- Poruka
- 389.960
Malina je višegodišnja listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom i sa jednogodišnjim i dugim dvogodišnjim izdancima koja pripada familiji ruže (Rosaceae), rodu Rubus i ima više podroda.
U antičkim vremenima malina je bila poznata u Evropi kod svih naroda, čije su plodove brali po šumama i koristili za jelo i kao lek. Prvi istorijski zapisi o malini se vezuju u vreme Rimskog carstva, gde na početku nove ere Plinije Stariji navodi da malina obilno raste na planini Idi u Grčkoj (u Maloj Aziji, nedaleko od Troje), po kojoj je crvena malina i dobila ime Rubus idaeus L. Prvi pisani podatak koji potiče iz Rusije, u vreme Jurija Vladimiroviča - Dulguskog (1090—1157.) osnivača Moskve, navodi da u okolini tog grada postoje neprohodni malinjaci. Malina je prvi put počela da se gaji u pojedinim vrtovima u Engleskoj 1548. godine. Ova zemlja je u narednom periodu postala centar vrtlarstva nakon čega su ostali brojni pisani podaci o malini.
U Srbiji malina je počela da se gaji 1880. godine kao ukrasna baštenska biljka. Robna prozvodnja maline u Srbiji počinje oko 1920. godine, kada se određuju malinarska područja Valjeva i Čačka za potrebe lokalnog tržišta. Na području Valjeva gajenje maline je prvo počelo u rejonu sela Bukovice i Zlatarića, a plod maline se koristio za slatko, sirup i pulpu. Vodeća sorta u ovom kraju u prvom periodu bila valjevska (marlboro), da bi je zamenile moling promis i moling eksploit, a krajem 20. i početkom 21. veka vodeća sorta je vilamet. Na severnim padinama planine Jelice, u području Čačka, vodeća sorta u prvom periodu postaje jelička, da bi je zamenila valjevska, a potom moling promis i moling eksploit, a krajem 20. veka vodeća sorta postaje vilamet. U Srbiji, u drugoj polovini 20. veka, Institut za voćarstvo u Čačku doprineo je uvođenju novih i kvalitenih sorti maline, a stručnjaci iz ovog instituta su stvorili tri nove sorte crvene maline: gradinu, krupnu dvorodnu i podgorinu. Krajem 20. veka vodeći malinarski krajevi su:
Valjevski - Podgorina i Pocerina;
Šabački - Krupanj, Loznica i Bajina Bašta;
Kosjerićki - pravac Povlen – Varda;
Požeški - okolina Požege;
Ariljski - okolina Arilja;
Ivanjički - Ivanjica, Kaona, Kotraža i Guča;
Čačanski - Čačak i Kablar sa okolinom;
Kraljevički - Kraljevo i Dragačevo sa okolinom;
Leskovači - brdsko-planinski kraj.
Plodovi maline su slatkokiseli, vrlo ukusni, aromatični i lako svarljivi. Malina je desertno voće, a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za preradu: sok, sirup, vino, prirodni liker, kompot, slatko, džem, marmeladu, sladoled, kandirano voće, malinu u prahu i pulpu. List se praktično koristi samo u narodnoj medicini za ispiranje usne duplje kod upale njene sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardio-vaskularnog, želudačno-crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoza. Takođe ulazi u sastav mešavina za tzv. prolećno čišćenje krvi. List maline može da zameni neke čajeve, kao što su indijski, gruzijski i ruski.
U mnogim zemljama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod proliva i ekcema. Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga on aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šećer u krvi. Koristi se i u prehrambenoj industriji.
U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline (i drugog jagodičastog voća: jagode, kupine i dr.). U terapiji malignih oboljenja maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti.
Žuti kolač sa malinama (recept sa neta)
5 belanaca umutite sa 200 g šećera. Posebno umutite 5 žumanaca sa šoljom ulja, šoljom jogurta, 2 šolje brašna i praškom za pecivo. Polako umešajte belanca u smesu za žumancima, pa polovinu mase izlijte u podmazan pleh. Pecite 7-8 minuta, pa izvadite i pobacajte maline (oko 400 g) preko testa. Prelijte ostatkom smese i vratite u rernu na još desetak minuta. Ispečen kolač pospite vanilin šećerom.
) : To su biljke, čija namena još nije pronađena