Мајска небеса, у најлепши део дана, кад се сенке издужију и косе. Ускоро све иде да спава и остају само славуји и кукувије.
Ја иначе не волим пролеће, али кад избије сунце одмах после кише, као овде на фотографији коју сам усликао пре три дана у Суботу у Топлици, онда ми замирише како треба. Ту после кише мирише здравац и млада зова, па некаква прошла средњошколска младост заједно са свим тим. Па ми се иде на ексурзију са пољопривденом школом, и пије ми се, ( мада сам слаб штих за пиће), онај најгори вињак из пластичих чаша, не ексурзији у Поречу који смо локали, без икаквог разлога. Па да се после лепо најлепшој девојци у школи, исповраћам у крило, и тако упропастим све шансе, ( које нисам ни имао), док она вриска, и шљепа ме малом шаком по образу, ужаснуто. А у позадини иде тужна песма несрећног Томе Здравковића, коме је отишла жена, или верница, или му је умрла мајка, а све у проклету недељу, или су се скупиле све Данке и Бранке а он завршио у кафани, или му се опет десило тако нешто потресно
Poslednja izmena od moderatora:
