Mali princ

[s@nj@lic@]

Meni se svidja...mislim i svima onima koji umeju da vide srcem...

Mali princ
Antoan de Sent Egziperi
- odlomak -

Tada se pojavi lisica:
- Dobar dan - rece lisica.
- Dobar dan - pristojno odgovori mali princ, okrene se ali ne
vide nista.
- Evo me ovde - rece jedan glas - pod jabukom.
- Ko si ti? - upita mali princ. - Vrlo si lepa...
- Ja sam lisica - rece lisica.
- Dodji da se igramo - predlozi joj mali princ. - Tako sam tuzan.
- Ne mogu sa tobom da se igram - rece lisica - Nisam pripitomljena.
- O, oprosti! - rece mali princ.
Ali razmislivsi, on doda:
- Sta to znaci "pripitomiti"?
- Ti nisi odavde - rece lisica - sta trazis?
- Trazim ljude - rece mali princ. - Sta to znaci "pripitomiti"?
- Ljudi - rece lisica - imaju puske i love. To je bas nezgodno!
Jedino to ih zanima. Trazis li kokosi?
- Ne - odvrati mali princ. - Ja trazim prijatelje. Sta to znaci
"pripitomiti"?
- To je nesto vec odavno zaboravljeno - rece lisica.- To znaci
"uspostaviti veze".
- "Uspostaviti veze?"
- Naravno - rece lisica. - Ti si za mene jos uvek samo decak
slican stotinama hiljada drugih decaka. I nisi mi potreban. A ni
ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica kao stotine
hiljada drugih lisica. Ali ako me pripitomis, bicemo stvarno
potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja
cu za tebe biti jedina na svetu.
- Pocinjem da razumem - rece mali princ. - Postoji jedna ruza...
milim da me je ona pripitomila...
- To je moguce - rece lisica. - Na Zemlji ima svega i svacega...
- Ah, to nije na Zemlji - rece mali princ.
Cinilo se da je lisica vrlo radoznala:
- Na nekoj drugoj planeti?
- Da.
- Ima li na toj planeti lovaca?
- Nema.
- Gle, to je zanimljivo! A kokosi?
- Nema.
- Nista nije savrseno - uzdahne lisica.
A lisica se vrati svojoj misli:
- Moj zivot je jednolican. Ja lovim kokosi, ljudi love mene.
Sve su kokosi slicne i svi ljudi su slicni. Ja se dakle, pomalo
dosadjujem. Ali, ako me ti pripitomis, moj ce zivot biti kao
obasjan suncem. Upoznacu bat koraka sto ce se razlikovati od
svih ostalih. Drugi me koraci teraju pod zemlju. Tvoji ce me
kao muzika mamiti iz brloga. I onda pogledaj! Vidis li, tamo
dole, on zitna polja? Ja ne jedem hleb. Zito meni nista ne
znaci. Zitna me polja ni na sto ne podsecaju. To je tuzno! Ali
ti imas kosu boje zlata. Bice divno kad me pripitomis. Zito,
koje je zlacano, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sapat
vetra u zitu...
Lisica zacuta i dugo je gledala malog princa.
- Molim te, pripitomi me...- rece ona.
- Vrlo rado - odgovori mali princ - ali nemam mnogo vremena.
Moram pronaci prijatelja i upoznati jos kojesta.
- Covek poznaje samo one stvari koje pripitomi - rece lisica.
Ljudi vise nemaju vremena da bilo sto upoznaju. Oni kupuju vec gotove stvari kod trgovaca. Ali kako ne postoje trgovci prijateljima, ljudi vise nemaju prijatelja. Ako hoces prijatelja, pripitomi me!
- Sta moram uciniti - upita mali princ.
- Moras biti vrlo strpljiv - odgovori lisica. - Prvo ces sesti
