Мало више о песмама које слушамо

[Sensei]

Мислио сам прво да уденем ово у неку од многобројних тема са музиком, али ценим да је боље да кренем нову тему.

Песме са причом и по могућству преводом ако је испевана на страном језику.

'Суморна недеља' (мађарски: Szomorú vasárnap ), позната и као 'Мађарска песма о самоубиству', популарна је песма коју је написао мађарски пијаниста и композитор Rezső Seress и објављена 1933. Оригинални текст је био под називом „Vége a világnak “ (Свету је крај) а говорио о очају узрокованом ратом а који је завршио тихом молитвом о гресима људи. Песник László Jávor написао је властити текст песме под називом Суморна недеља, у којем главна личност жели починити самоубиство након смрти вољене особе. Потоњи текстови постали су популарнији, док су први у ствари били заборављени. Песму је први пут на мађарском језику снимио Pál Kalmár 1935. Gloomy Sunday је на енглеском језику први пут снимио Hal Kemp 1936., а текст је написао Sam M. Lewis, а исте године је снимио Paul Robeson , на текст Desmond Carter . Песма је постала позната у великом делу света који говори енглески језик након објављивања верзије Billie Holiday 1941. године. Левисови текстови помињали су самоубиство, а дискографска кућа описала га је као 'Мађарску песму о самоубиству'. Постоји урбана легенда која тврди да су многи људи починили самоубиство слушајући ову песму.

Тужна је недеља

Недеља је суморна,
моји сати су без сна,
најдраже сенке
са којима живим немају броја.

Мало бело цвеће
никада те пробудити неће,
не тамо где те је црна кочија
туге одвела.

Анђели ни не помишљају
да те икада врате,
Да ли би се наљутили
ако бих ја легао крај те?

Тужна је недеља.

Суморна недеља,
са сенкама сам је провео.
Моје срце и ја одлучили смо
да све то прекинемо.

Ускоро ће бити свеће
и молитве које су тужне, знам.
Нека не плачу,
нека знају да радо одлазим.

Смрт није сан,
јер у смрти грлим те
и с последњим дахом моје душе
благосиљам те.

Тужна је недеља.

Сањао сам, само сам сањао
Пробудим се и нађем те како спавађ
Дубоко у срцу, драга

Драга, надам се
да те мој сан никада није прогонио.
Срце ми говори
колико сам те желео.

Тужна је недеља.

 

[Sensei]

и оригинал на мађарском

Szomorú Vasárnap
Szomorú vasárnap száz fehér virággal
Vártalak kedvesem templomi imával.
Álmokat kergető vasárnap délelőtt,
Bánatom hintaja nélküled visszajött.
Azóta szomorú mindig a vasárnap,
Könny csak az italom, kenyerem a bánat.
Szomorú vasárnap.

Utolsó vasárnap kedvesem gyere el,
Pap is lesz, koporsó, ravatal, gyászlepel.
Akkor is virág vár, virág és - koporsó.
Virágos fák alatt utam az utolsó.
Nyitva lesz szemem, hogy még egyszer lássalak.
Ne féj a szememtől, holtan is áldalak...
Utolsó vasárnap.

 

[Black_star]

u kako bi bonko zvogdan ovo razvalio..

 

[Baudrillard]

Rej Manzarek, nekadašnji muzičar i član kultnog benda "The Doors", objasnio je kako je nastala čuvena balada "Riders On The Storm".

Prema njegovim rečima, sve je počelo kad se u studiju sa gitaristom Robijem Krigerom "igrao" na njegovoj "tvang gitari". Džim Morison je uleteo na probu sa rečima za pesmu. Manzarek je odlučio i da dodaju pomalo džeza, kako bi baladu učinili još mračnijom.

Onda je u studio ušao i Džeri Šef i mislio je da je nemoguće za njega da to ostvari na bas-gitari, ali Manzarek ga je ubedio.

- Bilo je tako jednostavno, a veoma je dobro zvučalo i bilo mi je lako da izvedem na klavijaturi. Pojedini tonovi zvuče kao kiša i grmljavina. Zvučalo je kao da pada kiša u pustinji, što je i opravdalo naziv "Riders On The Storm" - kaže Manzarek.

U snimku, Manzarek uživa dok priča o stvaranju ovog muzičkog klasika, i peva pesmu, ali jedva da može da se uporedi sa Morisonovom načinom izvođenja.

- "Riders On The Storm" sadrži "seme" Morisonove ideje za film o stoperu ubici, ali nije želeo da se na tome završi. Pesma je bila suviše očaravajuća i suviše lepa. Kao da je predstavljala predskazanje za njegovu smrt. - rekao je Manzarek.

Morison, u trenutku snimanja pesme, znao je da ide u Pariz, a mi znamo da se iz njega nije vratio. Tamo je i sahranjen na groblju Per Lašez, a svake godine stotine hiljada ljudi obiđe njegov grob.

Spojler

Jahači kroz oluju

Jahači kroz oluju
Jahači kroz oluju
U toj kući smo rođeni,
U ovaj svet smo bačeni
Kao pas bez koske
i glumac bez uloge
Jahači kroz oluju

Ubica je na drumu
Njegov mozak podrhtava poput žabe
Uzmi dug odmor
i pusti decu nek' se igraju
Ako povezeš tog jahača
Divna familija će umreti
Ubica je na drumu, daaa

Mala, voli svog čoveka
Mala, voli svog čoveka
Uzmi ga za ruku
i nateraj da shvati
Da svet zavisi od tebe
Živećeš većno
Moraš voleti svog čoveka

Vau!

Jahači kroz oluju
Jahači kroz oluju
U toj kući smo rođeni,
u ovaj svet bačeni
Kao pas bez koske
i glumac bez role
Jahači kroz oluju

Jahači kroz oluju
Jahači kroz oluju
Jahači kroz oluju
Jahači kroz oluju
Jahači kroz oluju

Олујни јахачи (препев)

Олујни јахачи,
Олујни јахачи,
У кући рођени,
У свет су бачени.
Као изгладнели пси,
К'о сиромашни глумци,
Олујни јахачи!

Ево друмског убице,
Ум му је као у жабе.
На одмор отиђи,
Деца ће се играти.
Ако њега провозаш,
Погинућеш, ти то знаш.
То је друмски убица.

Мала, воли свог момка!
Мала, воли свог момка!
За руку га узми,
Фино му објасни.
Свет о теби зависи,
Нећемо ни умрети!
Мораш га волети!

Вау!

Олујни јахачи,
Олујни јахачи,
У кући рођени.
У свет су бачени.
Као изгладнели пси,
К'о сиромашни глумци,
Олујни јахачи!

Јахачи олује!
Јахачи олује!
Јахачи олује!
Јахачи олује!
Јахачи олује!

