Mali je ovo grad....

Lutam....dugim i pustim ulicama....prepustena nekim secanjima,koja me bole i razdiru.
Svaki kutak ovog grada me seca na tebe.
svaki zabaceni sokak kao da cini tvoj i moj jedan dan.
Dragi moj....da,otisao si.
Mozda si i srecan.
Verujem da u dubini tvog dobrog srca zivi neko secanje na mene.
I mozda se pitas dragi....sta je sada samnom?!
nema me nigde,stari prijatelji me ne vidjaju,na starim mestima me ne mozes sresti....E pa,koliko god da si mi bio sve moju bol videti neces.
Steze mi gusu,lomi mi svaku kost u telu....i kada zaspim nekako posle puno sati provedenih misleci o tebi,ni u snu me bol ne pusta....Sanjam te.
Ali necu plakati pred tobom.
Moje suze neces videti.
Ti me neces zaliti.
Ne,ne,ne.

Mali je ovo grad.....kada budem srecna....Saznaces.

 

[Aleksej od Arlekina]

...nekada i ostanem bez teksta,a ovo je takva prilika.
Malo se najezim ,jer svi mi lutamo tamo negde,a ovde je recju nacrtano ono sto osecas upravo i po mojoj kozi.Razmisljao sam kako se sakrivamo ,a negde duboko se nadamo da ce nas taj neko pronaci...
Volimo da se igramo !Volimo da nas boli ,volimo da osecamo jako do kosti i ne svesno hranimo,tepamo uzdizemo pricu da jer kad je zaboravimo i ono sto smo imali ce nestati.