malo dalje od mene, eto tako, u travu. Ja cu te gledati krajickom
oka, a ti neces nista govoriti. Govor je izvor svih nesporazuma.
Ali ces svakoga dana moci sesti malo blize...
Sutradan mali princ ponovo dodje.
- Bolje bi bilo da si dosao u isto vreme - rece lisica - Ako
budes dolazio, na primer, u cetiri sata posle podne, ja cu biti
srecna vec u tri sata. Sto vreme bude dalje odmicalo, bicu sve
srecnija. U cetiri sata bicu vec toliko uzbudjena i uznemirena:
otkricu cenu srece! Ali ako budes dolazio bilo kada, ja nikada
necu znati za koji sat da pripitomim srce... Za to su potrebni
pravi obredi.
- Sta je to obred? - upita mali princ.
- I to je nesto davno zaboravljeno - rece lisica. - To je ono
sto jedan dan cini razlicitim od drugoga, jedan sat razlicitim
od drugih sati. Kod mojih lovaca, na primer, postoji jedan obred.
Oni cetvrtkom plesu sa seoskim devojkama. Zato je cetvrtak divan dan! Ja se odsetam, cak do vinograda. Kad bi lovci plesali bilo kada,svi bi dani licili jedan na drugi, a ja ne bih imala odmora.
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se priblizio dan
rastanka:
- Ah! - rece lisica... - Place mi se.
- Sama si kriva - rece mali princ - ja ti nisam zeleo nikakvo
zlo, ali ti si htela da te pripitomim...
- Naravno - rece lisica.
- Ali sad ti se place! - rece mali princ.
- Naravno - odgovori lisica.
- Time, znaci, nista ne dobijas!
- Dobijam - rece lisica - zbog boje zita.
- Zatim se vrati da mi kazes zbogom, ja cu ti pokloniti jednu
tajnu.
Mali princ podje da pogleda ruze.
- Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos niste nista - rece
im on. Niko vas nije pripitomio, a ni vi niste nikoga pripitomile.
Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica
slicna stotinama hiljada drugih lisica. Ali ja sam je napravio
svojom prijateljicom, i ona je sada jedinstvena u svetu.
Ruzama je bilo vrlo neprijatno.
- Lepe ste, ali ste prazne - rece im on jos.- Za vas covek ne
moze umreti. Zaista, obican bi prolaznik poverovao da moja ruza
lici na vas. Ali ona je sama vaznija od svih vas zajedno zato sto
sam ja nju zalivao. Zato sto sam ja nju stavio pod stakleno zvono.
Zato sto sam ja nju zastitio zaklonom. Zato sto sam zbog nje
poubijao gusenice (osim one dve-tri sto sam ih ostavio radi leptira).
Zato sto sam ja nju slusao kako se zali, hvali, ili kako ponekad
cak i cuti. Zato sto je moja ruza.
I opet se vrati lisici.
- Zbogom - rece on.
- Zbogom - rece lisica. - Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna:
covek samo srcem dobro vidi. Vazno je ocima nevidljivo.
- Vazno je ocima nevidljivo - ponovi mali princ da bi zapamtio.
- Vreme sto si ga izgubio za svoju ruzu cini tu ruzu tako
dragocenom.
- Vreme sto sam ga izgubio za moju ruzu... - ponovi mali princ
da bi zapamtio.
- Ljudi su zaboravili tu istinu - rece lisica. - Ali ti ne smes
da je zaboravis. Ti postajes zauvek odgovoran za ono sto si
pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu...
- Ja sam odgovoran za svoju ruzu... - ponovi mali princ da bi
zapamtio.

