- Poruka
- 91.133
„Makron da planira ostavku“: Francuska vlada na ivici pada, zemlja pred masovnim protestima
Svet Autor: Mila Marinović 01. sep 202510:055komentara
Francuska se suočava s jednom od najvećih političkih i budžetskih kriza u poslednjih nekoliko decenija. Premijer Fransoa Bajru priprema se za ključni glas poverenja u parlamentu 8. septembra, dok masovni protesti, opozicija i finansijska tržišta vrše pritisak na manjinsku vladu. Ova kombinacija političke nestabilnosti i ekonomskog pritiska podseća na krizu iz 1930-ih godina i mogla bi imati dugoročne posledice po stabilnost države.
Budžetska kriza: Štednja koja deli zemlju
Vlada premijera Bajru predložila je budžet koji predviđa štednju od 44 milijarde evra i ukidanje dva državna praznika. Cilj je smanjenje deficita na 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, kako bi se ispunili kriterijumi Evropske unije i smanjila zabrinutost finansijskih tržišta.Ministar finansija Erik Lombar izjavio je da bi u suprotnom mogla uslediti intervencija Međunarodnog monetarnog fonda. „Naša je odgovornost da zadržimo poverenje tržišta. Kretanje u pravom smeru je ključno“, rekao je Lombar, ističući da Francuska već sada troši na kamate više nego Italija. Lombar je dodao da plan „fer štednje“ zahteva da najbogatiji doprinesu najviše, kako bi opterećenje bilo pravedno raspoređeno.
Opozicija, međutim, tvrdi da predložene mere nisu fer i da ne rešavaju osnovne probleme. Socijalisti, zeleni i ekstremna levica kritikovali su Bajruov pristup, dok Nacionalni savez Marin le Pen otvoreno poziva na nove izbore.
Politička scena: Premijer na tankoj liniji
Bajru vodi manjinsku vladu, što znači da svaki zakon, uključujući budžet, zavisi od kompromisa s opozicionim strankama. Tri velika bloka – ultradesni Nacionalni savez, centar koji podržava Makrona i levica – pokazuju minimalnu spremnost na saradnju.Žan-Lik Melenšon, lider „Nepokorene Francuske“, pozvao je sindikate da podrže masovne proteste 10. septembra i organizuju generalni štrajk. Melenšon je u intervjuu za radio izjavio: „Ne možemo da pregovaramo s ovom administracijom. Potrebno je da Makron bude opozvan“.
Čak ni konzervativci nisu pošteđeni kritike. Bivši lider Republikanske stranke Žan-Fransoa Kope izjavio je da bi Makron trebalo da planira svoju ostavku, aludirajući na odlazak generala Šarla de Gola 1969. godine nakon neuspeha referenduma o ustavnim reformama.
Ako Bajru ne obezbedi većinu u parlamentu, predsednik Makron će se naći pred teškim izborom: imenovanje novog premijera, formiranje ekspertske vlade ili raspisivanje parlamentarnih i predsedničkih izbora pre isteka mandata. Svaka od opcija nosi značajan rizik za stabilnost zemlje i Makronov politički kapital.
Protesti 10. septembra: Narod protiv politike štednje
Pokret za „nacionalni šatdaun“ 10. septembra, koji okuplja anonimne aktiviste i razne političke frakcije, dobija sve veći odziv javnosti. Prema anketi “Toluna Haris Interaktiv”, dve trećine ispitanika podržava protest, uključujući glasače s levog i desnog spektra.Ovaj pokret se već poredi sa „Žutim prslucima“ iz 2018–2019, čija je mobilizacija krenula iz Fejsbuk grupa i prerastala u masovne demonstracije širom zemlje. Melenšon i njegov pokret planiraju parlamentarnu inicijativu za opoziv Makrona, iako se očekuje da neće biti uspešna.
Sindikat CGT pozvao je članove na štrajk gde god je to moguće, dok su i drugi sindikati dali podršku protestu. Građani su, prema izveštajima, izrazili ogorčenje zbog smanjenja socijalnih davanja i ukidanja praznika, što dodatno povećava rizik od masovnih demonstracija.
Istorijski kontekst: Francuska 1932–1933
Kriza u Francuskoj podseća na period iz 1930-ih godina, kada je zemlja bila teško pogođena svetskom ekonomskom krizom. Između 1932. i 1933. godine, Francuska je imala šest premijera u samo godinu dana, što je izazvalo političku paralizu.Razlog je uvek bio isti – neslaganje oko budžeta. Nijedan predloženi plan, bilo povećanje poreza, smanjenje izdataka ili posebne mere, nije mogao da pridobije podršku većine u parlamentu. Državni budžet je tada postao kamen spoticanja koji je podrio poverenje građana u demokratiju.
Danas, Francuska je prezadužena sa 3.000 milijardi evra, a kamate na dug svake godine gutaju desetine milijardi. Finansijska tržišta pažljivo posmatraju poteze vlade, a pad berzanskog kursa i rast kamata na obveznice signalizuju ozbiljnu zabrinutost.
Reakcije političkih blokova i sindikata
Ultradesni Nacionalni savez: traži nove izbore, investicije u policiju i vojsku, jačanje kupovne moći, finansirano dodatnim zaduživanjem.Ekstremna levica: planira generalni štrajk i parlamentarnu inicijativu za opoziv Makrona.
Zeleni, socijalisti i komunističke stranke: odbijaju da podrže Bajruov budžet, nude alternativne budžete s većim opterećenjem za bogate.
Sindikati (CGT i drugi): pozivaju na štrajkove i masovne proteste.
Konzervativci takođe kritikuju mere štednje, upozoravajući da bi stroge fiskalne mere mogle dodatno opteretiti srednji sloj i ojačati opozicione blokove koji vode u anketama.
Finansijski pritisak: Tržišta i međunarodni pritisci
Investitori i finansijska tržišta već reaguju na Bajruove predloge. Kamate na državne obveznice nadmašile su nivo grčkih obveznica, što signalizuje nepovjerenje u francusku fiskalnu politiku. Bez kredibilnog plana za konsolidaciju finansija, Francuska bi mogla da izgubi kreditni rejting.Evropska unija i Brisel takođe vrše pritisak na Francusku da sprovede štedljive mere, dok Međunarodni monetarni fond nadzire fiskalnu politiku zemlje i upozorava na moguće posledice neuspeha.
Ključni mesec za Francusku
Francuska se suočava s kombinacijom političke, ekonomske i društvene krize. Premijer Bajru kocka s poverenjem u parlamentu, predsednik Makron mora da razmotri teške odluke, a građani i sindikati spremaju masovne proteste 10. septembra.Istorijske paralelne sa krizom iz 1930-ih, visoka zaduženost, rast kamata i nezadovoljstvo građana stvaraju scenario u kojem svaki pogrešan potez može dodatno destabilizovati zemlju. Francuska stoji pred testom svoje političke i finansijske stabilnosti, a naredne nedelje biće ključno da li vlada uspe da sačuva poverenje parlamenta, tržišta i građana.
https://nova.rs/vesti/svet/francuska-pred-politickim-i-finansijskim-vrtlogom/
Nema mira.
Puče Francuska.mp3