 

[Baudrillard]

Obrada pesme “House of the Rising Sun” grupe The Animals otvorila je put folk-rocku, bila je prva “ne-Beatles” pesma na američkom broju 1 i inspirisale je Boba Dilana da uzme električnu gitaru… Ali, producent Miki Most baš nije verovao u nju. Barem ne u početku.

Most, koga je Džef Bek zvao “producentom za kokice”, tražio je lako pamtljivu hit pesmu ta The Animals. Oni su hteli nešto drugo.

– Tražili smo pesmu koja bi privukla pažnju ljudi – rekao je kasnije pevač Erik Bardon Rolling Stoneu. A bilo im je hitno, jer je trebalo krenuti na turneju s legendarnim Čakom Berijem.

– Trebalo je nekako “ukrasti šou” Čaku, oduvati ga sa scene – ispričao je bubnjar Animalsa Džon Stil, prisećajući se svojih razgovora sa basistom Česom Čendlerom.

– Ali to je bilo nemoguće – ispričao je gitarista Hilton Valentajn za Uncut 2013. – Želeli smo da uradimo nešto mirnije i sporije.

Rešenje su pronašli isprobavajući staru narodnu baladu o devojci koja ne može da pobegne od života u bordelu u Nju Orleansu. Pesma, iako potiče barem iz 18. veka, ušla je u uši Animalsa preko engleskog pevača Džonija Hendla. Do tada, “Kuća izlazećeg sunca” već je bila “pokrivena” verzijama Lida Bejlija, Vudija Gatrija, Roja Akufa i, nekoliko godina ranije, Nine Simone i Dilana.

Međutim, Animalsi su promenili pol glavnom liku pesme, napravili novi aranžman, a potom počeli da isprobavaju pesmu pred publikom. I dok su fanovi počeli da se zagrevaju za ovaj jezoviti valcer, Animalsi su znali šta sledeće moraju da učine – usprkos rezervama Mosta.

– Svirajući “House” na Čak Berijevoj turneji svi smo znali da to moramo da snimimo i objavimo odmah – rekao je Bardon za Uncut. – Imali smo reakcije publike kao nikada do tada – stalno, svake noći, uprkos činjenici da su pune sale čekale da “gospodin Rock’n’Roll” izađe na pozornicu. Ljudi su napuštali dvorane pevajući je. Mogli smo da ih čujemo kroz prozore garderobe.

Bend je već imao zakazanu turneju i gostovanje u legendarnoj TV emisiji “Ready Steady Go!” zajedno sa Rej Čarlsom. Imali su spremne dve druge pesme, ali Stil je ispričao da je bend bio toliko uveren da će “House” biti hit da sukonačno nagovorili Mosta da im dozvoli da je odsviraju i ubace na album.

Priča se da su pesmu u studiju Animals snimili iz prvog pokušaja, za šta je zaslužnačinjenica da su je redovno svirali mesecima pre toga. Kad su završili, Most je ponovo preuzeo komandu. Rekao je da pesmu treba ostaviti takvu kakva jeste, bez ikakvih izmena.

– Namestili smo se, odsvirali nekoliko akorda da tonac “oseti” zvuk, bio je to mono snimak, i prosto odsvirali pesmu – ispričao je Stil za 1000 UK #1 Hits Jona Kutnera i Spensera Lija.

– Slušali smo snimak i Miki je rekao: “To je to, to je singl”. Inženjer zvuka se bunio da je pesma preduga, ali umesto da malo odseče, Miki je imao hrabrosti da kaže: “Mi smo sada u svetu u kojem se brišu granice, pustićemo ga ovako”.

Objavljena u junu, “Kuća izlazećeg sunca” dostigla je broj 1 u julu 1964. u Velikoj Britaniji, a potom u SAD u septembru.

– “House of the Rising Sun” je pesma koja mi je bila suđena – rekao je Bardon za Songfacts 2010. – Napravljena je za mene i ja sam napravljen za nju. Bila je to sjajna pesma za turneju s Čakom Berijem, jer to je bio način da se stigne do publike bez kopiranja Čaka Berija. Bio je to sjajan trik, i uspeo je. Zapravo nije bio samo veliki trik, već je to bio sjajan snimak.

Beatlesi, koji su se ranije čvrsto držali na prvom mestu, poslali su im čestitku. Dilan je počeo da razmišljati o električnoj gitari. A Animals? Pa, počeli su da se raspadaju… Ali to je već druga priča.

Spojler

Kuća izlazećeg sunca

Tamo je kuća u Nju Orleansu
Nju zovu Izlazeće sunce
Ona je bila nesreća za mnoge jadne dece
I bože znam ja sam jedan od njih

Moja majka je bila krojač
Zašila mi je novi plavi džins
Moj otac je bio kockar
Dole u Nju Orleansu

Sve što je potrebno kockaru
Je njegov kofer i kovčeg
I jedino vreme kad je bio zadovoljan
Je vreme kada je bio pijan

Ohh majko reci svojoj deci
Da ne rade šta sam ja radio
Da troše svoj život u grehu i nemaštini
U kući izlazećeg sunca

Dok mi jedna noga bila na platformi
Druga mi je bila u vozu
I vraćam se nazad u Nju Orleansu
Da nosim lance oko noge

Tamo je kuća u Nju Orleansu
Nju zovu Izlazeće sunce
Ona je bila nesreća za mnoge jadne dece
I bože znam ja sam jedan od njih

 

[Sensei]

Jedna od najprepoznatljivijih rock pesama, Layla, započinje opojnim krikom neuzvraćene ljubavi: 'Što ćeš da tradiš kad nastupi usamljenost?' usmerenom Patti Harrison, supruzi Georga Harisona. Clapton je pokušavao da mu je "skine" iako su bili dobri prijatelji. O tome se nije mnogo znalo kada se pesma pojavila 1970., ali je bilo očigledno onima koji su bili upleteni u priču.
Inače, Layla je nadahnuta knjigom koju je Clapton čitao, Priča o Layli i Majnunu, arapskoj princezi iz 12. veka koju je otac udao a njenu prvi ljubav ostavio u očaju koji se pretvorio u ludilo.

Layla
šta ćeš da radiš kad nastupi usamljenost
i nikog nema pored tebe?
Predugo si bežala i skrivala se
znaš da je to samo tvoj glupi ponos

Layla, klečim pred tobom
Layla, preklinjem, draga, molim te,
Layla, draga, zar nećeš da mi olakšaš brige

pokušao sam da te utešim
kada te je izneverio,
kao budala, zaljubio sam se u tebe,
okrenula si mi svet naopačke

hajde da iskoristimo situaciju najbolje što možemo
pre nego konačno poludim,
molim te, ne reci da nikada nećemo naći način
i ne reci mi da je sva moja ljubav uzaludna

 

[Sensei]

Eva Cassidy - Autumn Leaves

Eva Kasidi (Eva Cassidy) je nažalost umrla jako mlada, u 33. godini života. Šteta da je iza tako velikog talenta sa moćnim i emotivnim sopranom ostalo relativno malo video i audio zapisa.