 

[terapeut]

Ne mogu da se slozim sa konstatacijom da Princ nije za decu.Knjiga je toliko ispunjena univerzalnim istinama da je jednostavno pitka za svaki uzrast.
Ja sam je svom sinu citala kada je imao 8 god. i bez obzira sto on ume i sam da cita,zelela sam da sa njim podelim taj jedinstveni dozivljaj.
Mene je princ oplemenio u toj meri da i dan danas sa svojih 40.god. uzivam u njemu kao kada sam bila klinka.Obozavam tu knjigu.Lektira?Naravno, kucna,skolska nije vazno ali bez ove knjige zivot nije bogat kao sto bi mogao biti...

 

[SINDI]

odgovori na najteza pitanja uvek su najjednostavniji...mali princ i danas moze da me nasmeje i da me rasplace..jedna od najlepsih knjiga koje sam procitala

 

[sunchica]

povremeno je otkrivam kao shto , vidjala sam , neki ljudi otvaraju bibliju ili neke druge prorochnjachke spise

-Dodji da se igramo , -predlozi joj mali princ.-Tako sam tuzan..
-Ne mogu da se igram sa tobom,-reche lisic.-Nisam pripitomljena.
...

zabavan trik

 

[Hellen]

Mislim da bi Mali princ trebao da se uvede kao lektira za srednju shkolu.
I trebao bi.

pa ne znam bas
ima razlicitis nacina za shvatanje ove knjige
nije ona toliko laka da moze da bude lektira
ja posle svakog citanja Malog princa shvatam drugacije

''Мали принц'' јесте лектира и то у 7. разреду основне!
У томе и јесте цака што се на сваком узрасту доживљава другачије и што је потребно више читања да би се појмила сасвим!

 

[sanja]

kad sam isla u osnovnu, mali princ je bio lektira za 4. razred, i jos uvek imam to izdanje.
zaista, svako citanje je drugaciji dozivljaj. cak ni ono elektronsko, u formi fajla, nije lose za procitati neki odlomak na poslu.

 

[Betty]

Meni se svidja...mislim i svima onima koji umeju da vide srcem...

