(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MALENA - 1. deo
„Maki, da li radiš sutra?
„Ne, što? Šta si planirao?
„Ne radiš? Pa 1. maj je... neverovatno....sigurna si? hahaha Pravim roštilj. Tata, ti, Boki ,deda i ja“
„Samo za nas? Cic je za praznik kod svekrve“
„Ma da, samo mi. Sve sam kupio ali ti proveri“
„Dobro sine“.
Sutradan, lepo jutro. Pijemo kafu, tv zvrnda, uglavnom ćutimo jer tek je prva kafa a to je ona fina ćutalica kad se prosto sav sležeš u nekom svom miru a taj mir je opet u kućnom miru...kao krug u krugu... psi oko nas spavaju.....mir i potpunost. Tako mi je to potrebno posle teške zime i ovog proleća što na sebe ne liči. Maki i Boki ustaju rano da ovaj naš odveze buduću snajku na posao, mada on kaže da je ona samo potencijalna snajka hahahah...."Mi smo je izabrali sine, a ti se, blagoš majci, tu mnogo i ne pitaš....mislim, više se ne pitaš hahaha" majčinska mi je dužnost da ga spustim na zemljicu a kud ćeš bolji način nego da aterira uz šalu koju, hvala bogu, i snajka razume i primenjuje. Bože, dok su onako mladi stajali u dovratku, ona tanka, mršava, sitna, priča brzo Maci i meni o tome šta ide da radi naslonjena jednom rukom na ragasto...onaj pokret i položaj tela „evo, samo sekund, u prolazu sam pa samo da kažem“ i isijava veselu žustrinu, a i inače je velika pričalica ali pozitivna, a on iza njenih ledja, krupan, pospan ali mu se brk smeši na njene jutarnje šale, ćuti i samo je smejući se prekine „Zakasnićemo, skrati izlaganje“ hahahaah....tako su ličili na Macu i mene....ista slika...
Pogledasmo se, moj pratilac i ja i nasmejasmo zadovoljno svesni da isto vidimo.
„Maco, oni su kao mi nekad “
„Da, isti su“ govorim uz osmeh „samo što ja ovoliko nikad nisam pričala hahahaah“
„To je istina, hvala bogu nikad nisi mnogo pričala dok se ne naljutiš hahaha ali je istina i to da ćeš biti opasna svekrva hahaha“
„hahah pa moram tebi da držim ravnotežu jer je za tebe snajka neprikosnovena....hoćemo još jednu kafu pa da krenemo da radimo?“
„Stavi“
Uz drugu kafu, razgovorušu, Maca kreće da priča kako Makijeva kola, forda koji je njegov vršnjak, treba da sredjuju....nešto moraju da mu urade, naravno ne shvatih šta ali se ni on nije potrudio da mi objasni znajući da nema svrhe hahahah, ali im za to treba kanal koji mi nemamo. Pa je ovaj moj smislio da podigne kola na skelu, na šta sam ja pitala kako će da ga odguraju uzbrdo tj. popnu. Oči zablistaše, bore smejalice počeše da rade....
„Ma to je lako....vozićimo ga preko fosni“
„Kako misliš vozićete ga? Pa to je kratak put a uzbrdo je...logički zaključujem da treba dati gas....a tu je zid ....počeše slike da mi se ukazuju.....da li si ti normalan bre!!!“
„hahahaa ma ne brini ništa......ja ću voziti...sve sam smislio Maco“ srkuće kafu i smejulji se, pa videći moj pogled neodobravanja i straha, velikodušno i muški brižno reče „Jedino što mogu da uletim fordom kod dede u sobu...ali, pre toga ću mu reći da izadje napolje hahahaah“
„Bože.....di ga nadjo“ u sebi govorim sama sebi i sevam očima na njega.....“na Moravi sestro slatka, samo tamo ovakvi uspevaju hahahaah Sačuvaj me bože od muške brižnosti i tešenja kad im skoči adrenalin...znam ja dobro to oko kad se ovako smeje....
„Opusti se bre....nije to ništa“ ovlaš poljubac u kosu, onako dok samo prolazi iza moje fotelje „ajde da se pokrenemo“
„Ajde“ i sretna sam i on je sretan....mir i spokoj jutra....i akcija....
Ovo je jučerašnja realizacija Macine i Makijeve zamisli.... naravno, sprovedena bez mog prisustva ...pa kad videh, uradih samo ovo
i malo smirele za mamu
PS Dobro jutro....da malo obojim ovaj, opet oblačan dan uz