Jesenje lišće

Promiče opalo lišće
pred prozorom mojim
jesenje lišće
crveno i zlatno

Vidim tvoje usne,
letnje poljupce,
preplanule ruke,
koje sam držala nekad

Od kada si otišao
dani se odužiše
a uskoro ću čuti
i staru pesmu zime.
Ali, nedostaješ mi najviše
dragi,
kad jesenje lišće
počne da pada.

pesmu preveo: Mita Komita

 

[Zar nije torta hladna]

Oliver Dragojević - Ča je život vengo fantažija

Legenda o Cicibeli​

Cicibela beše nadimak kćeri siromašnoga nosača Špire i domaćice Mande, a njeno je pravo ime Dujka, po splitskomu zaštitniku – sv. Duji; rodna joj je kuća u Velom varošu, u ulici Sv. Frane 30, gdje je provela detinjstvo u nemaštini i obližnjoj krčmi u kojoj je dobila i nadimak – Cicibela; takvim su nadimkom Splićani zvali mačke

U osamnaestoj je godini ostala bez roditelja, nije znala čitati ni pisati, niti kakav drugi posao , a nije imala ni rodbine ni prijatelja da ju zaštite ili upute u život, stoga su joj se mnogi podsmehivali i rugali

U napola propaloj barci na Matejuški živeo je ribar Roko, i on se zagledao u Cicibelu; venčali su se u velovaroškoj crkvi Svetoga Krsta, jedan dan nakon blagdana s. Valentina i otpočeli svoj bračni život u barci na Matejuški: Cicibela je svome Roku kuvala brujete, a on je lovio ribu, koju su jeli ili prodavali za vino, hleb i duvan; nisu imali djece pa su prigrlili psa Belinu

S vremenom je barka propuštala more i upijala vlagu što je štetilo njihovom zdravlju, ali bi Roko zacementirao rupe kako bi zaštitio svoju Cicibelu, ali jednog je dana oluja razbila njihovu barku i trebalo je pronaći novi dom, novu barku – a preseliti su se trebali samo njih dvoje jer nisu ništa imali

Seljakali su se tako u gajete i leute i živeli u njima, a prizor bračnoga para koji ima samo psa i lađu zabiležili su mnogi ondašnji splitski turisti - sve dok ih gradske vlasti – zbog poodmaklih im godina – nisu stavile u sirotinjsku ubožnicu koja onda beše u Dioklecijanovoj palači

Roko i Cicibela naviknuti živeti između neba i mora, u svojoj barci na Matejuški, jedva su podnosili jadno stvorenje pa bi po ciele dane sedili uz more i s čežnjom gledali privezane brodice, a tek navečer krenuli prema ubožnici

Pred sam kraj njihova života neko im je ponudio ruševnu kućicu nedaleko od njihove Matejuške: „Nedostajalo im je jedino ono prisno drveno dno nestale lađe-spavaonice, jer u svojoj novoj nastambi morali su spavati na goloj zemlji. Tesno pripijeni tielo uz tielo, oni su provodili noći u mraku vlažne kućice, a sećanja su im se spajala u zajedničku priču. Zajedno su pratili dolaske i odlaske duša njihovih nestalih prijatelja, duša što su ih posećivale u vrieme najvećih tišina. Nisu više trebali jesti ni piti jer su živjeli od uspomena koje su ih grele na vlažnu tlu njihove potleušice. A onda su naišle duge kiše u sporazumu sa zimskom studeni, i prikovali ih uz njihov zemljani ležaj. (…) Držeći se za ruke, osluškivali su poruke beskrajnih daljina koje su im se primicale, a čela su im zajednički gorela, kao u ono davno doba kad su prvi put zajedno prenoćili u Rokovoj gajeti na Matejuški. Nisu više trebali ni mogli govoriti, a oči su im se zaklapale od divne nemoći. I tako su skupa otišli“ (A. Kudrjavcev).

O životu Roka i Cicibele, splitskim ljubavnicima koji nisu umrli mladi, nego su zajedno proživeli težak i mučan život, napisane su priče o pjesme i drame, snimljeni filmovi i ispevane pesme

Spojler: Tekst

https://forum.krstarica.com/threads/oliver-dragojevic-tekstovi-pesama.906767/page-2

 

[Duki Lu]

Arsen Dedić: Ne daj se Ines

Uprkos tome što mu je najveća muza i životna saputnica bila Gabi Novak, Arsen je jednom prilikom izjavio kako su sve njegove ljubavi ostale i njegove drugarice, zbog čega nije imao problem da otvoreno govori o njima i posvećuje im pesme. Za vrijeme lečenja u Padovi 1969. godine pronašla ga je čuvena Ines. Danas je ona pak srećno udana i ima odrasle ćerke, koje su ujedno bile i glavne inicijatorke da se njihova majka javi Arsenu kada su saznale da je ona ta čuvena Ines iz pesme.

 

[Duki Lu]

Bijelo Dugme: Selma

Jedan od najvećih ex yu hitova i ujedno jedna od uvrštenih pesama u „Panoramu bosanskohercegovačke poezije“ 1961. godine govori o velikoj ljubavi, Vlade Dijaka koji je voleo tada šesnaestogodišnju Selmu iz Zenice. Međutim, o toj ljubavi tada nije govorio, već je samo želio provesti svaki trenutak u njenoj blizini, iskazujući joj ljubav na svoj način. Jednoga dana na polasku u školu u Sarajevo srela ga je na putu do željezničke stanice. Ponudio joj je svoju pomoć u nošenju kofera i dobacio joj kada je sela pored razbijenog prozora kultni stih „Ne naginji se kroz prozor“. Za pesmu je saznala tek 1962. godine kada je u novinama njen otac pročitao stihove.

 

[Duki Lu]

"Bacila je sve niz rijeku"

Ova pesma govori o velikoj ljubavi legendarnog pevača Davorina Popovića i jedne anonimne devojke iz Sarajeva. Kada su njih dvoje trebalo da se venčaju, ona je abortirala i nestala.Posle više godina, na jednom koncertu u Švedskoj, Davorinu se navodno učinilo da je ugledao tu devojku. Prekinuo je nastup, sišao sa scene i sišao među publiku. Nažalost, Popović je nije našao i posle je nikada nije video.