Mali princ
Antoan de Sent Egziperi
- odlomak -

Tada se pojavi lisica:
- Dobar dan - rece lisica.
- Dobar dan - pristojno odgovori mali princ, okrene se ali ne
vide nista.
- Evo me ovde - rece jedan glas - pod jabukom.
- Ko si ti? - upita mali princ. - Vrlo si lepa...
- Ja sam lisica - rece lisica.
- Dodji da se igramo - predlozi joj mali princ. - Tako sam tuzan.
- Ne mogu sa tobom da se igram - rece lisica - Nisam pripitomljena.
- O, oprosti! - rece mali princ.
Ali razmislivsi, on doda:
- Sta to znaci "pripitomiti"?
- Ti nisi odavde - rece lisica - sta trazis?
- Trazim ljude - rece mali princ. - Sta to znaci "pripitomiti"?
- Ljudi - rece lisica - imaju puske i love. To je bas nezgodno!
Jedino to ih zanima. Trazis li kokosi?
- Ne - odvrati mali princ. - Ja trazim prijatelje. Sta to znaci
"pripitomiti"?
- To je nesto vec odavno zaboravljeno - rece lisica.- To znaci
"uspostaviti veze".
- "Uspostaviti veze?"
- Naravno - rece lisica. - Ti si za mene jos uvek samo decak
slican stotinama hiljada drugih decaka. I nisi mi potreban. A ni
ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica kao stotine
hiljada drugih lisica. Ali ako me pripitomis, bicemo stvarno
potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja
cu za tebe biti jedina na svetu.
- Pocinjem da razumem - rece mali princ. - Postoji jedna ruza...
milim da me je ona pripitomila...
- To je moguce - rece lisica. - Na Zemlji ima svega i svacega...
- Ah, to nije na Zemlji - rece mali princ.
Cinilo se da je lisica vrlo radoznala:
- Na nekoj drugoj planeti?
- Da.
- Ima li na toj planeti lovaca?
- Nema.
- Gle, to je zanimljivo! A kokosi?
- Nema.
- Nista nije savrseno - uzdahne lisica.
A lisica se vrati svojoj misli:
- Moj zivot je jednolican. Ja lovim kokosi, ljudi love mene.
Sve su kokosi slicne i svi ljudi su slicni. Ja se dakle, pomalo
dosadjujem. Ali, ako me ti pripitomis, moj ce zivot biti kao
obasjan suncem. Upoznacu bat koraka sto ce se razlikovati od
svih ostalih. Drugi me koraci teraju pod zemlju. Tvoji ce me
kao muzika mamiti iz brloga. I onda pogledaj! Vidis li, tamo
dole, on zitna polja? Ja ne jedem hleb. Zito meni nista ne
znaci. Zitna me polja ni na sto ne podsecaju. To je tuzno! Ali
ti imas kosu boje zlata. Bice divno kad me pripitomis. Zito,
koje je zlacano, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sapat
vetra u zitu...
Lisica zacuta i dugo je gledala malog princa.
- Molim te, pripitomi me...- rece ona.
- Vrlo rado - odgovori mali princ - ali nemam mnogo vremena.
Moram pronaci prijatelja i upoznati jos kojesta.
- Covek poznaje samo one stvari koje pripitomi - rece lisica.
Ljudi vise nemaju vremena da bilo sto upoznaju. Oni kupuju vec gotove stvari kod trgovaca. Ali kako ne postoje trgovci prijateljima, ljudi vise nemaju prijatelja. Ako hoces prijatelja, pripitomi me!
- Sta moram uciniti - upita mali princ.
- Moras biti vrlo strpljiv - odgovori lisica. - Prvo ces sesti
malo dalje od mene, eto tako, u travu. Ja cu te gledati krajickom
oka, a ti neces nista govoriti. Govor je izvor svih nesporazuma.
Ali ces svakoga dana moci sesti malo blize...
Sutradan mali princ ponovo dodje.
- Bolje bi bilo da si dosao u isto vreme - rece lisica - Ako
budes dolazio, na primer, u cetiri sata posle podne, ja cu biti
srecna vec u tri sata. Sto vreme bude dalje odmicalo, bicu sve
srecnija. U cetiri sata bicu vec toliko uzbudjena i uznemirena:
otkricu cenu srece! Ali ako budes dolazio bilo kada, ja nikada
necu znati za koji sat da pripitomim srce... Za to su potrebni
pravi obredi.
- Sta je to obred? - upita mali princ.
- I to je nesto davno zaboravljeno - rece lisica. - To je ono
sto jedan dan cini razlicitim od drugoga, jedan sat razlicitim
od drugih sati. Kod mojih lovaca, na primer, postoji jedan obred.
Oni cetvrtkom plesu sa seoskim devojkama. Zato je cetvrtak divan dan! Ja se odsetam, cak do vinograda. Kad bi lovci plesali bilo kada,svi bi dani licili jedan na drugi, a ja ne bih imala odmora.
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se priblizio dan
rastanka:
- Ah! - rece lisica... - Place mi se.
- Sama si kriva - rece mali princ - ja ti nisam zeleo nikakvo
zlo, ali ti si htela da te pripitomim...
- Naravno - rece lisica.
- Ali sad ti se place! - rece mali princ.
- Naravno - odgovori lisica.
- Time, znaci, nista ne dobijas!
- Dobijam - rece lisica - zbog boje zita.
- Zatim se vrati da mi kazes zbogom, ja cu ti pokloniti jednu
tajnu.
Mali princ podje da pogleda ruze.
- Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos niste nista - rece
im on. Niko vas nije pripitomio, a ni vi niste nikoga pripitomile.
Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica
slicna stotinama hiljada drugih lisica. Ali ja sam je napravio
svojom prijateljicom, i ona je sada jedinstvena u svetu.
Ruzama je bilo vrlo neprijatno.
- Lepe ste, ali ste prazne - rece im on jos.- Za vas covek ne
moze umreti. Zaista, obican bi prolaznik poverovao da moja ruza
lici na vas. Ali ona je sama vaznija od svih vas zajedno zato sto
sam ja nju zalivao. Zato sto sam ja nju stavio pod stakleno zvono.
Zato sto sam ja nju zastitio zaklonom. Zato sto sam zbog nje
poubijao gusenice (osim one dve-tri sto sam ih ostavio radi leptira).
Zato sto sam ja nju slusao kako se zali, hvali, ili kako ponekad
cak i cuti. Zato sto je moja ruza.
I opet se vrati lisici.
- Zbogom - rece on.
- Zbogom - rece lisica. - Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna:
covek samo srcem dobro vidi. Vazno je ocima nevidljivo.
- Vazno je ocima nevidljivo - ponovi mali princ da bi zapamtio.
- Vreme sto si ga izgubio za svoju ruzu cini tu ruzu tako
dragocenom.
- Vreme sto sam ga izgubio za moju ruzu... - ponovi mali princ
da bi zapamtio.
- Ljudi su zaboravili tu istinu - rece lisica. - Ali ti ne smes
da je zaboravis. Ti postajes zauvek odgovoran za ono sto si
pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu...
- Ja sam odgovoran za svoju ruzu... - ponovi mali princ da bi
zapamtio.

najjači deo, indeed!


