O da,lagao je...još kako!
Moje sumnje su počele sa postojanjem njegovog uvek zaključanog sivog simsonite kofera od koga se nije odvajao i kojem nisam imala pristupa.
U njemu je zaštićeno ležala dokumentacija važnosti nivoa državne bezbednosti...dakle,strogo poverljiva dokumenta je čuvala tajna šifra.
Kofer je ponekad za mene bio "mračni predmet želje" (ah,taj Bunjuel!),ali to je bila samo puka radoznalost onog deteta u meni.
Da budem iskrena,nije me mnogo interesovalo šta je u njima...jer da jeste,ne bi bilo teško da Mata Hari,zaspala u mojoj krvi,dodje do onoga što želi ako odluči da joj je nagrada za nadjeno neprocenjiva.
Oduvek su me samo intrigirali sadržaji vezani za područje ličnog života,oni koji se tiču osećanja...ljubavi i strasti.
Mi smo imali svoj vlastiti svet,stvoren u takvim koordinatama,izgradili smo ga kao posebnog,u božanskoj njegovoj lepoti...zaštićen od spoljnjeg sveta,u dimenziji koja se nalazila na sedmom nebu.
Taj svet je za mene imao vrednost označenu kao "strogo poverljivo"..dakle,bio mi je važan kao političarima državna bezbednost.
Elem...sve je počelo jednom,kada je iznenada zadremao u krevetu,sa mnom u naručju.
Besposlena,krišom sam mu zavirila u emotivnu fasciklu duše,slučajno preturajući po njegovim rečima.
U uredno složenim rečenicama njegovih iskaza,nehotično sam,iznenadjena,naišla na neke male nepotrebne laži.
Kažem nepotrebne,jer su mi se činile bezazlenim...za njihovo postojanje nije bilo,meni racionalnoj,logičnog razloga.
Te noći,senka sumnje je prvi put nadletela nad moje snove.
Veoma dobro sam znala sitne laži budu početak nekih potencijalno većih.
To je kao da sa vrha brda bacite grudvu snega i ona se,kotrljajući i skupljajući okolni sneg,pretvara u pravu snežnu gromadu.
To je bilo radjanje nečega koje će kasnije imati oznaku "nepremostivo".
I uprkos dominantnoj mi pameti,bila sam zatečena...kao Alisa u zemlji čuda.
Gledajući ga kako mirno spava,snom pravednika,zapitala sam se:koliko me je,zapravo,on poznavao?
Kako je moguće da dosad nije naučio da sam ja žena koju muškarac ima pravo (ili misli da ume?) da laže..ali,koju niko ne može da slaže.
I zar njegovo muško životno iskustvo mu nije pomoglo da shvati da glupa pravila naše igre,u kojoj mu je mnogo toga pušteno na volju,poštujem jedino zbog toga sam ih lično,sama postavila?
Promeškoljio se u snu i još čvršće me je zagrlio.
Srce mu je ravnomerno kucalo,poput neumornog časovnika na zidu.
Moje je kucalo brže,očarano zbog šapata koji mu je mozak,njegov stalni protivnik uputio:"Večeras smo borci sa iste strane fronta..."
I odlučila sam...večeras krećem sa novim nacrtom tanga za dvoje,"sleeping with the enemy".
Napraviću drugačija pravila,vešto,kako sam to učinila i prvi put...ovoga puta ugradjujem i poznate i omiljene mi "zamke-pitanja"(psihološki termin za tzv. "skale laži").
Izvući ću se polako iz njegovog naručja,otići do kuhinje,napraviti neskafu i sesti preko puta genijalnog "Dell inspiriona"mog najboljeg prijatelja i saučesnika u manipulativnom (instrumentalizovanom,po psihološkom rečniku) ponašanju.
Napravićemo novu igru,ovaj put idemo na njen viši nivo....skrivalice moraju biti dovedene do savršenstva!
U prolazu,dok sam pripremala moj omiljeni nes,Dell mi dobaci:
"Mnogo je Šegrta koji žele da proniknu u suštinu komplikovanih psiholoških igara.
Retki su oni koji ulaze u njihove tajne i postaju Majstori.
A šta tek reći o Velemajstorima"?
"Šta,dragi moj Dell?"-nasmejah mu se.
"O njima...nekom drugom prilikom,draga."-namignu mi moj Dell zagonetno.
Ps.For all of The Game`s Masters...with my love.
....
Moje sumnje su počele sa postojanjem njegovog uvek zaključanog sivog simsonite kofera od koga se nije odvajao i kojem nisam imala pristupa.
U njemu je zaštićeno ležala dokumentacija važnosti nivoa državne bezbednosti...dakle,strogo poverljiva dokumenta je čuvala tajna šifra.
Kofer je ponekad za mene bio "mračni predmet želje" (ah,taj Bunjuel!),ali to je bila samo puka radoznalost onog deteta u meni.
Da budem iskrena,nije me mnogo interesovalo šta je u njima...jer da jeste,ne bi bilo teško da Mata Hari,zaspala u mojoj krvi,dodje do onoga što želi ako odluči da joj je nagrada za nadjeno neprocenjiva.
Oduvek su me samo intrigirali sadržaji vezani za područje ličnog života,oni koji se tiču osećanja...ljubavi i strasti.
Mi smo imali svoj vlastiti svet,stvoren u takvim koordinatama,izgradili smo ga kao posebnog,u božanskoj njegovoj lepoti...zaštićen od spoljnjeg sveta,u dimenziji koja se nalazila na sedmom nebu.
Taj svet je za mene imao vrednost označenu kao "strogo poverljivo"..dakle,bio mi je važan kao političarima državna bezbednost.
Elem...sve je počelo jednom,kada je iznenada zadremao u krevetu,sa mnom u naručju.
Besposlena,krišom sam mu zavirila u emotivnu fasciklu duše,slučajno preturajući po njegovim rečima.
U uredno složenim rečenicama njegovih iskaza,nehotično sam,iznenadjena,naišla na neke male nepotrebne laži.
Kažem nepotrebne,jer su mi se činile bezazlenim...za njihovo postojanje nije bilo,meni racionalnoj,logičnog razloga.
Te noći,senka sumnje je prvi put nadletela nad moje snove.
Veoma dobro sam znala sitne laži budu početak nekih potencijalno većih.
To je kao da sa vrha brda bacite grudvu snega i ona se,kotrljajući i skupljajući okolni sneg,pretvara u pravu snežnu gromadu.
To je bilo radjanje nečega koje će kasnije imati oznaku "nepremostivo".
I uprkos dominantnoj mi pameti,bila sam zatečena...kao Alisa u zemlji čuda.
Gledajući ga kako mirno spava,snom pravednika,zapitala sam se:koliko me je,zapravo,on poznavao?
Kako je moguće da dosad nije naučio da sam ja žena koju muškarac ima pravo (ili misli da ume?) da laže..ali,koju niko ne može da slaže.
I zar njegovo muško životno iskustvo mu nije pomoglo da shvati da glupa pravila naše igre,u kojoj mu je mnogo toga pušteno na volju,poštujem jedino zbog toga sam ih lično,sama postavila?
Promeškoljio se u snu i još čvršće me je zagrlio.
Srce mu je ravnomerno kucalo,poput neumornog časovnika na zidu.
Moje je kucalo brže,očarano zbog šapata koji mu je mozak,njegov stalni protivnik uputio:"Večeras smo borci sa iste strane fronta..."
I odlučila sam...večeras krećem sa novim nacrtom tanga za dvoje,"sleeping with the enemy".
Napraviću drugačija pravila,vešto,kako sam to učinila i prvi put...ovoga puta ugradjujem i poznate i omiljene mi "zamke-pitanja"(psihološki termin za tzv. "skale laži").
Izvući ću se polako iz njegovog naručja,otići do kuhinje,napraviti neskafu i sesti preko puta genijalnog "Dell inspiriona"mog najboljeg prijatelja i saučesnika u manipulativnom (instrumentalizovanom,po psihološkom rečniku) ponašanju.
Napravićemo novu igru,ovaj put idemo na njen viši nivo....skrivalice moraju biti dovedene do savršenstva!
U prolazu,dok sam pripremala moj omiljeni nes,Dell mi dobaci:
"Mnogo je Šegrta koji žele da proniknu u suštinu komplikovanih psiholoških igara.
Retki su oni koji ulaze u njihove tajne i postaju Majstori.
A šta tek reći o Velemajstorima"?
"Šta,dragi moj Dell?"-nasmejah mu se.
"O njima...nekom drugom prilikom,draga."-namignu mi moj Dell zagonetno.
Ps.For all of The Game`s Masters...with my love.
....
Radoznalost kao u deteta(koja nije samo u deteta,već istraživačkom duhu to postaje karakterna crta).
Osmo svetsko čudo-Lejla Al Džbuni-kao rezervna pod tema ukoliko ti neka od dve prethodne nije po volji)
)
..kafana se zatvara,fajront!
adresu breee
