imala (cipela) i konacno krenuh tamo gde sam i posla. Putem kojim se redje ide, ali, sve je dobro sto se dobro svrsi. Bar sam tako mislila, zaboravivsi na mister Marfija:roll:
---------------
NIgde nikoga , sedim podno groba, upalila svece, stavila cvece u vazu,poljubila sliku, i pricam tako kao navijena, placem, lakse mi...
Vreme kao da je stalo, tuzno..

.Posmatram okolo, i nesto me strecnu.:huh:

Gledajuci s puta, mogli su se videti spomenici (gornji delovi) ali, nisam znala da je s puta i vece uzvisenje, s ove strane, nema sanse. Ne mogi mogu ni dohvatiti vrh.

Boze, sta cu sad?
Da pozovem koga mobilnim, ostao u autu u torbi...

Pa, u najgorem slucaju, sedecu kod bake na grobu, pojescu sve sto sam njoj donela, i cekacu, mora neko proci, doci, naici, doleteti, sta god..

Poce kisica...Ne vredi, moram napolje!

Ogledam se okolko ne bih li videla kakvu klupicu, sve zabetonirano, sunjam se izmedju grobova, (prastajte meni gresnoj) pazim da bas ne stanem na neciji nadjoh nesto sto bi moglo da posluzi. S tugom mahnuh ka bakinom grobu, prislonih ono nesto uz ogradu (cipele sam vec natakarila na vrh, koga su guje ujedale...).. Istog momenta se otvori kapija i dve starije zene ulaze a cegerima, kako me ugledas, vrisnuse.

Vrisnuh i ja!!!

Jedva im ziva objasnih da se nisam povampirila, da sam ja posla na groblje (opet), kapija BILA zakljucana, i...

O, jadnice nasa (obe uglas) malopre je otkljucao cuvar, kaze da je ukraden jedan spomenik, bila i policija...

I, nastavljaju (dok ja vracam "klupicu"): Mogla si pasti i slomiti vrat, dete drago!

E, tako necem DOBROM, danas nisam mogla da se nadam:sad2:

(Biljana)

Pogledajte prilog 320378]
 
Kliknite za proširenje...
Poljubac i pozdrav za sve koji su procitali i ostavili komentar:)
Taj Marfi kao da je zaljubljen u mene, iako zna da ja nisam u njega (metafora, naravno), volim kad mogu da mu doskocim, Priznajem da neka on mene poklopi, ali, ja se bez borbe ne dam ni poklopiti.

Ima destine takvih slucajeva, ja cu SAMO ZA VAS nekoliko samo - bilo bi malo mnogo da pisem sve, i tako divnu i dragu publiku smaram, za sve VAS, pojedinacno, zajedno :heart::
:zag:
 
Poslednja izmena:
Ipak cu ostaviti nekoliko "notica", tek da vas nasmejem i uzvratim za paznju, mada nije uvek bilo za smejanje, naprotiv:)

MARFI I JA, NOCU PUTUJEMO U PETKOVICU

Nije vazan ni povod ni uzrok, ali, sta mislite kako biste se osecali da jednog jutra u pola pet (4,30) na Uskrs, krenete autom u manastir Petkovicu jer ste obecali divnoj zeni da cete doci...itd.itd..
Da ne opisujem kud prodjoh, nije to daleko od Sapca, vozim, stizem tamo gde put krece uzbrdo ka manastiru (svuda mrak, mestani spavaju snom pravednika), i pomislim: Dobro, ja se mraka ne bojim, znam put, ali nije bas prijatno...

Samo sto sam se uspela ni 200. m. nema cini mi se, vidim da se jedan auto odvojio od glavne (i u tom mestu jedine ulice) i krenuo za mnom. Majko mila, Hriste sveti, ko je ovo, je li ovo moj kraj ili sta?

Ubrzam, ubrza i auto, usporim spremna da ne stradam bez borbe, uspori i taj neko ali ne prilazi...Opet ubrzam, ubrza, pokusam malo da skrenem da mu dam prostora da prodje, noc je, ako se strmeknem niz, tesko da ce me u roku od dva dana pokupiti...

Nista, ne zaobilazi, dodam gas koliko se moze i kazem sebi: Pa, da vidimo, bez borbe se necu predati, doda gas!
Leleeeeeeeeee!
I tako se cerasmo nocu po Ceru do samog manastira, jedva uvezoh auto, noge i ruke ne osecam, srce preskace , vodeeeeeee, dajte mi vodeeeeeee...

Kad, atuo koji me pratio ulazi u dvoriste :eek:parkira kraj mene zamukle.

.IZALZI POP!!!