Slično ima još i bibliji, al poštoje bilo davno, nerazumljivo je uglavnom bez tumačenja.
(Kain: zar sam ja odgovoran za svoga brata?)


ovo je bolje: ako hoćeš da se igraš samnom moraš me priptomiti. Plus, odgovornost.
Uglavnom se igranje poistovećuje sa neodgovornošću, a poznata je činjenica da dete već od 6. godine može da učestvuej u igri sa složenijim pravilima, koja naravno podrazumevaju i odgovornost za učinjeno. I, to da uloženo vreme daje cenu nečemu. Posvetiti se osobi, životinji, cilju...
i da se radi prijateljstva i ljubavi mre, uh.

 

[Elishabeth]

Zaista je neverovatno kako me ta knjiga uvek rasplace...

 

[gost 11071]

Iako je mnogi smatraju knjigom za decu, ova sjajna knjiga budi mastu svakoga od nas nanovo, pri svakom citanju, mada smo odavno porasli. Ja je vec godinama skupljam na svim jezicima na kojima je nadjem, a vi? Jeste li se zblizili sa Malim Princem?

Hehe jesam!
Inače, sigurna sam da knjiga nije zanimljiva smo deci (čak, mislim da u samoj knjizi postoji odvojena poseta: knjigja za decu i odrasle).

 

[zainteresovana]

Prvi put sam je pročitala sa 7,8 god. i fascinirao me je sam uvod, tačnije crteži i priča o zmijskom caru. Pogotovu crteži. Maltretirala sam okolinu crtajući to i pitajući isto. Bila sam zapanjena kako niko ni meni nije dao pravi odgovor. Posle toliko vremena od kada je knjiga napisana!
Pamtim to dobro, kao i da mi je sama priča o princu i njegovim dogodovštinama bila neinteresantna, monotona. Osim crteža, i činjenice da je pisac nestao na način koji me je podsećao na njegovu priču. Pitala sam se šta se sa njim dešavalo tada, i to me je nekako neprijatno ježilo - da li ljudi mogu da predvide, predosete način, okolnosti svog kraja.
Kasnije mi je ta knjiga s vremena na vreme dopadala šaka, i počev od srednjoškolskih dana naovamo, postajala sve interesantnija, i slojevitija. Sada je često prelistavam, što neko ovde reče, k'o Bibliju.
To je stvarno jedna predivna bajka za odrasle, a iz bajki, odavno su se složili mnogi autoriteti, može se svašta naučiti.

 

[snaja88]

Ja sam mnogo puta procitala Princa i uvek sam plakala . 'Najjace' recenice u knjizi sam podvukla i cim ih vidim odma sam u daunu...

 

[Elishabeth]

Ja sam mnogo puta procitala Princa i uvek sam plakala . 'Najjace' recenice u knjizi sam podvukla i cim ih vidim odma sam u daunu...

Heh tu smo iste...

 

[HeBePoBaTaH_]

Nije Egziperi napisao samo Malog princa, volim i ostale njegove knjige, mada je tačno da mu je Princ doneo slavu.
Hteo sam da pitam sve one koje vole ovog pisca, da li je konačno izašla knjiga Egziperijeve žene kod nas?
Najavljena je kao "šokantna" ispovest o nepoznatim detaljima iz Egziperijevog života. Čini mi se da je izdavač trebalo da bude Paidea.

 

[Betty]

evo, upisala u organajzerroveriti P. Živadinovića.
Ako nije, predati ga Radetu Bulatoviću, pa nek ga on proda Amerikancima.

 

[little smile]

Iako je mnogi smatraju knjigom za decu, ova sjajna knjiga budi mastu svakoga od nas nanovo, pri svakom citanju, mada smo odavno porasli. Ja je vec godinama skupljam na svim jezicima na kojima je nadjem, a vi? Jeste li se zblizili sa Malim Princem?

