(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MANJE ZELENA
Znaš......
za nedostajanje ne postoje reči,
bar ih ja sada ne mogu naći
a kažu da baš dobro rečima baratam
Pa ću ovako......na moj način reći
Nedostajanje je osećaj praznine....
kao da sam šuplja
pa na sve strane duva kroz mene......
ili sam skroz zatvorena
kao čvrsto namotano klupče vunice.
Nedostajanje je kada nemam
Tvoje ruke da se ušuškam
U kasne sate kada mi san napokon dodje
Pa i sad kad dodje razbije ga prazna postelja
Jer nema ruku da ga dočekaju.
Nedostajanje je kad ujutru pijem kafu sama
Tv i ne uključujem jer je to tvoj resor
Ha.....Meš uporno seda izmedju naših fotelja
Da se mazi posle doručka......
Nedostajanje je kada mu samo moje ruke nisu dovoljne
Te odlazi skrušeno da se smota u krug i spava.
Nedostajanje je kada me ne voziš na posao
Ne dovoziš s posla
Kada nema reči i ćutanja naših
Uz prvu kafu ćutanje
Uz drugu kafu reči
Uz sve ostale kafe mešano...već kako nam naidje
Nedostajanje je
Kada mogu da radim i kuckam po ovoj tastaturi dokle hoću
A ti ne gundjaš kako ti smeta njen govor
Dok gledaš nešto na našem jeziku
Pa ja prestanem tada da radim
Onda ja biram da kuckam kada je nešto na stranom jeziku
A ti utišaš da meni ne bi smetao govor
Znaš da mi reči smetaju kad radim
Nedostajanje je i kada te psi traže
Smene već odavno znaju
Ali ovo nisu smene i oni to takodje znaju
Nedostajanje je kada telefonski razgovori
Zamene dodir i osećaj samoće popune makar na kratko
Ili ga pojačaju svesnošću da držim slušalicu u ruci.
Nedostajanje je i kada milion puta pogled mi padne
Na tvoje papuče u hodniku
I kada nema osmeha u dnevnoj sobi
I ona tvoja fotelja zvrji prazna
I sve ruže sam morala da sredim sama
I hiljadu drugih sitnica koje čine nas
Nedostajanje je i kada sa decom pričam
Pa te pominjemo u razgovoru
I svuda si ti.....i svuda sam ja
Svuda smo mi.......to baš lepo zvuči je l’da?
Sva sam troma i teška
Ne radi mi se ništa i nemam volje
Nekako sam sva tiha.....
Sama sebi delujem kao slika.
I ne ide mi se medju ljude
Sva sam ....pa... sama u sebi
Tišina neka zasela u meni
Ma......samo sam setna.
Znam da tako mora
I ne kukam ti, ne žalim se
Znaš ti mene.....ćutim i radim
I osmehom oko sebe kadim
Samo....eto... napišem.......
koliko mi nedostaješ
Valjda me malo uhvatilo
U ovo kišno veče jer......
Ide još jedna manje zelena noć.
Napisano sad......u još jednom vremenu čekanja
