Videh smeđeg Anđela gde se moli
kao dete sin u vapaju za majkom
sa strahom i nadom u očima sjajnim
u rasporedu južnih zvezda neba
za naš vid ugasnuo u sveopštem mraku
kada je nebo dodirnulo crnu zemlju
zdrava kost se prelomila u slanu ranu
srce izgubilo hrabrost, duša smiraj
Videh smeđeg Anđela gde se moli
kao crna nevesta i obeščašćena devojka
da nas primiš i oprostiš nam
Ti koji znaš da primaš i opraštaš
i svak´ ožiljak izlećiš u duši
Videh smeđeg Anđela neba
kako na drvenom razboju sudbine
tka platno s hiljadu mrlja
koje liče na rasuto zvezdano jato
na pobacane rascvetale crvene božure
kao krv na žrtveniku gde se odrubljuju glave
kao hiljade devojačkih zenica iskopanih
za košulju golog tela čoveka
za povoj novorođenčeta
za grumen blatnjave zemlje u ustima
i hleb crni tvrdi u rukama
Pokri nas samrtnim pokrovom
gorke i sustale
niz ovo polje poraza i neba