Osmehnu se i kaze; Hristos Vaskrese:dash:

Pokusavam da makar mrndeknem prigodan otopzdrav, a onda pukoh:
Pa, Vi mene zamalo da ubijete na putu, pa ja ziva nisam, pa (majka Igumanija izlazi pomalo zapanjena), pa, pa....Valjda se pretvorih u patku, osim pa, pa, ne mogu nista drugo ni da proslovim.

PA (ahaha) kaze on, ja sam isao za Vama, vidim da ste zensko, pa da Vam se nadjem, noc je, put nezgodan, nisam imao nameru da Vas preplasim, i ja sam dosao istim povodom, bez mene ne bi moglo, pa

Pa, pa, pa...more, oce, dzaba Vam bilo, pa vi, pa, pa, pa, pa...:zcepanje:

Majka Igumanija: PA, sta to bi, pa, mislim, jadno dete, pa....:lol:
 
Poslednja izmena:
MARFI I JA U ZALEDJENOM BEOGRADU

Ne smedoh autom a moram stici na vreme, autobus Bog mu dao pravo prevozno sredstvo Sabac-Beograd, a poledica, sto se kaze- dumres..

S autobusom nema problema, stigoh, uzela bih taxi ali moram nesto da kupim, krenem tako, vidim padaju, krive se, drze se jedni drugih, kukaju, ja nekako "vozim" kao da poledica ne postoji. Kazem sebi: Ma, sta oni znaju, ja ovako predjem Savu kad je zaledjena (doduse jednom i tad sam dobila batina od tate, a on je pao, ja nisam:::)...

Bogami, postaje naporno, pokupovah sto htedoh, zazstavih taxi ponosna kao paun, stade, ja za bravu, noge iskliznuse, slozis se kraj auta kao vreca! Pokusavam sva zapanjena da prionem i dignem se da se ponovo uhvatim za taxi, ne vredi. Kad, covek neki progovori: Gospodjice (hehe), sta to bi?

To sto bi, a vidite i sami. Covek me podize, kupi torbu, i ostalo, i pomaze mi da udjem: Boze, ja sam pomislio da sam poludeo, da mi se pricinilo. Covek u vecem shoku od mene same. Vozio je najmanje pet minuta dok se setio da me pita GDE da me odveze, ja sam potpuno iskreno rekla: POJMA NEMAM...

Onda je on stao, okrenuo se da proveri (valjda) da li on stvarno nekoga vozi...Naravno, na kraju se sve sredilo, stavise, dosao je po mene kad se poseta zavrsila...Oboje smo bili belji od snega, mislim da me jos uvek pamti, nesrecnik. Dao mi je vizit-kartu, imam broj telefona, ali, mozda ga angazujem u prolece, leto, jesen, zima povezana sa mnom, sigurna sam de ne dolazi u obzir:lol:
 
Poslednja izmena:
Izvinjavam se, nije bas "lepo slozeno" kao prvi Marfi, ali kucam u jednom dahu - sto bi se reklo:)

MARFI I JA BEREMO KUKURUZE U NEPOZNATOM SELU

Krenem put Loznice ali se odvajam na ulazu u Stitar - desno, a put razrovan, radovi u punom jeku, masine, pa nas saobracajac usmerava na sporedne puteve, ja jedva da znam i glavni kako treba. Vozim a jesen puna zlata, to kukuruzi kao dukati, voce... orasi kraj puta, kako divan prizor, ali,nemam vremena da se divim bogatoj Macvi, te nastavljam. Vozim i vozim, skrenuh desno na neki kolski put, sve mi se cini da moram ici desno. Ama,gde sam ja ovo?

Naidje neki covek (neka mi Bog oprosti) kao da je strasio vrane u kukruzu, ali, sta to mene briga, pitam ga kako da stignem tu i tu?

- Idite levo , a pokazje DESNOM rukom:eek:

Probam ponovo: Izvinite nisam Vas cula?

Levo, levo i opet pokazuje DESNOM rukom:rtfm:

Vidim da od njega (a ni mena hleba nema) produzim PRAVO...Vozim, vozim, odavno sam trebala biti gde sam posla, ali ja ne znam ni gde sam u tom trenutku, ne znam:besna:

I, tako...

Prodjoh pored nekog dedice, trese ohahe, bebica u kolicima malo podalje (cuva deka unucicu) i samo okrznu pogledom auto (posle sam shvatila zasto) te nastavi da trese.

Nepunih 300. m. ja pred nekim kukurizistem, puklo polje u nedogled, a iza CER:eek:

Aaaaaaaaa, sta je ovo, Bogo moj?!!