 

[Duki Lu]

"Tu noć kada si se udavala"

U pitanju je jedna od najvećih balada “Prljavog kazališta“. Priča govori da je član ovog benda Jasenko Houra imao devojku, a kada je on išao u vojsku, upitao ju je da li će ga čekati. Ona je odgovorila potvrdno. Međutim, kada se Jasenko vratio iz vojske, grupa je imala svirku zakazanu za jedno venčanje, a to je bilo njeno venčanje.


U drugoj verziji te priče, devojka je ugledala Jasenka i navodno odmah sebi pucala u glavu.

 

[Baudrillard]

Tony Iommi otkrio kako je nastao rif za pesmu “Iron Man”

By highwaystarmagazine.org

U novom intervjuu sa Gregom Pratoom iz Songfacts-a, legendarni gitarista Black Sabbath-a Tony Iommi zamoljen je da imenuje najbitniju pesmu iz doba Ozzi Osbourne-a.

Odgovorio je: “U tom slučaju uvek se odnosim na “Black Sabbath”. I “Iron Man”. Mnogi ljudi pominju “Paranoid”, ali pesma je napisana da bi popunila album – nikada nije bila zamišljena da bude nešto drugo. Ali postala je singl jer je bila kratka pesma i zbog toga je i postala ono što je jeste, većina ljudi nas je i znala zbog „Paranoida“.
Tokom istog ćaskanja, Iommi je takođe govorio o tome kako je smislio gitarski rif za pesmu „Iron Man“. Rekao je: “Bio sam u sobi za probe, a Bill [Ward, bubnjar] je počeo da svira bas bubnjem bum, bum, bum. Počeo je to da radi, a ja sam smislio nešto u glavi i pomislio “To je super.” Bill je nastavio da svira, a ja sam prešao na ovaj riff.
“Većinu rifova koje sam odradio smislio sam na licu mesta, i to je bio jedan od njih – jednostavno se pojavio. Išlo je uz bubanj, uz ono što je Bill svirao. Video sam ovu stvar u mislima, kao da vam se neko prikrao i zazvučalo mi je kao riff. U glavi sam to mogao da čujem kao čudovište, pa sam tako i smislio taj rif “.

 

[Neprilagođena]

Pesma benda The Cult koju bih smestila na sam vrh liste svojih NAJ-pesama...Posvećena je Edi Sedžvik......Muzi i "krpi" ENdi Vorhola....





Always said you were a youthquaker, Edie
A stormy little world shaker
Oh, Warhol's darling queen, Edie
An angel with a broken wing
The dogs lay at your feet, Edie
Oh, we caressed you cheek
Oh, stars wrapped in your hair, Edie
Life without a care
But your not there
Oh, caught up in an endless scene
Yeah, paradise a shattered dream
Oh, wired on the pills you took, Edie
Your innocence dripped blood, sweet child
The dogs lay at your feet, Edie
Oh, we caressed your cheek
Oh, stars wrapped in your hair
Oh, life without a care
Ciao baby

Oh, sweet little sugar talker
Paradise dream stealer
Oh, Warhol's little queen, Edie
An angel with a broken wing, oh
The dogs lay at your feet, Edie
Oh, we caressed your cheek, well
Stars wrapped in your hair
Life without a care yeah, yeah, yeah
Don't you know paradise takes time?
Ciao baby, yeah
Ciao baby

Zvali su je ”vatrenom devojkom” i ”superstarom”. Bila je ”it” i ”hip”. U svojim crnim helankama i tigrastoj bundici, sa jakim crnim kreonom oko očiju i visećim minđušama bila je poput odsjaja uzburkanih, revolucionarnih i avangardnih 60-ih, koje je obeležila. Ipak, čini se da ju je najbolje opisao onaj ko ju je stvorio. I po mnogima i uništio. Endi Vorhol (Andy Worhol), bog pop art-a, lično. Kada ju je prvi put ugledao negde u januaru 1965. godine, reči kojima ju je opisao bile su: ”Moram da radim sa njom. Nikada nisam upoznao devojku sa toliko problema.”

Edi je nekotrolisano koristila droge i eksplicitno se ponašala.., loš odnos sa porodicom, bankrotstvo na vidiku, i loše psihičko stanje vodili su ka početku Edinog kraja. Do kraja 1968. godine, nakon više kratkotrajnih i neuspešnih boravaka u različitim psihijatrijskim i rehabilitacionim centrima, Edino stanje je bilo toliko loše da nije bila u stanju da priča ili hoda, usled loše cirkulacije krvi u mozgu. Konačno, nakon boravka u ustanovi za mentalno zdravlje u Santa Barbari, učinilo se da je Edi konačno stabilizovala sebe i svoj život. Nažalost, samo se tako činilo.
Ćao!Edi......
Nakon mučne borbe sa zavisnošću i tretmana koji su podrazumevali više od 20 elektro-šokova, Edi konačno ostaje ”čista”. U tom periodu, tačnije jula 1971. godine, udaje se za Majkla Posta (Michael Post) , kojeg je upoznala tokom lečenja. U oktobru iste godine dobija na recept lekove protiv bolova usled fizičke povrede. Ubrzo počinje da meša ove lekove, sa alkoholom i pilulama druge vrste, sve do kobne novembarske noći, kada je nakon incidenta na izložbi tokom koje ju je jedan od gostiju nazvao ”narkomankom”, popila smrtonosnu dozu. . Edi se nije probudila. Imala je 28 godina.
Vorhol se nakon Edine smrti nije puno oglašavao, sem što je u njujorškim krugovima ”tugovao” za njenim novcem, koji je, prema njegovim rečima, nepravedno nasledio čovek kojeg je poznavala tek par meseci. Jednom prilikom, jedan od Vorholovih prijatelja, odgovorio mu je: ”Ona nema novca. Potrošila ga je na tebe”.

O svom specifičnom izgledu, koji ju je učinio modnom i avangardnom ikonom, govorila je kao o maski kojom je odvlačila pažnju od sopstvenih problema. O Vorholu je govorila kao o umetniku koji je ”sjebao mnoge mlade živote”. O drogi je pričala kao o jagodama i breskvama, a svoje mnogobrojne nesreće u vidu sabraćajnih udesa i požara, prokomentarisala je rečima: ”Jednog dana to neće biti nesreća”. Čini se da je bila svesna svoje propasti, davno pre nego što ju je bilo ko drugi naslućivao. U tome je možda bila njena specifičnost, ludost, neponovljivost.
Nakon skoro 40 godina od Edine smrti i dalje je jedna od najprepoznatljivijih ”it” lica šezdesetih, i dalje je avangardna, i dalje je Edi. I baš kao što ju je Džon Galiano (John Galliano) jednom prilikom opisao: ”Bila je devojka koja je imala tek 15 minuta slave, ali njen lik i stil uticali su na čitave generacije”.

