Kada smo planirali venčanje, moj budući muž je odveo mene u jedno predivno mesto - pravoslavni ženski manastir iz 13. veka, sakriven u zelenilu kestenja i voćki na jednom od bregova u okolini Grocke. To je jedno tako lepo i mirno mesto, na kojem ti duša odmara, kadgod dođeš, ma sa kakvim brigama i problemima... Sama atmosfera deluje smirujuće, a naročito prizor skromne kamene crkvice u mediteranskom stilu, koja viri među krošnjama trešanja, oraha i kestenja. I nakon venčanja bismo često dolazili tu, a kada bi došlo vreme da krstimo dete, za nas nije bilo dileme - samo u Rajinovcu. Ovaj manastir prelepo izgleda u svako godišnje doba: bilo prekriven snegom, ili utonuo u cvetajućim voćkama, u letnem zelenilu, pa i zlatnim jesenim danima - jednako leči dušu i raduje oko...
U nedelju smo opet bili tamo, krstili smo našeg najmlađeg sina. I smem da kažem da je to bilo jedno od najlepših iskustva za sve prisutne. Sveštenik je obavio ceremoniju tako srdačno i lepo, da je moj majušni, malo više od mesec dana star sinčić jedva zaplakao, a drugarica-katolikinja je odlučila da svoju decu isto krsti u ovom manastiru.
U nedelju smo opet bili tamo, krstili smo našeg najmlađeg sina. I smem da kažem da je to bilo jedno od najlepših iskustva za sve prisutne. Sveštenik je obavio ceremoniju tako srdačno i lepo, da je moj majušni, malo više od mesec dana star sinčić jedva zaplakao, a drugarica-katolikinja je odlučila da svoju decu isto krsti u ovom manastiru.