Sta da vam kazem, kada su mi se desile sve te tragedije u zivotu, kada se covek uopste ne oseca kao covek vec kao ranjena zver, kad rekoh zver, mislila sam na pozitivan nacin, ljudi su mnogo, mnogo gori od zveri.Dok nam je Natasa bila jedino dete, naravno da nas je na sve moguce nacine muvala da joj kupimo kucu. Vrdali smo, izmisljali razloge, ali posto ih i suprug i ja volimo vrlo brzo nas je zbarila. Elem u nasoj kuci obrela se kuca po imenu Tijara. Crno -braon koker,malena kuzdrava,nemirna i radoznala. Cim smo je doneli, ponasala se kao da je oduvek bila kod nas,sve je lepo pronjuskala,i pronasla svoje mesto, tamo gde je legla prvi put, tu smo joj i postavili korpu. Mislim, a mogu i da potvrdim/u nekim slucajevima/ da je Tijara bila inteligentnija, razumnija i osecajnija od mnogih ljudi. Obozavali smo je, a i ona nas. Secam se da smo prvih meseci svi ostajali bez jedne cipele, a onda je pronadjemo u basti...poluzakopanu, secam se da sam muke imala da je naucim gde se sta radi,a i kada zabrlja nesto, pa ja malo viknem, a ona me pogleda onim njenim neznim kucecim pogledom –ode mast u propast, nista joj nisam mogla. Sad kad razmislim i mislim o njoj, bila nam je svima zastitnik, razonoda i lek. Mog supruga je najvise volela, na primer kada dodje sa posla, pa se malo ispruzi u dnevnoj sobi na trosedu, ona bi odmah legla kraj njega i stavila sapice i glavu preko njegovih nogu. Ne daj Boze da pokusas da ga dodirnes...odmah bi se culo ono pritajeno grrrrr...u prevodu-ne diraj ga odmara! Svuda je isla sa nama, u goste, na more, na planinu, vozila se kolima,vozom, i uvek bi bila mirna i razumna.Kada se Stefan rodio, brinula sam kako cu sada kada je beba tu, da ne skoci na krevet, da ne legne preko njega...ma svasta mi je padalo na pamet.Medjutim kad god sam sa Stefanom izasla iz sobe u dnevni boravak ona je kao po komandi, sama ustajala i odlazila na svoje mesto, nisam mogla da verujem, bez ijedne izgovorene reci, ona je znala sta i kada sme i moze. Medjutim i ona je imala jedan veliki porok- cokoladu! Niko u kuci nije smeo pred njom da jede cokoladu, cim bi je osetila, na glavu nam se penjala da je dohvati, obozavala je cokoladu.
Tijara je, osetila nesrecu...i jednu i drugu, ali nam nije mogla reci, njeno unezvereno trcanje od sobe do sobe i do nas smo pogresno protumacili, i drugi put smo pogresno protumacili njenu nervozu...eh, kada bi covek znao bar malo vise. Posle nesreca, nikada vise nije zalajala sretno, vukla se po kuci...danima bi ih cekala pred vratima ili gledala netremice kroz staklo od terase. Secam se naseg unezverenog trazenja , nekih mesec dana nakon tragedija,sve smo pretrazili, zvali je,dozivali, ali od nje ni traga, sve smo pretrazili sem potkrovlja, koje je bilo jos u izgradnji. Poslednja nada mi je bila da je otisla gore, ali nisam verovala, jer se na nase pozive i dozivanje nije javljala, kada sam se popela, imala sam sta i da vidim. Tijara je iz kutija sa starom odecom, izvadila par Stefanovih stvari, neke stare farmerke moga supruga i lezala je na njima, dok sam joj u neverici prilazila nije se ni pomerila, samo me je pogledala i nastavila da lezi. Uzela sam te stvarcice i zajedno sa njom prenela u dnevni boravak...posle godinu dana je i ona uginila...od tuge. Nikada nas nije izneverila, niko nam se tako nije radovao iskreno, nikada toliko ljubavi,radosti, paznje nismo dobili, kao od jedne male kuzdrave kuce- Tijare. Jos uvek je volimo...
Uvek se gurala izmedju Stefana i Maje...
Bila je jako ljubomorna na bilo koje drugo kuce
Tijara sa nama na moru...
Tijara je, osetila nesrecu...i jednu i drugu, ali nam nije mogla reci, njeno unezvereno trcanje od sobe do sobe i do nas smo pogresno protumacili, i drugi put smo pogresno protumacili njenu nervozu...eh, kada bi covek znao bar malo vise. Posle nesreca, nikada vise nije zalajala sretno, vukla se po kuci...danima bi ih cekala pred vratima ili gledala netremice kroz staklo od terase. Secam se naseg unezverenog trazenja , nekih mesec dana nakon tragedija,sve smo pretrazili, zvali je,dozivali, ali od nje ni traga, sve smo pretrazili sem potkrovlja, koje je bilo jos u izgradnji. Poslednja nada mi je bila da je otisla gore, ali nisam verovala, jer se na nase pozive i dozivanje nije javljala, kada sam se popela, imala sam sta i da vidim. Tijara je iz kutija sa starom odecom, izvadila par Stefanovih stvari, neke stare farmerke moga supruga i lezala je na njima, dok sam joj u neverici prilazila nije se ni pomerila, samo me je pogledala i nastavila da lezi. Uzela sam te stvarcice i zajedno sa njom prenela u dnevni boravak...posle godinu dana je i ona uginila...od tuge. Nikada nas nije izneverila, niko nam se tako nije radovao iskreno, nikada toliko ljubavi,radosti, paznje nismo dobili, kao od jedne male kuzdrave kuce- Tijare. Jos uvek je volimo...
Uvek se gurala izmedju Stefana i Maje...
Bila je jako ljubomorna na bilo koje drugo kuce
Tijara sa nama na moru...
....