 

[Zar nije torta hladna]

Oliver Dragojević - Nadalina

Škoro je sve rekao u videu.​

 

[Snowflake]

Zombie је песма ирске групе Кренбериз. Снимљена је 1994. године и налази се на албуму No Need to Argue.
Песма говори о ратним ужасима и о прогањајућим успоменама. Конкретно се односи на конфликте у Северној Ирској.
Написана је 1993. за време турнеје по Енглеској након експлозије подметнуте бомбе у Лондону, када је једно дете погинуло.

Зомби

Још једна ниско погнута глава
Још једно олако убијено дете.
Насиље је изазвало страшну тишину.
Кога смо то и са ким помешали?

Али, види, нисам то ја, нити моја породица
У твојој глави, у твојој глави они ратују
Са својим тенковима и бомбама
Бомбама и пиштољима
У твојој глави, у твојој глави, они плачу

У твојој глави, у твојој глави
Зомби, зомби, зомби
Шта ти је у глави?
Зомби, зомби, зомби.

Још једна унесрећена мајка,
Сломљено срце ступа на сцену
Када насиље изазива тишину
мора бити да ми грешимо.

То је иста стара прича још од 1916.
У твојој глави, у твојој глави, они још увек ратују
Са својим тенковима и бомбама
Бомбама и пиштољима
У твојој глави, у твојој глави, они умиру...

У твојој глави, у твојој глави
Зомби, зомби, зомби
Шта ти је у глави?
Зомби, зомби, зомби

 

[Snowflake]

Jedna od najpopularnijih pesama sa albuma “Nevermind” je svakako “Come As You Are” koja prvobitno i nije bila planirana za ovaj album. Ova pesma, na kontradiktoran način govori o tome kako očekujemo da se ljudi ponašaju. Lagane note i melodični ritmovi daju slušaocu privid uljuljkanosti i prihvaćenosti, da bi potom usledile reči “No I don’t have a gun” od kojih prolazi jeza. Kobejn je rekao da je želeo da ovom pesmom pokaže kako je njegova poezija pisana za svet a ne za pojedinca i kako u ovom poremećenom svetu ima mesta za svakoga.

Radislav Zakić, Balkanrock

Dođi kakav jesi

Dođi kakav jesi
Kakav si bio
Kakav ja želim da budeš
Kao prijatelj
Kao prijatelj
Kao stari neprijatelj
Samo polako
Požuri
Tvoj je izbor
Nemoj da kasniš
Odmori se
Kao prijatelj
Kao staro sećanje
Sećanje
Sećanje
Sećanje

Dođi sav blatnajav
Potopljen u izbeljivač
Kakav ja želim da budeš
Kao trend
Kao prijatelj
Kao staro sećanje
Sećanje
Sećanje
Sećanje

I kunem se
Da nemam pištolj
Ne, nemam pištolj
Ne, nemam pištolj
Sećanje
Sećanje
Sećanje (nemam pištolj)

I kunem se
Da nemam pištolj
Ne, nemam pištolj
Ne, nemam pištolj
Ne, nemam pištolj
Ne, nemam pištolj
Sećanje
Sećanje

 

[Snowflake]

Pesma „Stairway To Heaven“ objavljena je na četvrtom albumu grupe iz 1971. godine (Led Zeppelin IV). Nikada nije objavljena kao singl. Fanovi grupe su u mnogim anketama upravo tu pesmu izglasali kao najbolju od Led Cepelin. U anketi televizije VH1 iz 2000. godine „Stepenice“ su izglasane na treće mesto kultnih rok numera XX veka.

„Stepenice za nebo“ su izazivale kontroverzu i u vreme kada su napisane. Evangelistička crkva je tada tvrdila da pesma nosi posebnu poruku kojom slavi đavola, a 1980. godine preporučila je svojim vernicima da je ne slušaju jer mogu potpasti pod uticaj mračnih sila. Kao primer za ovu tvrdnju navedeno je da kada se deo pesme „if there’s a bustle in your hedgerow don’t be alarmed now“ pusti unazad tada se zapravo čuju stihovi „Here’s my sweet Satan, and I sing because I live with Satan“ (evo mog dragog Sotone i pevam zbog toga što živim sa Sotonom). Udruženje za zaštitu potrošača Kalifornije je dve godine kasnije tvrdilo da pesme poput „Stairway To Heaven“, koje nose skrivenu poruku, mogu uticati na oštećenje moždanih funkcija. Grupa je tada ovu tvrdnju odbacila kao „napad neurotičnih ličnosti“, a Džimi Pejdž je za pesmu izjavio „da je predviđena da se pušta samo unapred i da bend ne može snositi odgovornost za to ako će je neko slušati na bilo koji drugi način“.

Plantovo objašnjenje stihova:

...To je jedan cinični pogled sa strane na ženu koja cijeli život bezobzirno i bezbrižno dobiva sve što poželi bez da imalo uzvrati pruženu joj pažnju, a ne shvaća da se put u raj ne može ničim kupiti.

Page je definirao pjesmu:

"Stairway To Heaven" je iskristalizirala suštinu grupe u svom najboljem izdanju, bila je prekretnica za nas. Svaki glazbenik želi stvoriti neku trajnu vrijednost koja će izdržati test vremena i čini se da smo s ovom pjesmom u tome uspjeli.

Stepenice za nebo

Izvesna dama smatra
Da je zlato sve što sija
I kupuje stepenice za nebo
A kad tamo stigne zna da
Iako je sve zatvoreno
Lepa reč i gvozdena vrata otvara
I kupuje stepenice za nebo.

Na zidu je znak
Ali ona hoće da se osigura
Jer reči ponekad imaju dvostruko značenje
Na drvetu pored potoka
Ptica pevačica poje
Ponekad su nam sve misli pogrešne
I zapitam se,
I zapitam se

Postoji osećanje koje me obuzme
Kada pogledam ka zapadu,
I duša mi ište za odlaskom
U mislima videh
Prstenove dima kroz drveće
I glasove onih koji nemo posmatraju
I zapitam se,
I stvarno se zapitam

I šapuće se da će nas uskoro
Ako svi uskladimo melodiju
Frulaš povesti ka svrsi.
I promoliće se novi dan
Za one koje dugo čekaju
I smeh će ječati šumama

Ako se nešto komeša u žbunju
Ne uzbuđuj se
To samo kraljica maja čisti za sobom
Da, dva puta leže pred tobom
Ali na duže staze
Uvek možeš da promeniš put kojim hodaš
I to me natera da se zapitam

Zuji ti u glavi i to neće proći
Ako nisi znala
Frulaš te zove da mu se pridružiš
Draga damo, čuješ li kako vetar duva
I znaš li da
Tvoje stepenice leže na šapućućem vetru

I dok se izvijamo po putu
Senke su nam duže od bića
Tu hoda dama koju svi znamo
Koja isijava belu svetlost i pokazuje
Kako se i dalje sve vrti oko zlata
I ako dobro oslušnete
Na kraju uhvatite melodiju
Gde su svi jedno i jedno je sve
Biti stena i ne ljuljati se.

