Mala matura '96

[jeca 96]

pa zato sto ce ki srpski vise trebati nego geografija....msm ...u svakoj skoli svih godina ucis srpski,a geos samo 1 ili 2....

 

[Jukie]

Sto bas prirodna geografija.....?Nisi mi jasan.

Zato što bi društvena geografija ispitivala isti oblik hmm ... akademske inteligencije? kao i istorija. (brojke koje se ne računaju nego uče napamet, i mape država i društvena uređenja i tako to). Fizika bi merila koliko neko ume da se igra brojkama koje se računaju, i onda je potreban još jedan predmet kojim bi se merilo poznavanje onoga što prikazuju prirodnjački dokumentarci
Naravno biolozi bi sedeli i vrteli palčevima dok se ostali muče da spreme đake za maturu

 

[Jukie]

pa zato sto ce ki srpski vise trebati nego geografija....msm ...u svakoj skoli svih godina ucis srpski,a geos samo 1 ili 2....

Pa baš zato srpski nije dobar za razlikovanje đaka koji treba da idu u gimnaziju i koji ne treba da idu - on svima treba.
U moje vreme nije bilo prijemnog nego su se gledale ocene iz 7 i 8 razreda. Svaka škola je bodovala srpski+matematiku (jer svima trebaju) i onda su dodavali broj poena za neka dva predmeta koje je ta škola smatrala za značajne. Npr. za frizere su tražili likovno+biologiju, za društveni smer istoriju+strani jezik, za prirodni smer fiziku+hemiju, za tehničke škole fiziku+tehničko (a mnogi smerovi tada nisu ni postojali pa ne znam šta bi tražili).

 

[Morena_007]

Pa ja recimo smatram da ako neko već hoće da probere materijal za gimnaziju od onoga ko to nije, da treba da naprave prijemni sa fizikom, istorijom i (prirodnom) geografijom (onaj deo sa planinama, rekama i tako tim)

naravno da to nije potrebno jer već ima više mesta u gimnazijama nego odličnih đaka

Šta je pisac hteo da kaže?
Ja ti ovo nisam razumela ič...
Ae, ponovo.

 

[Morena_007]

Zato što bi društvena geografija ispitivala isti oblik hmm ... akademske inteligencije? kao i istorija. (brojke koje se ne računaju nego uče napamet, i mape država i društvena uređenja i tako to). Fizika bi merila koliko neko ume da se igra brojkama koje se računaju, i onda je potreban još jedan predmet kojim bi se merilo poznavanje onoga što prikazuju prirodnjački dokumentarci
Naravno biolozi bi sedeli i vrteli palčevima dok se ostali muče da spreme đake za maturu

Prirodna geografija je kao logična i nema brojki.
Kakve sam ja sve gluposti učila u ovih proteklih godinu dana izučavajući prirodnu geografiju.

Tebi je logično da se uči kojom brzinom se reće kisela, a kojom bazična lava?
Koliko silicijuma u sebi sadrži jedna, a koliko druga lava?
Gde nastaje fen?
Kolika je toplota zimi, a kolika leti u Tikom okeanu, Atkantiku...? (sve se to bubači napamet)
Kakav je raspored toplote u okeanima krećući se od ekvatora ka polovima? (sve same brojke i mnoge ostale gluposti)

20% gradiva bilo je logično zaključivanje, a 80% teško bubanje.

a, biologija je tek ... epidermis, rizodermis, .... bla bla bla bla ...
Biljke mrzim iz dna duše. Kakvih li sve luposti ima. Nidje primene. Sve samo bubanje ...
Antropologija je nešto drugo, ali ove biljke su ubitačne.

Fizika nisu samo zadaci i ona se ne može shavtiti kao umeće igranja brojkama.
Fizika se čita, uči mnogo više nego li geografija, bilogija ...
Baš zato što iziskuje mnogo više rada i truda od odbičnog bubanja nepotrebnih činjenica iz pomenutih predmeta, mnogi je ne shataju i loše tumače, a i poistovećeuju je sa samim vežbanjem zadataka.
Verujte, kada savršeno budete razumeli teoriju fizike, znaćete da uradite i najteže zadatke.
Naravno, ovako nastavnik fizike treba da vam predoči ovu duvnu nauku.
Moj nastavnik u osnovnoj je bio sjajan i uspeo u tome. Hvala mu.

Inače, smatrram da mali mauturanti i dalje trebaju da polažu srpski jezik i matematiku, ali i još jedan predmet po izboru (nešto što istinski vole).

 

[Jukie]

Inače, smatrram da mali mauturanti i dalje trebaju da polažu srpski jezik i matematiku, ali i još jedan predmet po izboru (nešto što istinski vole). [/B]

Jeste. A svrha prijemnog za gimnaziju bi i bila ta da se tamo upišu đaci koji su sposobni da relativno neoštećene psihe prežive te četiri godine teškog bubanja (zato što je to na kraju krajeva definicija gimnazije, može da kaže ko šta hoće), umesto da se upišu redom sva "dobra deca" i da onda veliki broj njih otpadne usput pre velike mature ili da maturiraju kao dvojkaši.