Uzeh mobilni da se javim tati (nekako me i danas vuce da se njemu javim kad sam u skripcu) - tako i tako, kazem, kad: Dobro, sine, jesi li ti posla gde si posla, ILI DA BERES KUKURUZ POD CEROM:dash:

Znam da se sali da me ohrabri, kaze, pitaj tog dedu sto trese orahe i javi se...

Tako i uradim:
-Pa znate li vi gde ste?

Nemojte mi reci, samo mi recite KAKO DA STIGNEM TU I TU, a suze vec pocinju da kipte.

-Nemojte plakati, okrenite i idite pravo ima s desne strane policijska stanica (a), udjite, oni ce vam pomoci, ja bih, ali cuvam unuku!
I, ubaci dzacic oraha u auto, ma necu deko, hvala Vam do neba na pomoci!
Neka, neka,od njih se moze svasta, kolaci, strudla SRECNO (zar)?

Ne mogu da opisijem kako sam zapanjila tri dzina koji su sedeli pol.ispostavi, dvojica igraju sah, jedan kuva kafu, dok sam ih objasnila onako unezvereno i nesuvislo,prodje pola sata, Kazem: Vi mene sprovedite, stavite mi lisice, ukljucite sirene, radite sta hocete, ama sta god (smeh sam se pravila da ne cujem):zper:

Kazem onom sto je seo na moje mesto i preuzeo volan (a peva: Gde si posla sa cvetom u kosi) Nije cvet, ovo je list od oraha, hocete li koji?

Ne,hvala, MENI TO JOS NIJE POTREBNO:zarja:

---------------
Kasnije tog dana, i svekrva i mama su mi rekle gledajuci one orahe: Pa, nije lose sto si zalutala:pljus:

Laku noc, moji dragi:heart:
 
Poslednja izmena:
Dobra dan, Aribi, dobar dan Ljice milo:)
Drago mi je da sam vas nasmejala, a da nisam pisala na brzinu, kasno nocu, tek bih...

Hocu da kazem ta prica sa manastirom Petkovica, ima svoju pozadinu u smislu kako sam postala bliska s majkom igumanijom, to je veoma tuzna prica, ja sam je napisala i ostavila na Knjizvenosti cini mi se, istinita prica, mogu da prenesem i na Blog ako neko nije procitao, svojim recima sam prepricala: Svadba bez Darinke.. Po toj prici, ona se tamo zamonasila zbog nesrecne ljubavi, tamo je i umrla, sahranjena je tamo bez obelezja (to je bila njena zelja), i tragom te price...Postoje dva (valjda) neobelezena groba, lepo ih odrzavaju, uostalom, ko tamo jednom ode, zna na kakvo gostoprimstvo ce naici, kako je sve uredjeno, sredjeno..

Inace, kad sam krenula za Uskrs, jeste bilo pola cetiri ujutru, ali mrak,i samo da je taj veseli svestenik kreno pet minuta pre mene, a ja nisam videla bas auto ni ko je u njemu, krenes uz Cer, noc, vidis da je za tobom iznenada krenuo neko, upaljeni farovi...I, na kraju krajeva, nije imao zlu nameru, naprotiv, ali, ja nisam znala ko je...Kad sam stigla i shvatila, pocela sam pa-pa-pa-pa-ti, i on je, i majka Igumanija, u jednom momentu se cinilo da su patke izasle iz svog "boravka"
Bilo je zarazno:zcepanje:
Oprosti Boze:rumenko:
 
Sto se tice nesrecnog taksiste, pa sta bi bilo ko pomislio da ga neko zasutavi, kroz prozor se nagne lice plave duge kose, ocurde krupne pa jos izbecene ( nasledila od oca), virne i nestanr u momentu, je li sanjao ili nije, neko "preskazanje" daleko bilo?
Ili,kad to nesrecno "predskazanje" prodje pola zaledjenog Beograda i nigde ne padne, docepa se brave od taxija i tu padne, eeeeeeee:mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Sto se tice "branja kukuruza pod Cerom" i pomoci policajaca, to je bilo (kad s ove distance razmislim) bolje od svih Caplinovih filmova samo s tonom:)
Kako se ljudi zapanjili, ja nesto bejah i rascupana, u kosi ogroman list od oraha (to sam "videla" kad je onaj zapevao - kud sam posla "sa cvetom u kosi", a krenula sam nekako ovako: Ja sam posla...isla..onda sam pitala..desna ruka leva rec...deda je maltio orahe...kukuruz...Cer...
"Je li vama dobro"?
Joj, jeste, joj sto mi je dobroooooooooo, kukuuuuuuuuuu, hocu da padnem u nesvest koliko mi dobroooooooooo!
"Je li vas neko napao, ovaj..."
Sto mene neko da napadne, ne razumem, sto bi mene neko napao?!
"Pa, dete bozje, sto ne bi"- tek onda ukopcah, i sad razmisljam da sam bila prisebna (pa, i bezobrazna) i rekla: Jeste, MARFI me napao:lol:

Sta?
"Kako je izgledao, koliko je bio visok, plav, crn, gde vas je napao":rotf:

Da im vratim sto su se smijuljili kad sam rekla, da rade "sta hoce" samo da me izvuku iz ove "nedodjije", nanu li im musku sto bi rekle Radoviceve akterke Zenskih razgovora:lol:
 
Poslednja izmena:
Bravo !
Hvala !
Hvala i za ovo : "nanu li im musku" !