I ona kupuje stepenice za nebo.

 

[Sensei]

Pesma „Stairway To Heaven“ objavljena je na četvrtom albumu grupe iz 1971. godine (Led Zeppelin IV). Nikada nije objavljena kao singl. Fanovi grupe su u mnogim anketama upravo tu pesmu izglasali kao najbolju od Led Cepelin. U anketi televizije VH1 iz 2000. godine „Stepenice“ su izglasane na treće mesto kultnih rok numera XX veka.

„Stepenice za nebo“ su izazivale kontroverzu i u vreme kada su napisane. Evangelistička crkva je tada tvrdila da pesma nosi posebnu poruku kojom slavi đavola, a 1980. godine preporučila je svojim vernicima da je ne slušaju jer mogu potpasti pod uticaj mračnih sila. Kao primer za ovu tvrdnju navedeno je da kada se deo pesme „if there’s a bustle in your hedgerow don’t be alarmed now“ pusti unazad tada se zapravo čuju stihovi „Here’s my sweet Satan, and I sing because I live with Satan“ (evo mog dragog Sotone i pevam zbog toga što živim sa Sotonom). Udruženje za zaštitu potrošača Kalifornije je dve godine kasnije tvrdilo da pesme poput „Stairway To Heaven“, koje nose skrivenu poruku, mogu uticati na oštećenje moždanih funkcija. Grupa je tada ovu tvrdnju odbacila kao „napad neurotičnih ličnosti“, a Džimi Pejdž je za pesmu izjavio „da je predviđena da se pušta samo unapred i da bend ne može snositi odgovornost za to ako će je neko slušati na bilo koji drugi način“.

Plantovo objašnjenje stihova:

...To je jedan cinični pogled sa strane na ženu koja cijeli život bezobzirno i bezbrižno dobiva sve što poželi bez da imalo uzvrati pruženu joj pažnju, a ne shvaća da se put u raj ne može ničim kupiti.

Page je definirao pjesmu:

"Stairway To Heaven" je iskristalizirala suštinu grupe u svom najboljem izdanju, bila je prekretnica za nas. Svaki glazbenik želi stvoriti neku trajnu vrijednost koja će izdržati test vremena i čini se da smo s ovom pjesmom u tome uspjeli.

Stepenice za nebo

Izvesna dama smatra
Da je zlato sve što sija
I kupuje stepenice za nebo
A kad tamo stigne zna da
Iako je sve zatvoreno
Lepa reč i gvozdena vrata otvara
I kupuje stepenice za nebo.

Na zidu je znak
Ali ona hoće da se osigura
Jer reči ponekad imaju dvostruko značenje
Na drvetu pored potoka
Ptica pevačica poje
Ponekad su nam sve misli pogrešne
I zapitam se,
I zapitam se

Postoji osećanje koje me obuzme
Kada pogledam ka zapadu,
I duša mi ište za odlaskom
U mislima videh
Prstenove dima kroz drveće
I glasove onih koji nemo posmatraju
I zapitam se,
I stvarno se zapitam

I šapuće se da će nas uskoro
Ako svi uskladimo melodiju
Frulaš povesti ka svrsi.
I promoliće se novi dan
Za one koje dugo čekaju
I smeh će ječati šumama

Ako se nešto komeša u žbunju
Ne uzbuđuj se
To samo kraljica maja čisti za sobom
Da, dva puta leže pred tobom
Ali na duže staze
Uvek možeš da promeniš put kojim hodaš
I to me natera da se zapitam

Zuji ti u glavi i to neće proći
Ako nisi znala
Frulaš te zove da mu se pridružiš
Draga damo, čuješ li kako vetar duva
I znaš li da
Tvoje stepenice leže na šapućućem vetru

I dok se izvijamo po putu
Senke su nam duže od bića
Tu hoda dama koju svi znamo
Koja isijava belu svetlost i pokazuje
Kako se i dalje sve vrti oko zlata
I ako dobro oslušnete
Na kraju uhvatite melodiju
Gde su svi jedno i jedno je sve
Biti stena i ne ljuljati se.

I ona kupuje stepenice za nebo.

To je bila toliko svirana pesma da su u jednom trenutku mnoge muzičke prodavnice u Americi zabranile da je sviraju oni koji isprobavaju gitare! Dobro se ja nisam tamo zadesio, haha

 

[Neprilagođena]

Ramble On
Led Zeppelin

Članovi benda Led Zeppelin su bez sumnje najpoznatiji fanovi čuvenog pisca naučne fantastike.
Jimmy Page je bio veliki fan Tolkien-ovih dela, što se vidi i iz pesme „Ramble On“ u kojoj se pominju Mordor i Golum, i koja počinje citatom pesme koju je Tolkien napisao na vilenjačkom.
Iako se najčešće navodi kao dokaz ljubavi čuvenih rokera ka delima ovog pisca, tu su i druge poput „Misty Mountain Hop“ ili „The Battle of Evermore“ koje su bar delom inspirisane njegovim delima.








Tumarati
Posvuda lišće pada, cijelo vrijeme sam bio na putu
Zahvaljujući tebi, veoma sam zahvalan na tom ugodanom boravku
Ali vrijeme da pođem sada, jesenji mjesec mi obasjava put
Zasada osjećam miris kiše,
i uz kišu i bol koja dolazi prema meni
Ah, ponekad se jako umorim
Ali znam da moram nešto da učinim

Tumarati, vrijeme je, upravo sad
Pjevaću pjesmu, obiću svijet, moram da nađem svoju djevojku
Krenuo sam, danas je deset godina lutanja
Tumarati, moram naći kraljicu mojih snova

Nema se vremena za puštanje korijena
vrijeme je došlo da bi prošlo
Premda smo za zdravlje nazdravljali bezbroj puta
Vrijeme za tumaranje

Tumarati, vrijeme je, upravo sad
Pjevaću pjesmu, obiću svijet, moram da nađem svoju djevojku
Kreno sam, danas navršavam deset godina lutanja
Tumarati, moram naći kraljicu mojih snova

Ne lažem

Moja se bajka ne može ispričati,
slobodu moju ljubomorno čuvam
Kako nekad davno
kad je magija ispunila zrak
Tamo u najmračnijim ponorima Mordora
upoznah tako lijepu djevojku
Ali Golum, i Sotona su se prišunjali
i umakli sa njom
Ne mogu ništa učiniti

Mislim da ću nastaviti lutati
Svoju pjesmu pjevati
naći ću svoju dragu
Tumaraću, pjevati pjesmu
Radiću kako me volja, obiću svijet
Tumarati
Tumarati

Ne mogu obustaviti ovaj osjećaj u srcu
Svaki put kad osjetim da hoću da te ostavim,
zbilja se moram odvojiti
Moram nastaviti tražiti svoju dragu
Moram nastaviti tražiti moju dragu
Ne mogu pronaći svoju plavu pticu
Slušao bih svoju plavu pticu kako pjeva ali
Ja ne mogu naći svoju plavu pticu
I dalje tumaram, draga


yeah.