Tako da bih ja taj strašni prijemni za gimnaziju odvojio od polaganja mature. Polagao bi se u zgradama gimnazija i bilo bi stotinu teških pitanja (kao sa takmičenja) iz svih akademskih predmeta pomešano, pa bi se probralo ko je za gimnaziju. Prepisivanje bi bilo smanjeno ili nikakvo, samim tim što bi nastavnicima u gimnaziji bilo u interesu da od septembra imaju odeljenja koja su sposobna da prate plan i program. A ko hoće da bude npr. kulinarski tehničar ne mora da se muči da bubači za taj prijemni.

 

[Forma_Ideale]

Jeste. A svrha prijemnog za gimnaziju bi i bila ta da se tamo upišu đaci koji su sposobni da relativno neoštećene psihe prežive te četiri godine teškog bubanja (zato što je to na kraju krajeva definicija gimnazije, može da kaže ko šta hoće), umesto da se upišu redom sva "dobra deca" i da onda veliki broj njih otpadne usput pre velike mature ili da maturiraju kao dvojkaši.

Ti si očito završio bubačku gimnaziju. Neoštećeno.
Kako koja gimnazija je sinonim za bubanje.
I bubanje kao takvo nije sinonim ni za inteligenciju, ni za mudrost... I nije nešto što bi se trebalo forsirati u obrazovanju, a kamoli smatrati sinonimom za obrazovanje i obrazovanost.

Tako da bih ja taj strašni prijemni za gimnaziju odvojio od polaganja mature. Polagao bi se u zgradama gimnazija i bilo bi stotinu teških pitanja (kao sa takmičenja) iz svih akademskih predmeta pomešano, pa bi se probralo ko je za gimnaziju. Prepisivanje bi bilo smanjeno ili nikakvo, samim tim što bi nastavnicima u gimnaziji bilo u interesu da od septembra imaju odeljenja koja su sposobna da prate plan i program. A ko hoće da bude npr. kulinarski tehničar ne mora da se muči da bubači za taj prijemni.

... sreća, pa se ti ne pitaš.
Jer bi ti to kanda mi pretvorio u selekciju podobnih za doktoriranje, ili lansiranje na Mesec.
"Pa bi se probralo ko je za gimnaziju"... Ko je za gimnaziju? Neki hibridno-hibridni vunderkind, koji je sve enciklopedije i svo znanje sveta progutao sa 14, i stekao pravo da na crvenom tepihu uđe u gimnaziju?
"Odeljenja koja su sposobna da prate plan i program"... Pa sposoban je i maturant dvojkaš, čim ju je završio. Ali, mora da je završi kao "vukodlak", je li?
... sreća, pa se ti ne pitaš.

 

[Morena_007]

Jeste. A svrha prijemnog za gimnaziju bi i bila ta da se tamo upišu đaci koji su sposobni da relativno neoštećene psihe prežive te četiri godine teškog bubanja (zato što je to na kraju krajeva definicija gimnazije, može da kaže ko šta hoće), umesto da se upišu redom sva "dobra deca" i da onda veliki broj njih otpadne usput pre velike mature ili da maturiraju kao dvojkaši.

Tako da bih ja taj strašni prijemni za gimnaziju odvojio od polaganja mature. Polagao bi se u zgradama gimnazija i bilo bi stotinu teških pitanja (kao sa takmičenja) iz svih akademskih predmeta pomešano, pa bi se probralo ko je za gimnaziju. Prepisivanje bi bilo smanjeno ili nikakvo, samim tim što bi nastavnicima u gimnaziji bilo u interesu da od septembra imaju odeljenja koja su sposobna da prate plan i program. A ko hoće da bude npr. kulinarski tehničar ne mora da se muči da bubači za taj prijemni.

Gimnazija je priprema za fakultet.
I ako bi postojao taj ''srtašni'' prijemni za gimnazije, ni tada se ne bi mogli razvrstati oni uporniji i oni koji to nisu.
Kada kažem upornost mislim na ovo što si i sam rekao ,,za gimnaziju bi i bila ta da se tamo upišu đaci koji su sposobni da relativno neoštećene psihe prežive te četiri godine teškog bubanja''.
Bolje da oguglamo na ovo u glimnaziji, pa će na faxu biti lakše navići se na još gori tempo.
Mislim da trenutno znanje koje vuku iz osnovne škole mali maturanti, a koje im je potrebno da polože taj ''strašni'' prijemni, nije garancija da će u gimnaziji biti uporni.

