Da li ste stidljivi, šta mislite o stidljivim osobama? Kakva je veza između stidljivosti i samopuzdanja i šta je od to dvoje uzrok, a šta je posledica?
Da li ste gubili i patili zbog svoje stidljivosti ( u emotivnom smislu, m/ž odnosi), ili ste samo gubili ( prilika za novac, posao, nešto materijalno)?
Jeste li pravizišli, i kako ste prevazišli stidljivost, ondosno da li znate neku takvu osobu?
Kakvu osobu smatrate za bestidnu osobu i da li je to za nju dobra osobina?
Ja sam jako i izrazito stidljiva osoba. Zato razumem i druge ljude, koji su poput mene. I ja lično, isto takve ljude i volim. Izrazito cenim, poštujem. Dragi su mi, jako. Volim tu dragost koja je izraženija možda kod ljudi, koji se ne guraju za svetla pozornice, nisu u nekom prvom planu ili "vladaju" iz senke. Uzrok je da se takav rodiš karakterno, možda vaspitanje malkice a posledica je...pa, šta znam, sada kada se okrenem kroz osnovnu, srednju, faks...možda sam mogla više i bolje. Možda sam propuštala neke prilike. Možda nisam bila dovoljno uočljiva i / ili vrednovana jer nisam upadala u oči i bila kao stenica dosadna kakvi su nametljivi i napadni ljudi. Možda nisam uvek dobila šta želim. Generalno, imam jačinu u sebi, snažna sam kao karakter i ne dam na sebe, ali paradoks je da sam stidljiva. Da se zarumenim u obrazima na kompliment i (na) dalje, osmehujem se stidljivo, ne znam, nekako sam previše osećajna i nežna, pa jednostavno tako funkcionišem...Ja to volim kod sebe i to mi prija. Nisam neko ko je na čelu kolone, prva u redu. Ali, znam i svoje mesto i svoj položaj. Šta mogu i znam. To ne znači da sam u zapećku sada, već jednostavno nisam odmah uočljiva. Bila bi laž reći, da nisam patila, ali mi je bilo važnije da ostanem svoja, ono šta jesam rođenjem, nego da me neko voli zbog onoga što nisam. Patila sam, gubila...i ljude i prilike i situacije. Onda sma naučila važne lekcije. Pouke. Koje su me prodrmale. I na neki čudestan način, ta stidljivost koju sma tako sačuvala u sebi, gotovo onu detinju, mi je donela izrazitu sreću u ljubavi. Ogromnu pažnju i ljubav. Osećajnog muškarca koji me je baš zbog toga zavoleo. Baš takvu kakvu jesam. Mislim da je jako važno sačuvati ono šta jesmo i ko smo. Po cenu svega. Lični integritet i samosvesnost. Poštenje . Uz stidljivost, meni je dalo veliku harizmu, zbog čega sam sada jako sretna i poštovana.
Bestidne osobe, bestidne...Pa, šta reći...Neko se rodi na svetloj a neko na tamnoj strani Karaktera. Života i Duše. Ako ste imali nesreću da budet na onoj tamnoj strani Meseca u času rođenja, Vi nažalost ne poznajete ni stida ni srama. Nije dobra osobina, gde može biti dobra...I ništa gore, od loših Ljudi, nesvesnih svoje nesvesti. Toliko.
to valjda zavisi koliko mi se neko svidi.
