Мајор Милан Тепић - Нови Синђелић

Poruka
24.255

Милан Тепић​

Овај чланак је добар. Пратите везу за више информација.


Милан Тепић
Milan Tepić.jpg
Милан Тепић
Датум рођења26. јануар 1957.
Место рођењаКомленац, код Босанске Дубице, НР БиХ
ФНР Југославија
Датум смрти29. септембар 1991. (34 год.)
Место смртиБјеловар, Хрватска
СФР Југославија
Професијавојно лице
СлужбаЈугословенска народна армија
19801991.
Чинмајор
Народни херој од19. новембра 1991.
Одликовања
Милан Тепић је југословенски јунак, рођен у Комленцу (Комленац, код Козарске Дубице, 26. јануар 1957Бјеловар, 29. септембар 1991) био је мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије.
Потицао је из Поткозарја, области која је у току Другог светског рата тешко страдала од усташког терора. Основну школу и гимназију завршио је у родном селу и Босанској Дубици, а 1975. године уписао је Војнотехничку академију у Загребу.
Након завршетка академије, 1980. године добио је чин поручника и прву службу у гарнизону у Славонској Пожеги, где се налазила аутојединица. Године 1986. премештен је у гарнизон у Вараждин, где се налазила механизована бригада. Као вредан и одговоран официр ванредно је 22. децембра 1990. унапређен у чин мајора.
Маја 1991. године, у време првих оружаних сукоба у Хрватској, премештен је у гарнизон у Бјеловару, где је била смештена 265. моторизована бригада. Почетком септембра, нашао се у војном складишту „Барутана” у шуми Беденик, у близини Бјеловара, ради организовања његове одбране. Након блокаде бјеловарске касарне и других војних објеката, као и серије мањих инцидената, овде га је 29. септембра 1991. затекао напад на бјеловарски гарнизон од стране припадника Збора народне гарде.
Видевши да се налази у тешкој ситуацији, а не желећи да складиште муниције преда хрватским сепаратистима, Тепић је одлучио да већ раније минирано складиште дигне у ваздух, што је и учинио око 10:40 часова истог дана. Јака експлозија која је потресла цели Бјеловар, усмртила је и десетак припадника „зенги” који су се у току опсаде приближили огради складишта. Непосредно пре Тепића, погинуо је војник ЈНА Стојадин Мирковић, који је одбио његово наређење да напусти складиште и наставио да из војног транспортера дејствује по непријатељу.
За јуначки подвиг приликом дизања у ваздух складишта наоружања, када је свесно жртвовао свој живот, Председништво СФРЈ га је 19. новембра 1991. одликовало Орденом народног хероја, што га чини последњим народним херојем Југославије.


Милан Тепић. Народни Херој. Нови Синђелић. Официр Југословенске народне армије.

 
Херојски чин мајора Милана Тепића свакако ваља остати уткан у колективној свијести народа.
Овом приликом се мора поменути још један херој, војник Стојадин Мирковић (овдје)
1639809524287.png

Када је неоусташка жгадија продрла у складиште МиМЕС, и након огорченх борби када је постало јасно да се више не може одбранити, мајор Тепић наредио је свим војницима да се склоне на безбједно мјесто, како би могао да активира детонатор и уништи складиште муниције.
Наредбу је одбио војник Стојадин Мирковић, знајући да надређени мајор Тепић треба и помоћ и вријеме да оствари свој наум,наставио је дејствовати из транспортера по неоусташкој багри омогућивши свом команданту да оствари намјеру и не дозволи да муниција и експлозивна средства падну у руке неоусташке гамади којом ће убијати Србе. На крају је и погинуо уз свог команданта.
Стојадин је имао тек деветнаест љета, војник на редовном служењу војног рока, његов узвишени и херојски чин, као и његовпг команданта, мора остати упамћен, требао би добити "своју улицу" и у Београду и у Бањој Луци и у родном Ваљеву, надам се да ће барем у неком од тих градова бити покренута иницијатива да се то и оствари.
 
Јучер је обиљежена (ОДАН ВОЈНИЧКОЈ ЗАКЛЕТВИ ДО ПОСЉЕДЊЕГ ДАХА: Обиљежена 31 година од смрти мајора Милана Тепића) 31 година од херојске смрти мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковић који су 29.септембра 1991. након што је неоусташка жгадија продрла у складиште МиМЕС, и након огорчених борби када је постало јасно да се више не може одбранити, активирали детонатор и уништили складиште муниције.
 
ZAUZIMANJE GARNIZONA JNA U BJELOVARU
29. SEPTEMBRA 1991.

APSTRAKT: Članak daje pregled događaja koji su prethodili zauzima-
nju objekata Jugoslovenske narodne armije u Bjelovaru, potom je posvećen opisu
napada na te objekte 29. septembra 1991. i sudbini pojedinih starešina, ubistvima
ili zarobljavanju. Rad je nastao na sačuvanoj arhivskoj, sudskoj građi i izjavama
pripadnika garnizona Bjelovar datim organima bezbednosti po dolasku u Srbiju.
Sve izjave korišćene u ovom radu, sudeći po pečatima sa numeričkim oznakama –
brojevima, čuvaju se u Vojno-bezbednosnoj agenciji. Taj materijal je korišćen u
procesu suđenja pripadnicima hrvatskih snaga za ratni zločin, a autoru je preda-
la ćerka ubijenog komandanta brigade u Bjelovaru pukovnika Rajka Kovačevića.
Korišćena je i neobjavljena originalna arhivska građa 32. (varaždinskog) korpu-
sa, koja se čuva u Hrvatskom memorijalno-dokumentacijskom centru Domovin-
skog rata u Zagrebu, zaplenjena prilikom predaje korpusa.
https://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2023/07/2023_2_10_dim_435-454.pdf
 

Back
Top