 

[Neprilagođena]

Remember Tomorrow
Iron Maiden

Pesma „Remember Tomorrow“ objavljena je na prvom studijskom albumu britanskog hevi metal benda Iron Maiden. napisali su je basisat benda Steve Harris (Stiv Haris) i pevač Paul Di Anno (Pol Di Ano).

Pol Di Ano(prvi vokal benda od 1978 do 1981) je rekao da je pesma posvećena njegovom dedi, čija je fraza bila „Remember Tomorow“, odnosno „Seti se da postoji sutra“. (Iako ovo nije bukvalan prevod, najbliže je značenju.)

U jednom od intervijua, 1983. godine, Stiv haris je rekao: „Pesma je stari favorit sa živih svirki. Publika je obožavala i pre nego što je izdata na albumu. Pol je napisao tekst, a ja muziku. Bolje reći, ja sam odsvirao deonice koje sam smislio, a Pol je sve to sklopio u jedno. Pesma je prepuna osećanja i iako mislima da svaka pesma mora da ih ima, u sporim deonicama ove pesme ona su jako izražena.


Nekoliko bendova je do sada radilo obradu ove pesme. Među njima su „Antrax“ na tribut albumu obrada „A Tribute To The Beast vol 2.“ iz 2002. godine, zatim „Crowbar“ na albumu Odd Fellows Rest“ iz 1998. godine, švedski metal bend „Opeth“ za tribut album „A Call To Irons“. Kasnije je ova pesma ponovo izdata na njihovom albumu iz 1998. „My Arms, Your Hearse“. Ženski metal bend „The Iron Maidens“, objavio je živu verziju ove pesme na svom debi tribut albumu „Worlds Only Female Tribute To Iron Maiden“ iz 2005. godine.
Možda je najzapaženiju obradu pesme „Remember Tomorrow“ uradila Metalika na tribut albuma „Maiden Heaven“ 2008. godine.


Oslobodi boje pred mojim očima
Jučerašnje tuge, već sutra će biti blede laži
Možemo da vidimo horizont
Oblaci me nose sve više
Vratiću se iz plamena

Suze za sećanja i suze za sreću
Suze za nekoga i za ovog usamljenog dečaka
Iz ludila dolazi svevideće oko
Obasjava nebo i svetli iznad nas

Oslobodi boje pred mojim očima
Jučerašnje tuge, već sutra će biti blede laži
Možemo da vidimo horizont
Oblaci me nose sve više
Vratiću se iz plamena

Seti se da postoji sutra

yeah....

 

[Snowflake]

Pesmu „Paint It Black“ su napisali Keith Richards (muzika) i Mick Jagger (stihovi). Na omotu singl-ploče naslov je, po, kako je Richards tvrdio, odluci izdavačke kuće, bio ispisan kao „Paint It, Black“, što se moglo čitati kao „Oboji, u crno“, ali i kao „Oboji, crnče“. Ovako ispisan naslov izazvao je različite reakcije – „Bilo je nekih čudnih pisama, ‘rasnih’ pisama. Da li u naslovu treba da stoji zapeta? Da li je to poredak sveta?’“, svedoči Richards – mada je u osnovi stihova, po Jaggerovom priznanju, ležao motiv mrtve drage. Sa ovom pesmom, koja se popela na prvo mesto Billboardove liste, sitar (prepoznatljivi rif odsvirao je Brian Jones) na velika vrata ulazi u popularnu muziku (mada su Beatlesi bili ti koji su ga uveli u rock). Pesmu su obrađivali Eric Burdon (dvaput – jednom sa Animalsima, jednom sa grupom War), U2, The Residents, bila je naročito zanimljiva metal sastavima – obrađivali su je, između ostalih, Anvil, W.A.S.P., Rage, The Black Dahlia Murder, Sister Sin i Ministry – a doživela je i obrade na nemačkom („Rot und schwarz“ Karela Gotta), francuskom („Marie-douceur, Marie-colère“ Marie Laforêt), italijanskom („Tutto nero“ Caterine Caselli), španskom („Todo Negro“ Los Salvajesa) i srpskom („U crno obojeno“ Dragana Kojića Kebe).

Obojeno u crno

Vidim crvena vrata i poželim da su obojena u crno
Ne želim druge boje, poželim da se u crno oboji
Vidim devojke koje šetaju u letnjim haljinama
Moram da okrenem glavu dok moje crnilo ne prodje

Vidim red automobila i svi su obojeni u crno
Sa cvećama i mojom ljubavlju, oba se neće vratiti
Vidim ljude koji brzo okreću svoje glave
Kao rodjenja beba to se svaki dan događa

Nema više zelenog mora postao je tamno plav
Nisam uspeo da predvidim da sve to dešava tebe
Ako pogledam dovoljno u sunce
Moja ljubav će smejati samnom pre nego što jutro dodje

Ja vidim da duboko u meni moje srce je crno
Vidim crvena vrata i poželim da su obojena u crno
Možda ću i ja poblediti i neću se suočiti sa stvarnošću
Nije lako suočiti se dok ti je ceo svet crn

Vidim crvena vrata i poželim da su obojena u crno
Ne želim druge boje, poželim da se u crno oboji
Vidim devojke koje šetaju u letnjim haljinama
Moram da okrenem glavu dok moje crnilo ne prodje

Želim da vidim obojeno u crno, obojeno u crno
Crno kao noć, crno kao ugalj
Želim da vidim sunce, izbrisano sa neba
Želim da vidim obojeno, obojeno, obojeno u crno
Daaa

 

[Snowflake]

"Billie Jean" je nastala iz iskustva stvarnog života pjevača. Jackson je tvrdio da je neodređena ženska osoba slala njemu i njegovoj obitelji prijeteće poruke i također je tvrdila da je on otac njezinom djetetu. Pomahnitala je obožavateljica naposljetku poslana u psihijatrijsku bolnicu, ali taj incident je ostavio znaka na Michaelu koji je dobio inspiraciju za svoju pjesmu. Iako se obožavateljica nije zapravo zvala Billie Jean, Jackson je napisao riječi pjesme upravo na spomen nje.