Joj, kako divna tema!!! Cim sam procitala naslov MALI PRINC odmah sam se raznezila i razvukla osmeh od uveta do uveta! Pa ja tu knjigu obozavam i ona mi je jedna od omiljenih (pored nazovimo decijih "Olovka pise srcem" i "Kako raste pamet")!!!
Nisam detaljno procitala sve postove, ali se slazem sa konstatacijom da je ta knjiga vise predodredjena odraslima nego deci, jer (posto nam je bila obavezna u trecem ili cetvrtom razredu osnovne kao lektira) kada sam je citala u tim godinama, nista, ali nista razumela nisam (bio mi je zanimljiv samo pocetak zbog zmije i onog 'sesira' ), a posle par godina, u srednjoj skoli, kada sam je ponovo procitala odusevila sam se. I kako rastem, tako se svaki put sve vise odusevljavam i shvatam knjigu na drugaciji nacin. Neke misli, recenice mi znace drugacije, na neke vise obracam paznju i sto je najvaznije vise sanjarim!!!
A koliko sam se zblizila sa Malim Princom ? Pa... svog decka zovem Le Petit Prince :wink: Mislim da je to dovoljan razlog koliko volim i tu knjigu, a i svog decka :wink: Cesto kazem i za sebe da sam mali princ, jer nikada ne odustajem od svojih pitanja, dok ne dodjem do odgovora 8) Poklonila sam tu knjizicu svom decku, jer zaista je neverovatna, a sada cu iscitirati deo (iz knjige) koji je on meni posvetio :wink:

"Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos niste nista. – rece im on - vas jos niko nije pripitomio, a ni vi nikoga niste pripitomile.... Lepe ste, ali ste prazne - rece im on. – Za vas covek ne moze umreti. Svakako, neki obican prolaznik bi poverovao da vam je moja ruza slicna. Ali ona sama je vaznija od svih vas zajedno zato sto sam ja bas nju zalivao, sto sam jedino nju stavljao ispod staklenog zvona, sto sam bas nju zastitio zaklonom, sto sam samo zbog nje poubijao gusenice (osim one dve ili tri zbog leptirova), sto sam nju slusao kako se zali, hvali ili cak ponekad cuti. Zato sto je to moja ruza....
Evo moje tajne. Ona je veoma jednostavna: samo srcem zaista vidimo. Sustina se ne gleda ocima." ops:

Eto, podelila sam i to sa vama :wink:

Lako je odrasti, ali ono sto ostaje su uspomene i vecita dusa deteta u svakome od nas :wink: ... Ko nije sposoban da svoj svet posmatra drugim ocima, nikada nije bio dete!

 

[little smile]

U ~Malom princu~ se sve prikazuje kroz oci deteta, mnogi su zaboravili da gledaju svet na taj nacin... Tako je sve jednostvanije...

Evo sad sam otvorila tu ,,malu bibliju''... i potrazila recenicu koju tako volim: ,,Video sam jednu kucu od crvenih opeka, s muskatlama u prozoru i golubovima na krovu''... predivno...

Pa onda ono da je najteze suditi samom sebi... onda... Oci su slepe, treba traziti srcem... Ono sto je vazno to se ne vidi...

Treba cuvati to dete u sebi, ne dozvoliti da odrastes, i da pocnu da te zanimaju samo brojke, da imas svoju ruzu tamo negde medju zvezdama... I zato se ja ne ljutim kad mi neko kaze ,,dete''... naprotiv, ja sam tada srecna i tada kazem: ,,Jesam dete, i necu nikada da odrastem...''

Savrseno!!! Tvoje reci kao da su moje! Super si

 

[introitus]

Sjajna knjiga, mada je meni bolje legao 'Galeb Dzonatan Livingston' i vise mi se svidja.

 

[Hesse]

Sjajna knjiga, mada je meni bolje legao 'Galeb Dzonatan Livingston' i vise mi se svidja.

Naprotiv! Kao sto sam napisao i u temi Galeb i ovde cu: Galeb ne moze ni da prismrdi(izvinjavam se zbog fraze) Malom Princu!

 

[little smile]

Sjajna knjiga, mada je meni bolje legao 'Galeb Dzonatan Livingston' i vise mi se svidja.

Naprotiv! Kao sto sam napisao i u temi Galeb i ovde cu: Galeb ne moze ni da prismrdi(izvinjavam se zbog fraze) Malom Princu!

Izvinite sto se mesam, ali hajde da zaboravite na takva 'prepucavanja' sta je kome vise prionulo za srce. Zaista mi je ruzno da citam: "E nije, ja sam u pravu" i sl. Svako ima svoj ukus, svoje misljenje, ali nema potrebe za nekim nadmetanjem ili kako vec da nazovem ovu 'igru'.
Tema je 'Mali princ', a ne koja knjiga vam je bolja ili gora...
Hvala vam obojici!

 

[introitus]

Sjajna knjiga, mada je meni bolje legao 'Galeb Dzonatan Livingston' i vise mi se svidja.