Smatram da sve treba da ostene kao i sada.
Zaista, ko god po ovom dosadašnjem prijemnom upiše gimnaziju, nije nimalo glup.
Posmatram svoje društvo iz razreda ... Svi smo, bre, inteligentni bez izuzetaka, ali neko posustane - promena ga slomi i sl.

 

[Støffän Lingua]

Gimnazija nije bubalacka skola.Ne pricajte gluposti.
To sto bubalacko prolazi,nije merilo uspesnosti savladavanja gradiva.Medjutim,svakako da ce se vise nagradjivati i ceniti bubalacki ucenik koji se bar trudi i radi,a ne onaj prikriveni intelektualac koji nista ne uci i kaze tek jednu pametnu godisnje,jer on je inteligentan i pametan 0 al' ga nista ne zanima.
I da,koliko ja znam,pricalo se da ce sledece godine doci do reforme gimnazija,posto od '96 se ide po nekom novom obrazovnom programu.Ono,dosta izbornih predmeta,veca usmerenja...
@ Mago
Ides u gimnaziju?
Ja cu sad treca godina,opsti tip.Meni je bila muka od te prirodne geografije,a pogotovo od biologije kad smo radili biljna tkiva... O.o

 

[Jukie]

Ti si očito završio bubačku gimnaziju. Neoštećeno.
Kako koja gimnazija je sinonim za bubanje.
I bubanje kao takvo nije sinonim ni za inteligenciju, ni za mudrost... I nije nešto što bi se trebalo forsirati u obrazovanju, a kamoli smatrati sinonimom za obrazovanje i obrazovanost.
... sreća, pa se ti ne pitaš.
Jer bi ti to kanda mi pretvorio u selekciju podobnih za doktoriranje, ili lansiranje na Mesec.
"Pa bi se probralo ko je za gimnaziju"... Ko je za gimnaziju? Neki hibridno-hibridni vunderkind, koji je sve enciklopedije i svo znanje sveta progutao sa 14, i stekao pravo da na crvenom tepihu uđe u gimnaziju?
"Odeljenja koja su sposobna da prate plan i program"... Pa sposoban je i maturant dvojkaš, čim ju je završio. Ali, mora da je završi kao "vukodlak", je li?
... sreća, pa se ti ne pitaš.

Što se ljutiš?

Nisam ja izmislio školu tipa gimnazije nego ljudi negde 1850. ili tako neke godine kada je gimnazija bila kao sada bačelor. Ideja je bila da samo krem krema završi gimnaziju, što bi bio pandan podobnima za doktoriranje, ili lansiranje na Mesec. I činjenica je da se bubačenje potencira u gimnaziji (bar dok se ne sete da izmene plan i program; vidiš šta Mago7 kaže da se smatra za normalno gradivo), i činjenica je da ljudi i pored toga žele da upišu gimnaziju iako nisu bubači (zašto? da li žele da se četiri godine muče?). A ćerka moje koleginice ide u odeljenje gde je trećina đaka ponavljala prošli razred i sad ih ima mnogo manje. A i pored toga sam rekao u prvoj poruci da je cela ta stvar teoretska jer ima milion gimnazija sa milion praznih mesta pa primaju ko god je iznad crte (ne mislim da je mnogo mudar izbor da neko sa dvojkama i trojkama iz hemije, biologije i fizike u sedmom i osmom razredu i ukupnim brojem poena 70 upisuje prirodni smer gimnazije).

Dakle, rešenja su da se izmeni plan i program u gimnazijama, a dotle da se ne-bubači savetuju da ne upisuju škole u kojima se bubačenje potencira

 

[Forma_Ideale]

Što se ljutiš?

Nisam ja izmislio školu tipa gimnazije nego ljudi negde 1850. ili tako neke godine kada je gimnazija bila kao sada bačelor. Ideja je bila da samo krem krema završi gimnaziju, što bi bio pandan podobnima za doktoriranje, ili lansiranje na Mesec. I činjenica je da se bubačenje potencira u gimnaziji (bar dok se ne sete da izmene plan i program; vidiš šta Mago7 kaže da se smatra za normalno gradivo), i činjenica je da ljudi i pored toga žele da upišu gimnaziju iako nisu bubači (zašto? da li žele da se četiri godine muče?). A ćerka moje koleginice ide u odeljenje gde je trećina đaka ponavljala prošli razred i sad ih ima mnogo manje. A i pored toga sam rekao u prvoj poruci da je cela ta stvar teoretska jer ima milion gimnazija sa milion praznih mesta pa primaju ko god je iznad crte (ne mislim da je mnogo mudar izbor da neko sa dvojkama i trojkama iz hemije, biologije i fizike u sedmom i osmom razredu i ukupnim brojem poena 70 upisuje prirodni smer gimnazije).

Dakle, rešenja su da se izmeni plan i program u gimnazijama, a dotle da se ne-bubači savetuju da ne upisuju škole u kojima se bubačenje potencira

Ma, ič se ne ljutim, nemam razloga.
Samo se zblažnjavam.