Били Џин

Она је била више као мисица
из неке филмске сцене
Рекао сам: "Нема проблема, али како то мислиш
да сам ја "тај"
који ће плесати на подијуму у кругу?
Рекла је да сам ја тај
који ће плесати на подијуму у кругу

Рекла ми је да се зове Били Џин
док је правила сцену
И тада се свака глава окренула са очима које су сањале
да буду "те"
које ће плесати на подијуму у кругу

Људи ми увек говоре
"Пази шта радиш
И не шврљај около ломећи срца младих цура"
И мајка ми је увек говорила
"Пази кога волиш
И пази шта радиш
Јер лаж може да постане истина"

Били Џин није моја љубавница
Она је само девојка
Која тврди да сам ја тај
Али клинац није мој син
Она каже да сам ја тај
Али клинац није мој син

Током четрдесет дана и четрдесет ноћи
Закон је био на њеној страни
Али ко може издржати њене захтеве
њене шеме и планове?
Јер ми смо плесали на подијуму у кругу
Па прими мој велики савет
Само се сети да увек двапут размислиш
(Размисли двапут, размисли двапут)

Рекла је: "Душо моја, плесаћемо до три"
Онда ме је погледала
Онда ми показала слику, моја беба је плакала
Његове очи су биле као моје
Јер ми смо плесали на подијуму у кругу, душо

Људи ми увек говоре
"Пази шта радиш
И не шврљај около ломећи срца младих цура"
Пришла је и стајала тик уз мене
Потом мирис слатког парфема
Ово се десило превише рано
Звала ме је у своју собу

Били Џин није моја љубавница
Она је само девојка
Која тврди да сам ја тај
Али клинац није мој син

Били Џин није моја љубавница
Она је само девојка
Која тврди да сам ја тај
Али клинац није мој син

Она каже да сам ја тај
Али клинац није мој син

Били Џин није моја љубавница
Она је само девојка
Која тврди да сам ја тај
Али клинац није мој син

Она каже да сам ја тај
Али клинац није мој син

Она каже да сам ја тај
Али клинац није мој син

Она каже да сам ја тај

Били Џин није моја љубавница (5х)

Били Џин (3х)

није моја љубавница (4х)

Били Џин није моја љубавница
(Она је само девојка) (4х)

Били Џин (2х)

Били Џин није моја љубавница (2х)

Били Џин (2х)

Били Џин није моја љубавница (2х)

Били Џин (2х)

 

[Snowflake]

Овде се говори о жељи појединаца да буду виђени, слушани и да им се верује, иако се видео бави опседнутошћу медија добром причом и њиховом спремношћу да криминалце уздиже као хероје, како би добили поменуту причу. Песма, сама по себи, говори да се такве радње не могу разумети. Ако поставите песму у контекст са спотом, она каже да да људи немају проблем да поверују ономе што виде на телевизији и понекад погрешно схватају поступке стварних криминалаца када нису свесни збивања иза кулиса. (У споту, када Тил говори у камеру, у позадини се види окрвављена рука, наговештавајући бруталност "криминалаца", непримећену у јавности).

Песма се такође може интерпретирати као критика начина на који је Рамштајн приказан у јавности и на који начин се погрешне поруке преносе. У овој песми и споту се одобрава све што они раде, а бенд се противи таквом представљању.

Želim

Želim da imate poverenja u mene
Želim da mi verujete
Želim da osetim vaše poglede
Želim da kontrolišem svaki udar srca

Želim da vam čujem glasove
Želim da narušim mir
Želim da me dobro vidite
Želim da me razumete

Želim vašu fantaziju
Želim vašu energiju
Želim da vam vidim ruke
Želim da propadnem uz pljesak

Vidite li me?
Razumete li me?
Osećate li me?
Čujete li me?
Možete li me čuti?
Čujemo te
Možete li me videti?
Vidimo te
Možete li me osetiti?
Osećamo te
Ne razumem vas

Želim

Mi želimo da imate poverenja u nas
Mi želimo da nam sve verujete
Mi želimo da vam vidimo ruke
Mi želimo da propadnemo uz pljesak, da

Možete li me čuti?
Čujemo te
Možete li me videti?
Vidimo te
Možete li me osetiti?
Osećamo te
Ne razumem vas

Možete li nas čuti?
Čujemo vas
Možete li nas videti?
Vidimo vas
Možete li nas osetiti?
Osećamo vas
Ne razumemo vas

 

[Zar nije torta hladna]

Oliver Dragojević - Galeb i Ja​

"Galeba" sam zamislio - priča Zdenko - kao razgovor čoveka i galeba. Čovek je prikovan za zemlju sa svojim problemima i brigama, a galeb je nebeski stvor koji slobodno leti nad pučinom a - zamisli - čak nema ni prirodnog neprijatelja... Sto mi je palo na pamet da bih, ako postoji reinkarnacija, u onom "drugom životu" volio biti galeb. Zamisli samo "gušta" celi život leti iznad mora i - kako je to krasno rečeno - "prkosit svakoj buri i neveri ča se javlja"...

Tu svoju želju da napišem pesmu o razgovoru čoveka i galeba prenio sam šjor Slavku. Tako smo zvali Tomislava Zuppu, našeg pokojnog vrsnog pesnika; Splićanina koji je živio u Zagrebu što je, čini mi se, bitno odredilo njegovo emocionalno pisanje o Splitu i moru.

Šjor Slavko je naravno napisao pjesmu i koji dan nakon našeg razgovora ju je i poslao. Sećam se, otvorio sam pismo i bio iznenađen: pesma nije govorila o onome što sam želeo, nije tu bilo razgovora između galeba i čoveka za koji sam mislio da bi morao dati glavni ton i aromu celome tekstu.

No nakon mjesec dana - a već sam na taj tekst i zaboravio - pozvali su me s omiškog Festivala klapa ne bih li im napisao jednu klapsku pjesmu. Setio sam se teksta šjor Slavka, sjeo za klavir i cijela je pjesma nastala za tren. Naravno, zvučala je kao prava klapska pesma. Znaš ono kada prvi deo dođe do refrena i završava sa "aaaaaaa... moj galebe", to je čista deonica za klape. Naravno, od toga - srećom - nije bilo ništa. Jer po običaju skoknuo sam do Olivera - koji je tada stanovao koju stotinu metara dalje od mene - da mu pokažem pesmu, on ju je otpevao i - zaljubio se u nju", prisetio se Runjić.

"Galeb" je izveden 1975. na Splitskom festivalu, prošao je bez nagrade, ali je - 15 godina kasnije - proglašen za najbolju pesmu svih splitskih festivala.