Naprotiv! Kao sto sam napisao i u temi Galeb i ovde cu: Galeb ne moze ni da prismrdi(izvinjavam se zbog fraze) Malom Princu!

Naprotiv šta?
Samo sam napisao da se meni više sviđa Galeb, šta je tu sporno?

 

[Hesse]

Sjajna knjiga, mada je meni bolje legao 'Galeb Dzonatan Livingston' i vise mi se svidja.

Naprotiv! Kao sto sam napisao i u temi Galeb i ovde cu: Galeb ne moze ni da prismrdi(izvinjavam se zbog fraze) Malom Princu!

Izvinite sto se mesam, ali hajde da zaboravite na takva 'prepucavanja' sta je kome vise prionulo za srce. Zaista mi je ruzno da citam: "E nije, ja sam u pravu" i sl. Svako ima svoj ukus, svoje misljenje, ali nema potrebe za nekim nadmetanjem ili kako vec da nazovem ovu 'igru'.
Tema je 'Mali princ', a ne koja knjiga vam je bolja ili gora...
Hvala vam obojici!

Ko je prvi spomenuo Galeba na temi gde mu nije mesto :wink: ...salim se...naravno da necemo da se prepucavamo, to nam je ispod casti
...al ajde da zavrsimo debatu zakljuckom koji ces ti doneti na osnovu tvog ukusa...dakle kome ti naginjes Princu ili Galebu?

Pozdrav svima!

 

[little smile]

...al ajde da zavrsimo debatu zakljuckom koji ces ti doneti na osnovu tvog ukusa...dakle kome ti naginjes Princu ili Galebu?

Na zalost nisam kompetentna da donesem realan i objektivan zakljucak, jer za knjigu 'Galeb Dzonatan Livingston' sam cula tek juce (verovali ili ne), a sada i procitala neke komentare vezane za tu knjigu, a knjigu 'Mali princ' citam kad god pozelim... U svakom slucaju, kada budem procitala i Galeba napisacu svoj komentar, a za 'Malog princa' komentar vec postoji i odnos koji imam prema toj knjizi...
Dakle, bez obzira na moj odgovor, debata je zavrsena 8)

Pozdrav!

 

[Hesse]

...al ajde da zavrsimo debatu zakljuckom koji ces ti doneti na osnovu tvog ukusa...dakle kome ti naginjes Princu ili Galebu?

Na zalost nisam kompetentna da donesem realan i objektivan zakljucak, jer za knjigu 'Galeb Dzonatan Livingston' sam cula tek juce (verovali ili ne), a sada i procitala neke komentare vezane za tu knjigu, a knjigu 'Mali princ' citam kad god pozelim... U svakom slucaju, kada budem procitala i Galeba napisacu svoj komentar, a za 'Malog princa' komentar vec postoji i odnos koji imam prema toj knjizi...
Dakle, bez obzira na moj odgovor, debata je zavrsena 8)

Pozdrav!

Jos samo jedan mali Post Scriptum:
imam neki osecaj da ce ti ipak Mali Princ ostati bolji, pazi sta rekoh 8) Pozdrav!

 

[little smile]

imam neki osecaj da ce ti ipak Mali Princ ostati bolji, pazi sta rekoh 8)

Vrlo moguce, jer ako si procitao moj komentar vezanog za knjigu 'Mali princ' shvatio bi koliko je volim i koliko sam emotivno vezana za nju :wink:

Uostalom, to je knjiga koja je prisutna u mom zivotu jos od malena, a stare ljubavi nikada ne umiru, vec zive u jednom delu srca zauvek :wink:

 

[Hesse]

imam neki osecaj da ce ti ipak Mali Princ ostati bolji, pazi sta rekoh 8)

Vrlo moguce, jer ako si procitao moj komentar vezanog za knjigu 'Mali princ' shvatio bi koliko je volim i koliko sam emotivno vezana za nju :wink:

Uostalom, to je knjiga koja je prisutna u mom zivotu jos od malena, a stare ljubavi nikada ne umiru, vec zive u jednom delu srca zauvek :wink:

Na osnovu tvog komentara sam to i rekao...pokusao da ispadnem mudar na jeftinu foru, ali prozrela si me :wink:
P.S.Slazem se da stara ljubav zaborava nema