...evo u ime Marfija , moje ime i svih onih "nanu li im musku" , pozdravljam te sa jednim buketom prolećnog sveća :

DjURDjEVAK-Convallaria-majalis-sadnica_slika_O_15288277.jpg


...pa ako ovog proleća Marfi te zavede , putem podno Cera ; kažu da u zatrpanim rovovima u kojima izginuše divni momci - junaci našega roda ; tu u zelenoj travi , ispod otpalog hrastovog , suvog granja , cvate đurđevak.....i to , nije običan cvet ; i to nisu obična vremena, kad on cvate, i to ne vidi svak ....jer za taj đurđevak se priča , da se snjim nama pretkazuju duše tih mladića - nevinih i čednih momaka, junaka koji ne stigoše u junaštvu ni porod da ostave...... kažu , Sv. Georgije čuda čini, na zemlji gde ovi izginuše...pa ako imadeš sreće , da ti se predskažu junačke duše , ti naberi buket i ponesi sa sobom...zato i cvaju te duše , da ukrase i ispune blagorodne ženske ruke....
...jošte kažu, za ove na Ceru , da izginu sve čovek do čoveka i junak do junaka , a osta samo ovaj okot muški , sa obe desne il obe leve ruke , što na ramena ima zunzarske i balegarske glave : "nanu li im musku" ništačku - gmaznu... a i ja , bejah , rekao bih kao i svi ostali , od tog roda naninog...
...dobro , neka , tako bi pa šta možemo mi muški - nanini ...nego , kad se sproleća nekim slučajem vineš u neko putešestvije , evo podsećam te da poneseš nešto ovakovo , da povratiš prisebnost i preduprediš patkanje....pa,pa,pa pojedi makar čokoladu !

5100c7085b26e526d3d46c493e7ff7dc_view_l.jpg


Pozdrav , imnogo se izvinjavamo , mnogo ! Pa izvinte !
 
Poslednja izmena:
Nemoj se izvinjavati, izvinjavam se ja sto sam SAMO citirala Duska Radovica, odnosno Zenske razgovore, gde nista ne pise o onome sto ti pises (a ocigledno sam ja skrivila), nego prosto na saljiv nacin prikazje odnos zena-muskarac u ljubavno-bracnim i svim drugim odnosima.

Izvinjavam se sto moja majka ne zna gde joj je grob oca koga su odveli partizani a ubili cetnci i bacili negde u neke azbukovacke rupe i jaruge, sto je moj brat od strica koji je za vreme bombardovanja tri meseca bio u PVO i u svojoj 43. godini doziveo otvorenu operaciju na srcu, sto je moj pradeda bio skoro ubijen od batina kad je glasao kako se nekima tada nije svidjalo...

Izvinjavam se sto mi je deda bio premlad 41. pa nije ucestvovao u odbrani svoje zemlje, otac rodjen posle rata, izvinjavam se za sve pobijene, izgleda MOJOM krivicom..
Izvinjavam se sto sam pozelela da se malo nasalim na svoj racun, da se nasmejem, po mogucustvu i druge, obecavam da cu ovde prekinuti...
Molila bih Ljilju da me uputi kako da obrisem sve priloge na ovoj temi, osim tvog...
Prastaj, prijateljima se prasta cak i onda kad to prestanu biti i kad ostanu nemocni pred nezasluzenim i nicim izazvanim besom, mrznju cu prevideti, greh je moj...
Svako dobro!
 
...ne diraj ništa... i ne izvinjavaj se...blog je fantastičan...
...ja sam se malo poigrao ( i verovatno sam preterao ) sa onom dimenzijom iz filma Sveti Georgije ubija aždahu...pa tu provejava ona teza , da u ratovima izginu sve veliki ljudi , a ostane škart da rađa decu i gradi državu...odatle datira to , ta psovka... ako sam preterao , ja zbog lepih priča izbrisaću deo komentara...a ono za đurđevak i dušama neću...molim te oprosti...hteo sam to malo da produbim onako na svoj način...izvini....!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top